Da li Srbija otvara vrata američkom gasu dok i dalje zavisi od Rusije?

Srbija i Sjedinjene Američke Države su nedavno u Vašingtonu potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti, u okviru prvog strateškog dijaloga između dve zemlje.

"Memorandum uključuje pitanja energetske infrastrukture i regionalne energetske bezbednosti. Svakako ga treba tumačiti u pravcu šireg evropskog trenda otklona od uvoza ruskih energenata", kaže za Bloomberg Adriju dr Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije.

"Srbija se u okviru ovog memoranduma složila i sa izgradnjom gasnih interkonektora i isporukama američkog prirodnog gasa od oko 300 miliona kubnih metara godišnje, što otvara prostor i za kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa", naglašava Šekarić Stojanović. 

Prodaja većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskom MOL Groupu ušla je u završnu fazu. Nakon meseci pregovora, koji su usledili nakon što je Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, sve zainteresovane strane su na pragu dogovora. Aktuelna operativna licenca ističe 31. jula. 

Srbija je u aprilu produžila ugovor o snabdevanju ruskim gasom, a aktuelni aranžman ističe krajem septembra. "Ugovor je do sada već nekoliko puta produžavan, a očekuje se da saradnja bude nastavljena i tokom poslednjeg kvartala godine, kako bi Srbija zadržala kontinuitet u snabdevanju gasom po povoljnim uslovima", izjavila je prošlog vikenda ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"Iako je ruski gas tradicionalno bio najjeftiniji za ovaj deo Evrope, u poslednje tri ili četiri godine situacija se drastično promenila u korist nekih drugih energetskih aktera, poput Azerbejdžana i SAD", kaže Šekarić Stojanović. "Takva utakmica preliva se i na mikronivo, odnosno na sam slučaj NIS-a. MOL jeste dobio zeleno svetlo za nastavak procesa otkupa ruskog udela i vrlo verovatno se može računati na promenu načina snabdevanja Srbije u slučaju finalizacije takvog procesa", ocenjuje. 

Smena vlasti u Mađarskoj i nedavni odlazak Viktora Orbana takođe idu naruku otvaranju regiona za kupovinu američkog LNG-ja. Međutim i Srbija i Mađarska najveći deo gasa nabavljaju iz Rusije. Srbija i Rusija su u aprilu, u jeku pregovora o budućnosti NIS-a, potpisale tromesečni sporazum o nastavku snabdevanja gasom. 

Ni Beograd, ni Vašington zasada nisu objavili konkretne planove o saradnji na planu snabdevanja Srbije gasom. Prvi veliki energetski projekat koji planiraju jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3", a saradnja podrazumeva učešće američkih kompanija u izgradnji, ali ne garantuje strane pozajmice, niti finansiranje. Ako se realizuje kako je planirano, "Đerdap 3" će biti najveći energetski projekat u novijoj istoriji Srbije, a mogao bi da privuče nove investicije u data centre. 
 

Bloomberg

EU zavrće slavinu, šta to znači za Srbiju? 

Evropski savet je u oktobru prošle godine naložio zemljama članicama da do 2027. godine okončaju uvoz ruskog prirodnog gasa. Tom odlukom dopušta se tranzit ruskog gasa preko teritorije EU do trećih zemalja, kao što je Srbija. Odluci su se protivile Slovačka i Mađarska, a u potonjoj je u međuvremenu došlo do smene vlasti. 

"Premda se Srbija nije priključila zemljama koje su uvele sankcije Rusiji nakon 2022. godine, ne treba izgubiti iz vida naš geografski položaj - mi smo kontinentalna zemlja bez izlaza na more, okružena zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU koje većinski slede spoljnu politiku EU i u domenu energetske bezbednosti", ističe Šekarić Stojanović.

Srbija je glavni korisnik ruskog gasa koji je stizao preko Bugarske, koja je 1. januara ove godine raskinula kratkoročne ugovore o snabdevanju sa Rusijom. Prema roku koji je EU postavila novom regulativom, Srbija će ruskim gasom moći da se snabdeva do 1. januara 2028. godine, tranzitom preko trećih zemalja. "EU podržava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetske mreže EU", izjavila je prethodno Martha Kos, evropska komesarka za proširenje.

U Srbiju je 2024. čak 77 odsto gasa dolazilo iz Rusije, dok je samo 13 odsto stizalo iz Azerbejdžana, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Dok EU ima konkretan plan da se definitivno odrekne ruskog gasa, zemlje regiona ubrzano traže alternativne pravce i dobavljače.

"Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da prodaja NIS-a još uvek nije finalizovana", kaže Šekarić Stojanović. Kako smatra, treba očekivati da će Moskva "nastojati da odugovlači pregovore", pribojavajući se gubitka dela tržišta u Jugoistočnoj Evropi. 

Od ukupno 174,9 miliona MWh prirodnog gasa, koliko je u 2024. transportovano kroz bugarsku gasnu mrežu, čak 109,5 miliona MWh je otpremljeno prema Srbiji, pokazuje izveštaj kompanije Bulgartransgaz. Preostala količina gasa odlazila je ka Turskoj i Rumuniji. Cilj Brisela je da smanji geopolitičku zavisnost od Moskve i ubrza prelazak na alternativne izvore, uključujući LNG (tečni prirodni gas) i obnovljive izvore i gas iz Azerbejdžana. 

Istovremeno, Evropa odustaje od ruske nafte i pronalazi alternativne pravce snabdevanja. Libija intenzivno radi na proširenju proizvodnje nafte, podstaknuta francuskim i američkim investicijama. Libija je u januaru potpisala sporazum na 25 godina sa francuskom naftnom kompanijom Total Energies i američkom naftnom korporacijom ConocoPhilips. Sporazum, koji afričkoj zemlji donosi više od 20 milijardi evra stranih investicija, pretežno za rast proizvodnje libijske naftne kompanije, kako bi se pojačalo snabdevanje EU. 

Postoji li infrastruktura za snabdevanje Srbije američkim gasom 

Srbija od prošle godine priprema projekte izgradnje gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen do kraja 2028, a sa Severnom Makedonijom do 2029. godine. 

Srbija je takođe tranzitna zemlja, ključna za snabdevanje Bosne i Hercegovine. ​BiH se oslanja na jedan ulaz preko Srbije, kod Zvornika, ali nema skladišta gasa, niti alternativne tačke snabdevanja.

"Ranije najavljeni projekat izgradnje gasovoda ka Severnoj Makedoniji omogućava dalju regionalnu povezanost sa terminalima u Grčkoj, koji takođe omogućavaju prihvat američkog tečnog gasa", podseća Šekarić Stojanović.

Rumunija i Grčka, kao članice Evropske unije (EU), predstavljaju značajne igrače na evropskom energetskom tržištu. Srbija trenutno zadovoljava tri četvrtine godišnjih potreba kroz uvoz ruskog gasa, a preostalu četvrtinu kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Turski tok je ostao jedina gasna veza između Evrope i Rusije, a kroz njega se snabdevaju Turska, Mađarska, Slovačka i Srbija. "U slučaju realizacije najavljenih projekata sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, u Srbiju bi stizao i gas iz Crnomorskog basena, odnosno dodatne količine gasa putem Južnog gasnog koridora iz Azerbejdžana, odnosno Kaspijskog basena", pojašnjava Šekarić Stojanović.

Srbija nije jedina zemlja u regionu koja razmišlja o nabavci američkog LNG-ja. Albanija je nedavno napravila konkretne korake u tom smeru. Kompanija LNG USA i albanski Albgaz nedavno su potpisali dvadesetogodišnji sporazum o snabdevanju tečnim prirodnim gasom sa SAD. "To je odraz tradicionalne albanske spoljne politike, u kojoj SAD predstavlja jedan od glavnih stubova", kaže Šekarić Stojanović. 

Kako podseća, upravo je Amerika jedan od glavnih investitora projekata Jadransko-jonskog koridora, odnosno Jadransko-jonskog gasovoda koji bi povezao Hrvatsku, BiH, Crnu Goru i Albaniju sa Transjadranskim gasovodom (TAP). "U vezi sa tim, ovakva podrška SAD infrastrukturnim projektima na Balkanu deo je šire strategije jačanja energetske infrastrukture širom Centralne i Jugoistočne Evrope u cilju jačanja regionalnih kapaciteta za uvoz američkog tečnog gasa", navodi.

"Amerika na ovaj način pokušava da se nametne ovom delu Evrope kao jedini pouzdan energetski partner", zaključuje Šekarić Stojanović.