Ko i koliko plaća porez na kriptovalute u Srbiji

Zakonom o digitalnoj imovini 2021. godine je uveden porez na kriptovalute, kao i na digitalne tokene, koje najčešće koriste kompanije i startapovi kao vid digitalnog finansiranja. U oba slučaja, postoje dve vrste poreza - na kapitalnu dobit, odnosno razliku između nabavne i prodajne cene, kao i porez na poklanjanje digitalne imovine.

"Svi koji u Srbiji trguju kriptovalutama i digitalnim tokenima u obavezi su da plate porez od 15 odsto na kapitalnu dobit, to važi za fizička, tako i pravna lica", kaže Miloš Praštalo iz MNP Advisory, ovlašćeni računovođa specijalizovan za porez na digitalnu imovinu.

Porez od 15 odsto na kapitalnu dobit usklađen je sa nametima koji se plaćaju na kapitalnu dobit od akcija i hartija od vrednosti. Pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini, porez na digitalnu imovinu naplaćivao se kao porez na ostale prihode po Zakonu o porezu na dohodak građana, a iznosio je 20 odsto. 

Praštalo dodaje da, iako se i pravna i fizička lica oporezuju po istoj stopi, rokovi su drugačiji. Fizička lica porez plaćaju isključivo kvartalno, a pravna lica godišnje, ističe računovođa.

 

Oporezivanju podležu kako razmena kriptovaluta za devize ili dinare, tako i razmena jedne kriptovalute za neku drugu.  "Fizička lica podnose poresku prijavu u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvarena dobit", pojašnjava računovođa. "Poreska prijava uključuje sve transakcije realizovane u jednom kvartalu", kaže Praštalo. Oporezuju se samo transakcije, dok se čuvanje kriptovaluta i tokena ne oporezuje. 

Pravna lica porez plaćaju jednom godišnje. "Prijava se podnosi u sklopu završnog računa za celu godinu, u formi poreskog bilansa koji je prilog poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za DOO, odnosno poreske prijave poreza na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode knjige", ističe Praštalo. Kako dodaje, u prijavu se upisuje sumarno kapitalni dobitak ili gubitak za sve transakcije realizovane u jednoj godini. Prijave se obično podnose u februaru ili martu za prethodnu godinu.

Digitalna imovina kao poklon ili nasledstvo

"Svako ko dobije na poklon ili nasledi kriptovalute, postaje obveznik poreza na imovinu", kaže Praštalo. U Srbiji se ovaj porez kreće od 1,5 do 2,5 odsto, a regulisan je Zakonom o porezima na imovinu. Visina poreza zavisi od toga ko poklanja, odnosno ostavlja kriptovalute u nasledstvo. 

"U svojoj advokatskoj praksi nisam imao slučaj nasleđivanja digitalne imovine niti sam čuo do sada da se održala ostavinska rasprava čiji je predmet bilo nasleđivanje digitalne imovine, što naravno ne znači da ih uopšte nije bilo", kaže Bloomberg Adria Ilija Rilaković, advokat specijalizovan za digitalnu imovinu.

 

Bloomberg

 

Ko je oslobođen poreza na digitalnu imovinu

Postoji nekoliko poreskih olakšica kako za fizička, tako i za pravna lica. 

Fizička lica koja imaju kriptovalutu duže od 10 godina nisu u obavezi da plaćaju porez na kapitalnu dobit.

Investitori, pravna ili fizička lica, koji odluče da barem polovinu kapitalne dobiti ulože u privredno društvo u Srbiji, najmanje 90 dana od trenutka kada su ostvarili dobit. "Na primer, to da bude ulaganje u kapital domaćeg DOO", kaže Praštalo. U tom slučaju, imaju pravo na poresko oslobođenje na kapitalnu dobit od 50 odsto.

Predviđene su i poreske olakšice za fizička lica u slučaju davanja kriptovaluta na poklon ili u nasledstvo. "Ukoliko naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi, od istog lica, do 100.000 dinara vrednosti kriptovaluta u jednoj kalendarskoj godini oslobodjen je plaćanja poreza", kaže Praštalo. Kako dodaje, za pravna lica izuzetaka u tom slučaju nema.

Šta ako nema profita ili dođe do gubitaka

Pojedini oblici digitalne imovine, kao što je bitcoin, investitorima su kroz godine doneli višestruku zaradu. Međutim, postoje i situacije kada investicija ne donosi profit, ali i kada dođe do gubitka. Ukoliko nema kapitalnog dobitka, ne postoji ni obaveza plaćanja poreza, kažu iz advokatske kancelarije Žunić Law. 

Kako bi se utvrdilo da li je ostvaren profit, potrebno je dokumentovati nabavnu cenu digitalne imovine, a kao dokaz može da posluži potvrda platforme za trgovinu kriptovalutama ili kripto-menjačnice. 

Kako platiti porez

Potrebno je podneti poresku prijavu putem portala ePorezi, gde se prilažu izvod računa sa podacima o transakciji za koju se plaća porez. Takođe je potrebno priložiti izveštaj sa platforme ili kripto-menjačnice, o nabavnoj ceni. 

Zatim je neophodno sačekati da Poreska uprava izdaje rešenje. "Porez nije moguće platiti bez rešenja, jer se tek tada dobije poziv na broj", kaže Rilaković.

Koliko se novca slilo u državni budžet 

Iako je Srbija 2021. godine postala jedna od prvih zemalja u svetu gde je uvedeno oporezivanje digitalne imovine, nema javno dostupnih podataka o broju poreskih prijava od početka primene Zakona o digitalnoj imovini, kao ni o tome koliko se novca u poslednje četiri godine po tom osnovu slilo u državni budžet. Do objavljivanja teksta, Poreska uprava nije odgovorila na pitanja Bloomberg Adrije koliko novca se slilo u budžet od poreza na digitalnu imovinu.

U prvih godinu i po dana od početka primene zakona, Poreska uprava je izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine i naplatila porez u iznosu od 84,4 miliona dinara, rečeno je u januaru 2023. godine za "Politiku".  

"U praksi postoji neujednačenost kada je u pitanju postupanje filijala Poreske uprave prilikom oporezivanja digitalne imovine", kaže advokat Rilaković za Bloomberg Adriju. "Pojedine filijale izdaju rešenja na osnovu kojeg se plaća porez na digitalnu imovinu, dok druge to još uvek ne rade", dodaje Rilaković i kaže da među njegovim klijentima ima ljudi koji su "još 2021. godine podneli poreske prijave, ali do danas nisu dobili rešenja na osnovu kojih bi mogli da plate porez".