Šta se događa sa cenom bitcoina godinu dana od halvinga

Danas se navršava godinu dana od poslednjeg prepolovljenja bitcoina ("halving"). U pitanju je unapred planiran događaj tokom kojeg se prepolovi broj novoizrudarenih bitkoina. "Halving" prati visoka očekivanja rasta cene, jer označava početak novog četvorogodišnjeg ciklusa koji je, u svim dosadašnjim slučajevima, doveo do rekordnih vrednosti bitcoina.

"Kao i pojedincima, i državama u sve nepredvidljivijem globalnom okruženju odgovara mogućnost da čuvaju bitcoin unutar svojih granica – bez političkih komplikacija koje prate posedovanje američkih državnih obveznica", rekao je Strahinja Savić iz kompanije FRNT.

Trenutno se njegova cena kreće oko 84 hiljade dolara, dok je u vreme "halvinga" iznosila oko 64 hiljade dolara. Rekordnu vrednost dostigao je pre tri meseca – 20. januara je skočila na 109.100 dolara, što znači da se bitcoinom trenutno trguje oko 22 odsto ispod najviše cene. Da li je bitcoin u proteklih godinu dana ispunio očekivanja?

"Prošla godina je za bitcoin verovatno bila najuspešnija u njegovoj istoriji", kaže Strahinja Savić, šef sektora za podatke i analitiku na kripto platformi FRNT, koja je fokusirana na institucionalne klijente.
 

Šta je prepolovljenje bitcoina ili halving

Otprilike svake četiri godine količina novoizrudarenih bitcoina se prepolovi (otuda naziv halving). Reč je o smanjenju nagrade koju dobijaju takozvani rudari – kako pojedinci, tako i kompanije – za održavanje blokčejn lanca bitcoin mreže.

Nakon poslednjeg prepolovljenja, nagrada se smanjila sa 6,25 bitcoina po bloku na 3,125 bitcoina po bloku. Novi blok se u lanac dodaje približno svakih deset minuta. Od poslednjeg halvinga, broj novoizrudarenih bitcoina dnevno iznosi oko 450. Bitcoin protokol je dizajniran tako da se nagrada za blok smanjuje za polovinu na svakih 210.000 blokova. Budući da se novi blok generiše svakih deset minuta, to znači da se prepolovljenje dešava otprilike svake četiri godine.

Na početku funkcionisanja bitcoin mreže, nagrada je iznosila 50 bitcoina po bloku. Prvim halvingom 2012. smanjena je na 25, drugim 2016. na 12,5, trećim 2020. na 6,25, a poslednjim 2024. na 3,125 bitcoina po bloku. Sledeće prepolovljenje očekuje se 2028. godine, kada će nagrada pasti na 1,5625 bitcoina po bloku.

Među razlozima, Savić navodi sve šire prihvatanje ideje da bitcoin pruža zaštitu od društvene i ekonomske nesigurnosti. Dokaz za to je i stav Larryja Finka, direktora američke investicione kompanije BlackRock i jednog od najuticajnijih ljudi u američkoj finansijskoj industriji.

Fink je postao glasan zagovornik koncepta "sigurnog utočišta" koje, prema njemu, bitcoin pruža, i tu je ideju verovatno približio široj javnosti – onoj koja bi je do pre samo kratkog vremena odbacila kao neozbiljnu, kaže Savić.

Zaštita od nestabilnosti

Sve se to dešava u kontekstu sve veće ekonomske i geopolitičke nesigurnosti u svetu. Tokom protekle godine, bitcoin je postepeno prelazio iz kategorije rizične imovine u sredstvo koje se može posmatrati kao potencijalno sigurno utočište. Stav da bitcoin poseduje karakteristike koje ga štite od opšte nestabilnosti sve više preovladava.

Ako malo spekulišemo, moglo bi se reći da u uslovima haosa na finansijskim tržištima, političke nesigurnosti i povećane emisije novca, bitcoin dobija na vrednosti – svi ti faktori idu mu u prilog. "Upravo haos, više nego bilo šta drugo, podstiče rast bitcoina i otkriva njegovu stvarnu vrednost kroz vreme", izjavio je Toni Čepon, predsednik Bitcoin udruženja Slovenije.

Prethodna godina donela je i nezaustavljiv apetit Wall Streeta za bitcoinom kroz fondove kojima se trguje na berzi (ETF), dodaje Savić, i sa njima se ova investicija približava novoj generaciji investitora, koji su finansijski pismeni i poznati po dugoročnom ulaganju. "Bitcoin je samo jedna od pozicija njihovih diversifikovanih portfolija, a ovi investitori su manje osetljivi na fluktuacije njegove vrednosti. To je u velikoj meri smanjilo rizik povezan sa bitcoinom.”

 

 

Kao treći razlog za uspešnu godinu za bitcoin, Strahinja Savić navodi sve veće prihvatanje bitcoina među nacionalnim državama. "Kao što pojedincima, i državama u sve nepredvidljivijem globalnom okruženju odgovara mogućnost da čuvaju bitcoin unutar svojih granica – bez političkih komplikacija koje prate posedovanje američkih državnih obveznica".

"Cena u prvom mesecu nakon prepolovljenja nije doživela očekivani izraženi skok, na šta je sigurno uticala vest o uključivanju institucionalnih investitora još pre halvinga, jer je cena već tada porasla", komentariše Čepon.

Odmah nakon prepolovljenja, neki su se držali principa "buy the rumor, sell the news" („kupi glasinu, prodaj vest“) i cena se vratila u normalne okvire, smatra Čepon. Na osnovu prethodnih iskustava, u većini slučajeva prepolovljenju sledi stagnacija ili čak pad, a zatim rast u roku od šest do 18 meseci.

Bloomberg Businessweek Adria

 

 

Priliv pametnog kapitala u bitcoin

"Da li će se to ponoviti i ovog puta, pokazaće vreme. Ipak, svaki halving je na svoj način drugačiji – nakon svakog se priključe novi ‘igrači’, a ovog puta su to bili institucionalni investitori, što znači da u bitcoin pristiže pametan kapital i da se nelogični potezi u većem obimu ne mogu očekivati".

Predsednik slovenačkog udruženja za bitcoin smatra da veliki igrači lansiranjem negativnih vesti sprečavaju da cena ode previsoko. "Na to smo već navikli na tradicionalnim tržištima, gde posle perioda rasta sledi neka negativna vest koja predstavlja trenutak otrežnjenja i vraća cene u normalne okvire. Ista stvar se dešava i sa bitcoinom, samo što su ti ciklusi brži", kaže Čepon.

Tržišni potresi kao prednost za bitcoin

Šta se očekuje u budućnosti? "Ako malo spekulišemo, moglo bi se reći da u uslovima haosa na finansijskim tržištima, političke nesigurnosti i povećane emisije novca, bitcoin dobija na vrednosti – svi ti faktori idu mu u prilog. Upravo haos, više nego bilo šta drugo, podstiče rast bitcoina i otkriva njegovu stvarnu vrednost kroz vreme", izjavio je Čepon.

Iako cenovne manipulacije utiču na njegovu vrednost u dolarima ili evrima, bitcoin vremenom ipak jača, pa svi koji spekulišu na kratki rok na kraju budu na gubitku.

 

 

Proteklu godinu obeležilo je i intenziviranje takozvane dominacije bitcoina – njegov udeo u tržišnoj kapitalizaciji svih kriptovaluta povećao se za osam procentnih poena: sa 54 odsto na 62 odsto. Udeo druge najveće kriptovalute ethera pao je sa 16 odsto na samo sedam odsto.

Cena bitcoina varira, ali ostaje viša

Poređenje sa prethodnim ciklusima pokazuje da je cena u svakom ciklusu koji traje četiri godine snažno rasla. Prilikom prvog halvinga 28. novembra 2012. cena bitcoina iznosila je 12,4 dolara i zatim je skočila na 1.170 dolara, što predstavlja rast od 9.335 odsto. U drugom ciklusu, cena je prilikom halvinga 9. jula 2016. iznosila 640 dolara, a na vrhu ciklusa bila je 19.400 dolara, što je predstavljalo rast od 2.753 odsto.

U trećem ciklusu, cena bitcoina prilikom halvinga 11. maja 2020. iznosila je 8.590 dolara, nakon čega je porasla do najviše vrednosti od 66.708 dolara, što je predstavljalo rast od 676 odsto. Svaki ciklus se, inače, završio snažnim padom cene, ali je ona svaki put nakon toga dostigla novi rekord.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar