Koliko iznose penali za prevremenu otplatu kredita i šta se menja od 1. jula

Građani koji žele da prevremeno otplate kredit od 1. jula ove godine neće za to plaćati naknadu banci ako je iznos manji od 1.200.000 dinara, kažu za Bloomberg Adriju u Narodnoj banci Srbije (NBS). Prema izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje stupaju na snagu 1. jula 2025. godine, iznos delimične prevremene otplate koji je oslobođen penala povećan je za 20 odsto, odnosno sa 1.000.000 na 1.200.000 dinara.

Osim toga, dodaju u NBS, što su korisnici kao i do sada oslobođeni plaćanja kamate za period za koji se prevremeno otplaćuje dug, izričito je propisano da su oslobođeni svih troškova koji su ugovoreni za taj period, a još nisu naplaćeni.

"Takođe, korisnici kredita imaju i pravo na povraćaj iznosa koji su eventualno unapred naplaćeni za period za koji se obavlja prevremena otplata, tzv. jednokratne kreditne naknade", navode u NBS.

U ovom poslednjem slučaju, NBS objašnjava da je banka dužna da izračuna iznos te naknade koji odgovara periodu otplate za koji se obavlja prevremena otplata i da mu taj iznos uračuna u prevremenu otplatu.

"Ovo pravilo predstavlja ozakonjenje stava Suda pravde EU iz presude u slučaju Lexitor iz septembra 2019. godine. S tim u vezi, valja reći da je NBS i pre donošenja ovog zakona obezbedila u praksi primenu ovog stava, kroz davanje mišljenja o načinu primene relevantne odredbe postojećeg zakona. Podaci pokazuju da banke po tom osnovu korisnicima koji prevremeno otplaćuju kredit vrate oko pet miliona evra godišnje", naglašavaju u NBS.

Pravo na naknadu dodatno ograničeno

Inače, prevremena otplata je i postojećim i dosadašnjim zakonom regulisana na način da je korisnicima pravo na prevremenu otplatu svih vrsta kredita garantovano u svakom trenutku, i to kao pravo na delimičnu prevremenu otplatu ili potpunu prevremenu otplatu.

U NBS ističu da broj delimičnih prevremenih otplata nije ograničen. "Međutim, novim zakonom je pravo banke na naplatu naknade kod prevremene otplate dodatno ograničeno."

Tako delimična prevremena otplata kredita označava situaciju u kojoj korisnik koristi višak finansijskih sredstva koja ima na raspolaganju da banci unapred vrati deo kredita, tako da se preostali iznos kredita u korišćenju smanjuje, pa samim tim i rata kredita, jer se smanjuje osnovica na koju se primenjuje kamatna stopa. "Potpuna prevremena otplata podrazumeva da korisnik vraća pre dospeća celokupan preostali iznos kredita (nedospelu glavnicu) i time izmiruje ukupan dug prema banci, a ugovor o kreditu prestaje."

Depositphotos

 

Zanimljivo je i da se, kako kažu u NBS, naknada za prevremenu otplatu kod gotovinskih i potrošačkih kredita može ugovoriti samo kod kredita sa fiksnom stopom, dok se kod stambenih kredita može ugovoriti bez obzira na vrstu kamatne stope. Dalje, naknada za prevremenu otplatu se od 1. jula 2025. može naplatiti pod uslovom da je iznos koji se prevremeno otplaćuje veći od 1.200.000 dinara, u periodu od 12 meseci.

"To znači da ako korisnik u toku perioda od godinu dana obavi nekoliko delimičnih prevremenih otplata, tako da na primer najpre prevremeno otplati iznos od 800.000 dinara, a zatim nakon šest meseci otplati još 600.000 dinara, on će platiti ugovorenu naknadu na iznos od 200.000 dinara", objašnjavaju u NBS.

U centralnoj banci ističu da banka može naplatiti naknadu za prevremenu otplatu do visine pretrpljene štete, s tim da to nikada ne može biti veći iznos od jedan odsto preostalog iznosa kredita (nedospele glavnice). Ako je preostali period otplate do godinu dana ili kraći, taj iznos ne može biti veći od 0,5 odsto.

Bez naknade kod kredita sa fiksnom stopom

Inače, šteta koju banka trpi u slučaju prevremene otplate odgovara razlici između ugovorene kamatne stope i prosečne ponderisane kamatna stopa za tu vrstu kredita koju na svojoj internet stranici objavljuje Narodna banka Srbije.

"Banka nema pravo da ugovori naknadu za prevremenu otplatu ako je u pitanju gotovinski, potrošački i bilo koji drugi kredit sa fiksnom stopom, koji nije stambeni ili kredit namenjen za kupovinu nepokretnosti. Pored toga, banka ne može da ugovori, odnosno da zahteva ovu naknadu ni ako je u pitanju otplata dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice."

Depositphotos

 

U NBS navode i da je prema zakonskim izmenama od 1. jula 2025. u slučaju potpune prevremene otplate predviđena i mogućnost da se korisniku vrati srazmeran iznos troškova koje je platio trećim licima (npr. premija osiguranja).

"Veoma važna novina je i da je preciziran rok u kojem je banka dužna da obezbedi prevremenu otplatu, a to je tri dana od dana kada je korisnik podneo zahtev, s tim da se obračun radi sa danom kada je korisnik obezbedio sredstva na računu. To znači da to može biti i dan kada je podneo zahtev."

Takođe, dodaju u NBS, banka mora na jasan i razumljiv način da prikaže korisniku finansijske efekte prevremene otplate. Kako kažu, NBS će nastaviti da pored zakona koristi i druge, manje formalne instrumente za unapređenje prevremene otplate, a pre svega radi unapređenja refinansiranja kao mehanizma koji podstiče mobilnost klijenata i konkurenciju.

"Naime, u prethodnom periodu NBS je kroz instrukciju za refinansiranje kredita obezbedila da se krediti brzo i lako prevremeno otplate uzimanjem novog jeftinijeg kredita, bez potrebe da se uopšte komunicira sa bankom kod koje se kredit otplaćuje."

Zabranjena naknada kod kreditne kartice

Dodatno, NBS je identifikovala da praksa ponovnog upisa hipoteke, umesto izmene podataka, kao i overa nove založne izjave, prouzrokuje značajne administrativne troškove za korisnike, što ih demotiviše da brzo i lako zamene skuplji stambeni kredit jeftinijim, ili da stambeni kredit sa promenljivom zamene kreditom sa fiksnom, ili obrnuto.

"S tim u vezi, NBS je nadležnim državnim organima već uputila određenu inicijativu. Dalje, izričito je zabranjeno naplatiti naknadu za prevremenu otplatu ili bilo koju drugu naknadu koja po prirodi odgovara ovoj naknadi u slučaju dozvoljenog prekoračenja ili kreditne kartice", naglasili su u NBS.

U centralnoj banci ističu da je, načelno, prevremena otplata kredita uvek dobar potez, a posebno u prvom periodu otplate kredita "kada je amortizacija (otplata) glavnice znatno manja".

"Ovaj savet jedino ne bi važio ako korisnik višak sredstava može da deponuje kod banke po kamatnoj stopi većoj od one po kojoj otplaćuje kredit, što je u praksi izuzetno retko", zaključuju u NBS.