NBS i dalje drži referentnu stopu na 5,75 odsto

Referentna kamatna stopa ostaje na nivou od 5,75 odsto, odlučio je Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) na sednici u četvrtak. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

U centralnoj banci ističu da je, prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

"Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je prethodnih meseci bila pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovoljnih vremenskih prilika i u avgustu je iznosila 4,7 odsto, dok je bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5 odsto, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga", navodi se u saopštenju NBS.

 

Izvršni odbor procenjuje da je kao rezultat Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, međugodišnja inflacija u septembru znatno usporila, na nivo oko centralne vrednosti cilja, kao i da će nastaviti relativno stabilno kretanje na sličnom nivou do kraja godine.

"Tokom naredne godine očekuje se dalje popuštanje inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja po osnovu nižih troškovnih pritisaka i efekta slabljenja dolara prema evru. Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone bi trebalo povoljno da utiče na kretanje inflacije, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine, ali će, prema oceni IO, ukupna inflacija u narednoj godini nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri odsto, plus, minus 1,5 odsto."

Analitičari očekivali isti nivo kamate

NBS je, inače, poslednji put relaksirala monetarnu politiku u septembru prošle godine, kada je ključnu stopu spustila za četvrtinu procentnog poena. Tako da je referentna stopa na nivou od 5,75 odsto već više od godinu dana.

Takav scenario zadržavanja ključnih stopa NBS očekivali su i analitičari. Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investmentsu, kaže za Bloomberg Adriju da je takva odluka doneta zbog toga što je "inflacija i dalje iznad ciljanog okvira".

 

 

"Centralna banka je već izvršila direktan pritisak na komercijalne banke da snize troškove zaduživanja", ističe on.

Ipak, dodaje da su izgledi donekle neizvesni, jer bi nedavno uvedena regulacija cena hrane mogla uskoro da obori inflaciju.

"Istovremeno, ukupni ekonomski pokazatelji nisu naročito ohrabrujući, pa bi određeni podsticaj rasta kroz smanjenje kamatnih stopa mogao da bude opravdan."

Kratky zaključuje da će se, kada se sve uzme u obzir, kamatne stope ipak zadržati na istom nivou do kraja 2025. godine. "Postoji mogućnost blagog popuštanja monetarne politike, u zavisnosti od očekivanog usporavanja inflacije, ali i od spoljnih faktora poput politike Feda ili sankcija prema domaćoj petrohemijskoj industriji."

NBS: I dalje neophodna opreznost

Obrazlažući odluku, IO je istakao da je i dalje neophodna opreznost u vođenju monetarne politike zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako manja nego u prvoj polovini godine, i dalje izražena.

Geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za rast cena energenata. Iako se očekuje poboljšanje globalne poslovne klime u narednom periodu jer se režim carina stabilizovao, ostaje da se vidi kakve će biti konkretne posledice viših carina imajući u vidu da je ove godine došlo i do povećanja trgovine u okviru priprema za njihovo stupanje na snagu."

Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, u NBS navode da je Fed u septembru snizio svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena, a nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu kako bi se podstaklo ubrzanje rasta ekonomske aktivnosti. "Evropska centralna banka je i u septembru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da je proces ublažavanja monetarne politike blizu kraja."

 

Rumunija i Estonija imale veću inflaciju

Prema navodima najnovije publikacije Ekonomskog instituta, Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Srbija je i u avgustu 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od dve članice Unije.

"Međugodišnja inflacija je u avgustu 2025. godine, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji iznosila 4,9 odsto, a u EU 2,4 odsto, odnosno u evrozoni dva odsto. Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u avgustu su imale samo Rumunija (8,5 odsto) i Estonija (6,2 odsto)."

Posmatrano po zemljama, međugodišnja inflacija je povećana u avgustu u 14 zemalja - Rumuniji, Estoniji, Austriji, Letoniji, Finskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Irskoj, Litvaniji, Malti, Luksemburgu, Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj.

"Povećanje je posebno izraženo u Rumuniji, za čak 1,9 p.p. u avgustu u odnosu na jul, čemu je dobrim delom doprinelo povećanje poreza na dodatu vrednost i akciza na alkohol, duvan i gorivo, kao i ukidanje ograničenja cena električne energije."

Inače, prema navodima MAT-a, u Srbiji je u odnosu na EU registrovan značajno veći međugodišnji rast cena hrane, alkohola i duvana, neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga, kao i nešto manji pad cena energije. 

Revidirane prognoze rasta BDP

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navodi NBS, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine iznosio je u proseku dva odsto, uz blago višu dinamiku u drugom u odnosu na prvo tromesečje.

"U drugoj polovini godine IO očekuje ubrzanje privrednog rasta, čemu treba da doprinesu dalji rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027."

 

IO NBS ističe da se podrška očekivanom ubrzanju privrednog rasta pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, "zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike i izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva".

"Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povoljnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana sa nižim primanjima i penzionera", zaključuju u NBS.