Zvono za uzbunu - inflacija vanredno podiže minimalac za 10.000 RSD?

Iako je minimalac u Srbiji uvećan početkom godine za oko 5.000 dinara, sindikati kažu da je došlo do značajnih promena elemenata na osnovu kojih je utvrđeno koliko će biti visoka minimalna cena rada. Zato su dva reprezentativna sindikata tražila od Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nove pregovore o vanrednom povećanju minimalca, što je SES prihvatio. 

Prvi sastanak pregovaračkih timova biće održan u petak, kada bi trebalo da otpočne rad na analizama, navode Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", koji će tada tražiti da minimalna zarada dostigne potrošačku korpu koja je u februaru iznosila 50.300 dinara. U pregovorima će, pored njih, učestvovati predstavnici Vlade Srbije i Unije poslodavaca Srbije, koja je za Bloomberg Adriju potvrdila da će svoj stav objaviti nakon što sutra čuje zahteve.

"Značajne promene na polju egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izražene kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Srbiji dovoljan su razlog da se pitanje novog iznosa minimalne cene rada što pre stavi na dnevni red", navodi "Nezavisnost".

Oni dodaju da te promene potvrđuju stav tog sindikata da će povećanje od 14,3 odsto koje je utvrdila Vlada Srbije u septembru prošle godine biti nedovoljno.

Podsetimo, minimalac je iznosio u proseku nešto više od 35.000 dinara u 2022. godini koju je obeležila visoka stopa inflacije. Nakon septembarskih pregovora u SES-u, uvećan je na oko 40.000 dinara za 2023, iako su sindikati tražili veće povećanje. Inače, visina minimalca za konkretan mesec zavisi od toga koliko radnih sati ima u tom mesecu pa iznosi blago variraju oko tog broja.

 

Minimalna potrošačka korpa

Sindikati već duže zahtevaju da se minimalac uskladi sa minimalnom potrošačkom korpom, koja pokazuje koliko minimalno tročlana porodica potroši mesečno u Srbiji, ali se to dosad nije ostvarilo. Taj broj je u februaru ove godine iznosio 50.300 dinara, a pretpostavlja se da će u aprilu biti i viša zbog povećanja mesečne inflacije za 0,7 odsto u odnosu na mart.

Vlada Srbije je na pregovorima u septembru ponovo odbila sindikate i donela odluku da se minimalac uveća za 14,3 odsto, čime je minimalna cena rada ostala niža od minimalne potrošačke korpe. Pokazalo se da istorijski Vlada u najvećem broju slučajeva preseče raspravu o minimalcu i donese odluku uz protivljenje sindikata. Od kada Socijalno-ekonomski savet postoji, uspeo je da donese odluku o minimalnoj ceni rada samo tri puta, dok je Vlada odlučila 14 puta. 

Povišena inflacija u Srbiji nastavila je da ruši standard građana i u 2023. godini jer je prvi put oslabila u aprilu, kada je sa vrhunca od 16,2 odsto u martu pala na nivo od 15,1 odsto u aprilu. Inače, visoka inflacija posebno pogađa siromašnije građane, koji veliki deo svojih prihoda izdvajaju za hranu. Cene hrane znatno su porasle i u aprilu i gurnule ukupnu inflaciju naviše. Hrana je poskupela za 24,3 odsto u odnosu na april 2022, što je veliki problem za siromašnije građane kojima skoro polovina minimalne potrošačke korpe ode na hranu.

 

Procenjuje se da u Srbiji minimalac prima između 350.000 i 400.000 građana, ali nema zvaničnih podataka.

Inflatorna spirala

Prosečna plata u Srbiji i dalje raste, pa je prema poslednjim podacima u februaru nominalno porasla 16 odsto međugodišnje. Trka inflacije i rasta zarada uglavnom je unapred izgubljena bitka, a inflatorna spirala koja se tako stvara uvek vodi do novog rasta cena, upozoravaju ekonomisti.

"Plate jesu rasle u poslednjih nekoliko godina, ali u velikoj meri na nerealnim osnovama, a posledica takvog rasta je skoro uvek inflacija, koja suštinski vraća kupovnu moć na realan nivo. Povećanje količine novca u opticaju rezultiralo je rastom cena proizvoda i usluga. Ovde ne govorimo samo o Srbiji, već o globalnoj ekonomskoj politici. Osnovni razlog trenutnog stanja nije kovid pandemija, niti rat u Ukrajini, o čijem se uticaju u ozbiljnim ekonomskim debatama više i ne govori, već izbor monetarne i fiskalne politike kao odgovor na pandemiju", kaže Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a Ekonomskog fakulteta i koordinator istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Srbiji.

On dodaje da prostora za rast plata nema, niti će ga biti u narednom periodu jer "ne postoje realni faktori koji bi uticali na to, dok su nerealni faktori iscrpljeni u poslednjih nekoliko godina". 

 

"Mi se već duže nalazimo u krizi troškova života. Minimalna zarada odavno nije dovoljno visoka da pruži zaštitu životnog standarda. Prethodni period ekstremno visokih stopa inflacije svakako je pogoršao životni standard značajno, posebno onih sa nižim primanjima, ali nije započeo krizu troškova života. Ona traje već decenijama", dodaje Radivojević.

- U pisanju teksta pomogao Branislav Urošević.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar