Siniša Mali u novoj kupovini: Cene niže za 15 odsto

Ministar finansija Siniša Mali u ponedeljak ujutro je, povodom početka primene Uredbe o ograničenju trgovačkih marži, obavio kupovinu u istom marketu u kojem je prošle sedmice kupio artikle iz 23 kategorije na koje se pomenuta uredba odnosi i naveo da je račun za proizvode sada manji za oko 15 odsto.

Mali je pazario 25 istih artikala za 4.247 dinara, dok je pre stupanja na snagu uredbe iste te proizvode platio 4.992 dinara. "Ova veoma, veoma važna vest i govori o uspehu onoga što smo uradili. Razlika je 745 dinara u samo u jednom danu, jedan račun za osnovne životne namirnice, ličnu i kućnu hemiju manji je za 745 dinara, odnosno 14,9 odsto. Uspeli smo ono što smo obećali."

Ministar je podsetio da se uredba primenjuje od danas na 23 kategorije proizvoda, odnosno na oko 20.000 proizvoda koje građani najčešće kupuju: proizvodi za ličnu higijenu, kućna hemija i prehrambeni proizvodi. Kako je dodao, od 1. oktobra minimalna zarada u zemlji uvećaće se za 9,4 odsto na 500 evra, a od 1. januara 2026. na 550 evra. Takođe, od 1. decembra penzije će biti povećane za 12 odsto, istakao je Mali.

"Plate su nam već preko 920 evra u proseku, do kraja godine će biti veće od 1.000 evra kao što smo obećali. S jedne strane raste životni standard, zadržali smo punu zaposlenost, rastu plate, penzije, minimalne zarade, a s druge strane, kroz ovakve ekonomske mere koje su usmerene prevashodno u korist građana Srbije, dodatno pojačavamo i podižemo životni standard građana Srbije", rekao je Mali novinarima.

Dan pošto je usvojena prvobitna verzija, Vlada Srbije u petak je na vanrednoj sednici usvojila dopunjenu Uredbu o ograničavanju marži trgovinskih lanaca kojom su ograničeni logistički rabat i druge naknade. Do toga je došlo jer su trgovci već pokušali da zloupotrebe nove mere i proizvođačima nametnu dodatne troškove.

 

"I mi smo ovde u ministarstvu bili prilično iznenađeni, da ne kažem šokirani, da su juče na dan donošenja uredbe, koja još nije stupila na snagu, neki trgovinski lanci krenuli sa ozbiljnim pritiscima na svoje dobavljače, insistirajući na zaključivanju aneksa ugovora, kako sam obaveštena direktno od nekih kompanija koje su dobavljači trgovinskih lanaca, da se izvrše određene korekcije i da se to sve uradi pre stupanja uredbe", rekla je u petak ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević za Tanjug.

Jagoda Lazarević; Foto: BETAPHOTO/Privredna komora Srbije/Boban Ristic

Tom prilikom izjavila je i da trgovinski lanci u ponedeljak treba da dostave cenovnike ministarstvu. "Pratićemo, jer ja stvarno ne mogu da licitiram ako su već tako bili kreativni i brzi juče, oni će svakako možda nastaviti da razmišljaju tako o nečem novom što bi mogao da bude eventualno pritisak na dobavljače da bi oni dobili više od onoga što imaju."

Za pravna lica koja budu kršila uredbu propisana je kazna od 300.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu 50.000 dinara i može mu se izreći zabrane da vrši određene poslove od šest meseci do jedne godine.

Za preduzetnike je novčana kazna 150.000 dinara i može im se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti od šest meseci do jedne godine.

Da bi pritisak na dobavljače mogao biti jedan od scenarija po stupanju na snagu novih propisa, prethodno su već pojedini stručnjaci i najavili u razgovoru za Bloomberg Adriju. Tako je ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu Dragovan Milićević napomenuo da "ne može jedan manji proizvođač da uslovljava jedan veliki sistem kad njegov proizvod mora da se nađe na rafu". "Tako nešto možda može da radi samo kompanija ranga jednog Nelta, koji distribuira ključne brendove, ili Atlantic Grupa, koja drži 80 odsto tržišta kafe."

 

Ekonomista i direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović takođe je kazao da "ako ste neelastični, snaga je na vašoj strani". "Ona neće biti na strani nekog elastičnog dobavljača koji kaže, na primer, 'dobro, dosad sam uzimao 43 dinara za hleb, ali prihvatiću i 35, samo da preživim', čime se troškovi prelivaju na njega", pojasnio je, referišući se na nedavno javno izneti primer marže na ceni hleba.

Inače, državna inicijativa za uvođenje novih pravila u maloprodaji došla je pošto je računica pokazala da se trgovačke marže sada "kreću oko 45,2 odsto", kao i da četiri najveća lanca (Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport) generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo.

Podaci koje je Bloomberg Adria prikupila iz finansijskih izveštaja nekih od vodećih proizvodnih kompanija na domaćem tržištu takođe su pokazali opštu tendenciju rasta bruto marži na duže staze.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, realni promet robe u trgovini na malo u Srbiji u julu ove godine u odnosu na isti mesec 2024. viši je za 1,9 odsto, pokazao je izveštaj Republičkog zavoda za statistiku objavljen u petak. Istovremeno, nominalni rast iznosio je 5,6 odsto.

(Dopunjeno kontekstom kroz tekst.)