MMF počeo reviziju, glavna tema budžet za 2025. godinu

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) započela je u četvrtak u Beogradu četvrtu i ujedno poslednju reviziju aktuelnog stendbaj aranžmana koji Srbija ima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, a po svemu sudeći centralna tema je budžet za narednu, 2025. godinu.

Aktuelnu Misiju predvodi Donal McGettigan, a delegacija se prvog dana sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, guvernerom Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovankom Tabaković i kasnije sa ministrom finansija Sinišom Malim i njihovim predstavnicima. MMF će boraviti u Srbiji do 15. oktobra.

U NBS su nakon sastanka naveli da će se tokom revizije razmatrati najnovija makroekonomska kretanja, ekonomske izglede i rizike, kao i sprovođenje ugovorenog ekonomskog programa. Podsetili su da je treća revizija okončana u julu 2024. godine odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a o njegovom uspešnom završetku.

Upravo je na prethodnoj reviziji MMF istakao da je vlast Srbije posvećena fiskalnim planovima za 2024. godinu koji su usklađeni sa fiskalnim ciljevima stendbaj aranžmana, ali da će porast javnih investicija dovesti do većeg deficita tokom perioda 2025 - 2027. od planiranog. 

Kako su poručili iz MMF-a, ambiciozno ulaganje u infrastrukturu u okviru vladinog razvojnog plana “Skok u budućnost - Srbija Expo 2027” podrazumeva veći srednjoročni fiskalni deficit nego što je ranije bilo predviđeno.

 

 

Detaljni troškovi za velike projekte

Kako je Bloomberg Adria već pisala, MMF je sugerisao Vladi Srbije da za svaku kapitalnu investiciju, odnosno svaki projekat u okviru plana "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027", za koji će godišnje biti izdvajano po 6,3 milijarde evra, obaveštava javnost o iznosu planiranih troškova i u kojoj fazi se svaki projekat nalazi.

Tako je dogovoreno da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu do sledeće revizije MMF-a, koja je sada počela, bude uključena i tabela za praćenje projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

Vlada se takođe obavezala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu, kao i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj fazi sprovođenja se nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.

MMF je u okviru izveštaja o trećoj reviziji stendbaj aranžmana objavio i sopstvenu tabelu najavljenih projekata i onih koji su u toku, uz napomenu da je napravljena na osnovu izjava domaćih zvaničnika.

 

 

Tabela MMF-a ukazuje da investicioni plan "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027", ukupne vrednosti 17,8 milijardi evra, obuhvata 323 projekta, uključujući izgradnju 13 auto-puteva i saobraćajnica, 11 pruga i druge železničke infrastrukture, kao i 81 projekat iz oblasti energetike, navodnjavanja i prerade otpadnih voda.

Vlada Srbije obavezala se tokom prethodne revizije da će u svoje godišnje fiskalne strategije uključiti novu tabelu. Kako je naveo MMF u izveštaju nakon treće revizije, ova tabela treba da sadrži podatke o realizovanim rashodima, proceni troškova za tekuću godinu i iznosima planiranim u budžetu, projekciji rashoda za dve naredne godine, kao i proceni ukupnih troškova za konkretan projekat.

Plan je da ovo postane deo Zakona o budžetskom sistemu tokom aktuelne revizije, što će MMF iskontrolisati.

"Obezbedićemo da svako ministarstvo i javni organ zadužen za investicione projekte objavljuje na svojim sajtovima studije o prihvatljivosti projekata za investicione projekte vrednije od 20 miliona evra, osim ako to nije isključeno klauzulama o poverljivosti u međuvladinim ili komercijalnim ugovorima", navela je ranije Vlada Srbije u okviru Memoranduma o ekonomskim i finansijskim politikama, koji je deo izveštaja MMF-a.

I Fiskalni savet protiv rasta deficita i promene pravca fiskalne politike

Inače, na promenu dobrog smera fiskalne politike Srbije i povećanje rashoda ukazao je i Fiskalni savet nakon rebalansa budžeta za 2024. Oni su kritikovali Vladu Srbije što se umesto smanjivanja fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi, opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.

 

 

Krajnji rezultat rebalansa budžeta jeste povećanje fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara (oko 1,7 milijardi evra) na 263 milijarde dinara (preko 2,2 milijarde evra). Posmatrano kao učešće u BDP-u, predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. godini poveća sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto BDP-a. 

Srbija je tako, navodi Fiskalni savet, posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike.

Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo potpuno mogu da objasne dva projekta (EXPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina "rafala"). Stavka republičkog budžeta koja je rebalansom najviše uvećana jesu kapitalni rashodi, sa 467 na 570 milijardi dinara, to jest za preko 850 miliona evra. 

To implicitno znači da su javne investicije na nivou države sad povećane na preko šest milijardi evra u 2024. godini (oko osam odsto BDP-a), što je rekord za Srbiju.

 

 

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da rebalans budžeta za ovu godinu predstavlja vrstu zaokreta u vođenju fiskalne politike - ka ekspanzivnijoj fiskalnoj politici, upozorivši da bi značajnije povećanje fiskalnog deficita u narednim godinama moglo da dovede do ubrzanja rasta javnog duga.

"Prema fiskalnim pravilima je predviđeno da deficit Srbije bude u narednoj godini 1,5 odsto BDP-a, ali, ukoliko se ostvare najave, fiskalni deficit će biti znatno veći od 2,5 odsto BDP-a, koliko je planirano fiskalnom strategijom, što bi značilo veća zaduživanje, odnosno ubrzani rast javnog duga", istakao je ranije Arsić.

Milojko Arsić; Bloomberg Adria TV

 

Prema njegovim rečima, povećanje deficita uticaće na rast agregatne tražnje, što će usporiti i otežati obaranje inflacije, a privremeni uticaj na rast privrednih aktivnosti imaće pre svega u narednoj godini. 

On je dodao da Vlada Srbije može u međuvremenu da donese mere koje bi smanjile rashode, ali je zasad najavljeno njihovo veliko povećanje. Do najznačajnijeg uvećanja došlo je na poziciji investicija, uključujući tu projekte povezane sa izložbom EXPO 2027 i kupovinu "rafala".

"Rebalansom su neki rashodi povećani na duži period i neće uticati samo na ovu, već i na naredne godine. Ove godine je uključena samo prva tranša plaćanja aviona 'rafal', a u narednih pet-šest godina će se nastaviti sa relativno velikim iznosima koji će biti od 0,6 do 0,7 odsto BDP-a", kazao je Arsić, prenela je Beta.

Vučić sa MMF-om i o izazovima

Predsednik Vučić je nakon prvog sastanka sa MMF-om u četvrtak na Instagramu naveo da je sa delegacijom Fonda razgovarao o najbitnijim pitanjima saradnje, projekcijama za predstojeći period, analizama rizika i kretanjima na tržištu, kao i o očekivanom prilivu stranih direktnih investicija i fiskalnoj disciplini. "Razgovarali smo i o ekonomskim reformama, strateškim planovima za dalji razvoj naše zemlje i jačanju saradnje između Srbije i MMF-a."

Vučić je, između ostalog naveo da je ocenio da je Srbija, kroz ozbiljne mere i dobra predviđanja, zabeležila snažan rast uprkos energetskoj krizi, kao i da nastavlja da ulaže u neophodnu infrastrukturu i druge kapitalne projekte, kako bi dodatno pospešila priliv novih investicija.

 

 

"Razmenili smo mišljenja i o izazovima sa kojima se Srbija, kao i većina sveta, suočava u trenutnim ekonomskim okolnostima. Istakao sam da, uzimajući u obzir tekuću dinamiku privredne aktivnosti i očekivanja do kraja godine, ostajemo pri proceni rasta od 3,8 odsto, kao i da planiramo još snažniji rast u narednim godinama".

On je rekao da je sa predstavnicima MMF-a razgovarao i o daljim merama i koracima za očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede i reformi u domaćem energetskom sektoru. "U tom kontekstu, naglasio sam da je snaženje saradnje između naše zemlje i MMF-a od velikog značaja za ekonomski napredak Srbije i osiguranje stabilnosti, kao i da Srbija ostaje posvećena otvorenoj i konstruktivnoj razmeni sa MMF-om, kao jednoj od najuglednijih globalnih finansijskih institucija."

Inače, Izvršni odbor MMF-a je početkom jula zaključio treću reviziju u okviru stendbaj aranžmana sa Srbijom. Tada je dozvoljeno dodatno povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra, pored novca koji je postao dostupan po okončanju drugog razmatranja, a koji nije povučen.

Siniša Mali istakao je tada da se ni ovaj novac  neće koristiti, "što je još jedan od pokazatelja stabilnosti srpskih finansija".

Ovaj stendbaj aranžman, vredan 2,4 milijarde evra, MMF je odobrio Srbiji 19. decembra 2022. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar