Jovanović: Rizici za rast srpske privrede su (geo)politički

Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu rasta srpske privrede (realnog bruto domaćeg proizvoda) na 3,5 odsto u 2024. godini i 4,5 odsto u 2025.

Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za Međunarodne ekonomske studije, kaže da prvi pokazatelji za ovu godinu, poput industrijske proizvodnje i trgovine na malo, rastu oko 7-8 odsto međugodišnje.

"To je prilično snažan rast, tako da svi indikatori su pozitivni, pa svi poboljšavaju očekivanja. Dva su glavna razloga zbog kojih je sada bolje. Prvi je vezan za inflaciju koja je usporila značajno i brže nego što se očekivalo, pa je i rast realnih plata intenzivniji, ljudi troše i to se vidi u maloprodaji. Drugi razlog je taj što je globalna privreda ipak u malo boljem stanju nego što se ranije očekivalo."

Bloomberg Adria

 

Glavni rizik za ostvarivanje ovih stopa rasta je geopolitika, kaže Jovanović.

"Pre svega, neizvesnost na Bliskom istoku. Ako dođe do eskalacije ili tog sukoba ili sukoba u Ukrajini, može se ponoviti na neki način ono što se desilo pre dve godine, a što se odnosi na inflaciju i globalnu neizvesnost. Ostala dva rizika su političke prirode. Jedan je vezan za političku situaciju oko lokalnih izbora, a drugi za pitanje oko Kosova. Treći rizik nije političke nego ekonomske prirode, a to je inflacija, koja je u Srbiji još uvek jedna od najviših u Evropi (duplo više nego bilo gde u regionu). Ukoliko tempo usporavanja inflacije ne bude tako brz, to može usporiti rast", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.

Bloomberg Adria

 

 

Kada se pogleda deficit tekućeg računa, niže regionalne cene energije i otporan izvoz podržali su njegovo oštro sužavanje na 2,6 odsto BDP-a u 2023. Jovanović kaže da se on ove godine može malo produbiti, do 3-4 odsto.

"Srbija je zemlja koja ima veliki priliv SDI i obično zemlje koje imaju snažne SDI imaju i veće deficite u tekućem računu. Ali taj deficit neće biti 6-7 odsto kao ranije, nego verovatno oko 3-4 odsto."

Bloomberg Adria

 

Dodaje da će SDI i ove godine iznositi oko 6,5 do sedam odsto BDP-a.

"Ono što je zanimljivo jeste da su se prošle godine evropski investitori vratili. Dakle 2022, kada je počeo rat u Ukrajini, evropski investitori su se nekako povukli, a Kina je bila najveći investitor - odnosno učešće Kine u SDI je bilo isto kao učešće EU. Godine 2023. to se malo promenilo: kineske investicije su ostale, a evropske su se vratile i čine 50 odsto SDI u Srbiji, što je pozitivan trend koji ukazuje na to da se imidž Srbije u očima stranih investitora poboljšao", navodi dalje Jovanović.

"Ako se pogleda struktura investicija, proizvodnja je i dalje dominantna, ali se njeno učešće smanjuje. Na račun smanjenja proizvodnje povećava se udeo rudarstva, što su kineske investicije. Primećuje se promena, ali one ostaju snažne i daće svoj doprinos rastu srpske privrede", zaključuje sagovornik Bloomberg Adrije.