Ruski gasni gigant Gazprom razmatra smanjenje investicija za 20 odsto tokom 2024. godine, saopštila je kompanija u četvrtak. Iako to u svojoj kratkoj objavi na sajtu nisu naveli kao razlog, potez ukazuje na teškoće sa kojima se suočavaju zbog zatvaranja evropskog tržišta i sabotaže gasovoda Severni tok.
"Ukupan iznos investicija Gazproma u okviru investicionog programa za 2024. iznosi 1.573,627 milijardi rubalja", navodi se u saopštenju o nacrtu investicionog programa, što je oko 17,76 milijardi dolara. Konačni program odobriće upravni odbor kompanije.
Iz firme su poručili da "investicioni program Gazproma za 2024. godinu uključuje finansiranje najprioritetnijih projekata". Među njima su dalji razvoj centara za proizvodnju gasa na poluostrvu Jamal i u istočnoj Rusiji, potom gasovod Snaga Sibira, Gazpromov kompleks za preradu gasa i širenje gasne infrastrukture u ruskim regionima, kao i projekti obezbeđivanja ravnoteže u pogledu gasa u periodima pikova.
Opširnije
Egipat ponovo pokreće izvoz LNG-ja nakon pauze zbog rata u Izraelu
Egipat će nastaviti izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), nakon višemesečne pauze, jer su isporuke gasa iz Izraela povećane.
22.11.2023
Prvi zimski energetski test za Evropu stiže ovog vikenda
Zahlađenje će se proširiti Evropom od vikenda, pa će energetski sistemi regiona biti isprobani prvi put ove zime.
23.11.2023
Gas iz Azerbejdžana u Srbiju stiže do kraja sledeće godine
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović potpisala je u Bakuu komercijalni ugovor koji će omogućiti isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa.
15.11.2023
Bugarska od Rusije očekuje prvu ratu spornog poreza na gas
Bugarska počinje da prikuplja prihode od novog poreza na uvoz i tranzit prirodnog gasa iz Rusije putem gasovoda.
15.11.2023
Akcije kompanije nisu drastično promenile cenu nakon ove objave - njihova vrednost tokom dana menjala se u rasponu od oko jednog dolara.
Suma previđena za ulaganja 2024. godine je za 20 odsto manja u odnosu na već korigov plan investicija za 2023. od 1.965,66 milijardi rubalja (22,17 milijardi dolara). Naime, prvobitno je planirano da vrednost ulaganja bude 2,3 biliona rubalja (25,94 milijardi dolara), što znači da se korekcijom u oktobru budžet za investicije za tekuću godinu skresao za oko 14,5 odsto. "Prilagođavanja investicionog programa za 2023. godinu odnose se, između ostalog, na promene makroekonomskih pokazatelja i tržišnih uslova", saopštili su tada iz Gazproma.
Gazprom se smatra glavnim stubom ruske privrede koja je nepune dve godine na meti zapadnih sankcija.
U prvih devet meseci 2023. neto profit kompanije je opao na 4,6 milijardi evra, što je za 44 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. godine, izvestila je Beta. Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, ni prošla godina nije donela uspeh - neto dobit Gazproma je 2022. pala za 41,4 odsto i iznosila je 1,2 biliona rubalja (15,7 milijardi dolara). Kao razlog za to naveli su veće poreske obaveze i prepolovljen obima izvoza gasa.
Sabotaža gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 u septembru 2022. je izazvala skoro potpuni preventivan prekid isporuka ruskog gasa Evropskoj uniji (EU). Od tada Gazprom pokušava da nađe nove kupce, ali za transport prirodnog gasa u Aziju nedostaje infrastruktura koja je skupa i dugotrajna za izgradnju. Kompanija koja ima najveće rezerve prirodnog gasa u svetu mora da preduzme i projekat proširenja domaće mreže za distribuciju gasa.
Postoji mnogo neizvesnosti za tu veliku rusku državnu grupu, koja se nosi sa velikim poreskim opterećenjem, a nema pristup međunarodnom finansiranju. Suočena sa svim ovim teškoćama, grupa se, međutim, može osloniti na povećanje protoka gasovoda ka Kini - Sibirska sila 1, na ruskom dalekom istoku. Prema ranijem pisanju Bloomberga, ruski predsednik Vladimir Putin preračunao se pokušavajući da uz pomoć Gazproma baci EU na kolena, te njegovi napori da osnaži tu državnu kompaniju umnogome zavise od pomenute Kine. To ipak teško može biti tek jednostavna zamena jednog tržišta drugim.
Depositphotos
Čak i u slučaju najboljeg scenarija, a to znači da sadašnji i planirani projekti na vreme dostignu puni kapacitet, u Kinu bi moglo da se izveze dve trećine količina koje su nekada bile usmerene ka Evropi. Ipak, cena će biti niža, a biće potrebne godine i velike investicije da bi isporuke krenule.
"Čini se da se Putin preračunao kada je otpisao Evropu. Veći deo evropskog tržišta je za Rusiju izgubljen i Gazpromov geopolitički značaj naizgled opada", rekla je Maria Snegovaja iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Osim toga, Kina ne oseća takav pritisak i potrebu za hitnim dogovorom kao Rusija.
"Ne vidim veliku šansu za Rusiju da ostvari novi dogovor o gasu s Kinom ove godine, uprkos ruskim ambicijama. Peking je već povećao uvoz energije iz Rusije od početka rata u Ukrajini, ali problem EU s prevelikom zavisnošću od tih dobra je lekcija i za najvećeg svetskog uvoznika fosilnih goriva", kazao je ranije Kevin Tu iz kompanije koja se bavi analizama energetskih tržišta Agora Energy Transition.
.webp){kind=icon}
