Ruski predsednik Vladimir Putin preračunao se pokušavajući da uz pomoć Gazproma baci Evropsku uniju (EU) na kolena, a sada njegovi napori da osnaži tu državnu kompaniju umnogome zavise od Kine.
Nakon što je godinama fokus bio na izvozu Gazproma gasovodima usmerenim prema Evropi i nedovoljnim investicijama kad je reč o kapacitetima za tečni prirodni gas (LNG), Putin sada ima ograničene opcije, što će biti vidljivo i na sastanku s kineskim kolegom Xi Jinpingom sledeće nedelje.
Kremlj je željan novih izvoznih dogovora nakon što je bezuspešno pokušao da evropske zemlje satera u ćošak pretnjama o ukidanju izvoza, pa je Kina sada najveće raspoloživo strano tržište. To ipak teško može biti tek jednostavna zamena jednog tržišta drugim.
Opširnije
Francuska traži da se porez na ekstraprofit energetskih kompanija zadrži i sledeće godine
Francuski zakonodavci traže da se porez na neočekivani profit rafinerijama nafte i energetskim preduzećima koja pružaju javne usluge produži i na sledeću godinu.
13.10.2023
Kada je gas u pitanju, čeka nas mirnija i jeftinija zima
Posle burnog perioda veoma nestabilnih i visokih cena prirodnog gasa, cena gasa se poslednjih meseci stabilizovala na prosečnom nivou od oko 40 evra po megavat-satu na holandskoj TTF berzi.
13.10.2023
Pet stvari koje danas treba znati: Firma Orbanovog zeta kupila srpsku firmu za distribuciju
WSZL, ćerka kompanija mađarskog distribucionog giganta Waberer’s International, kupila je većinski udeo u srpskoj kompaniji MDI.
11.10.2023
Cena gasa u Evropi raste kako se približava grejna sezona
Cene prirodnog gasa u Evropi rastu jer zastoji u Norveškoj nastavljaju da utiču na tokove dok se približava grejna sezona.
28.09.2023
Čak i u slučaju najboljeg scenarija, a to znači da sadašnji i planirani projekti na vreme dostignu puni kapacitet, u Kinu bi moglo da se izveze dve trećine količina koje su nekada bile usmerene ka Evropi. Ipak, cena će biti niža, a biće potrebne godine i velike investicije da bi isporuke krenule.
"Čini se da se Putin preračunao kada je otpisao Evropu. Veći deo evropskog tržišta je za Rusiju izgubljen i Gazpromov geopolitički značaj naizgled opada", rekla je Maria Snegovaja iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Osim toga, Kina ne oseća takav pritisak i potrebu za hitnim dogovorom kao Rusija.
"Ne vidim veliku šansu za Rusiju da ostvari novi dogovor o gasu s Kinom ove godine, uprkos ruskim ambicijama. Peking je već povećao uvoz energije iz Rusije od početka rata u Ukrajini, ali problem EU s prevelikom zavisnošću od tih dobra je lekcija i za najvećeg svetskog uvoznika fosilnih goriva", smatra Kevin Tu iz kompanije koja se bavi analizama energetskih tržišta Agora Energy Transition.
Kakav god dogovor bio, to ipak neće biti dovoljno da se vrati nekadašnja slava Gazproma. Ta kompanija je nekada imala treću najveću tržišnu vrednost na svetu. Sada njena vrednost iznosi manje od polovine tržišne vrednosti norveške firme Equinor.
Gazpromov udeo u globalnom izvozu se gotovo prepolovio
"Gazprom nema previše izgleda u narednih pet do deset godina. Dogovori s Kinom neće ići lako i cena neće biti dobra", rekao je bivši zamenik predsednika Gazproma Aleksander Rjazanov u razgovoru za Bloomberg.
Gazprom je u drugom tromesečju ove godine imao gubitak u poslovanju, a izvoz je pao za 25 odsto u prvoj polovini godine u odnosu na 2022. godinu, dostigavši najniži nivo u tridesetogodišnjoj istoriji kompanije.
Putin, ako je suditi prema njegovim rečima, ne deluje uznemireno.
"Gazprom ima samopouzdanja, miran je i nosi se sa situacijom. Kineska potražnja će rasti. Zašto da stvaramo sami sebi problemi plašeći se da ćemo propasti?", izjavio je Putin na energetskom skupu u Moskvi ove nedelje.
Između Rusije i Kine trenutno postoje dva gasovoda u čiju je izgradnju ukoženo dosta vremena. Dogovor o trećoj konekciji takođe sporo napreduje.
"Raspoloženje u vezi sa Gazpromom je pesimistično. Čak i ako Peking pokaže dobru volju prema Putinu, neće ponuditi iste finansijske uslove kao EU", izjavio je bivši zvaničnik kompanije koji je želeo da ostane anoniman. Dodao je da je problem što je Gazprom uvučen u politiku.
Kako navode bivši visoki zvaničnici Gazproma, Putin je mislio da će mu ova kompanija biti sredstvo kojim će prisiliti Evropu da odustane od podrške Ukrajini.
To se očigledno pokazalo netačnom procenom zbog blage zime i odluke Evrope da se okrene isporukama iz Norveške ili tovarima LNG-ja. Iako Evropa još delimično uvozi ruski LNG, značajno se udaljila od Rusije.
Ruska vlada mesecima govori da su razgovori s Kinom oko drugog kraka gasovoda Sibirska snaga u završnoj fazi, ali konkretnog pomaka nema. Izgradnja te veze bi ruski izvoz u tu zemlju podigla na gotovo 100 milijardi kubnih metara godišnje u poređenju sa 150 milijardi, koliko je pre rata išlo u Evropu.
Putin, barem prema onome što je rekao prošle nedelje, još uvek vidi mogućnost obnove isporuka u EU. Naime, naveo je da je Rusija spremna da isporučuje gas preko gasovoda Severni tok 2, ali reakcija Nemačke je prilično hladna. Najveća evropska ekonomija odgovorila je da se uopšte ne radi na sertifikaciji Severnog toka 2 koja bi omogućila operabilanost ovom gasovodu.
Iako Putin još uvek posmatra Gazprom kao strateški važnu kompaniju, njegova administracija smatra da je bila greška računati previše na Evropu i ne investirati više u kapacitete za izvoz LNG-ja, izjavila je osoba bliska Kremlju.
Rusija nastoji da osnaži i energetske veze s Turskom.
"Gazprom je prilično otupeo kao ekonomsko oružje", smatra Maximilan Hess iz američkog Instituta za istraživanje spoljne politike.
.webp){kind=icon}
