Novi namet će se primenjivati na proizvode vrednosti manje od 150 evra od 1. jula, po stopi od tri evra. Namera mu je da uspori priliv jeftine robe izvan EU.
EU ukida svoje "de minimis" izuzeće, carinsku olakšicu, a dodatni namet plaćaće prodavci, prevoznici paketa ili carinski agenti, odnosno prenositi ga na kupce, što potencijalno može izazvati kašnjenja u isporuci.
Promena dodaje složenost menadžerima za usklađenost s carinskim propisima i mogla bi dovesti do sporijih isporuka, dok se kompanije izvan EU brinu zbog dodatnih zahteva za usklađenost, potencijalnog pada potražnje i naknada.
Potrošači širom Evropske unije koji traže povoljne ponude počeće da osećaju pritisak viših troškova online kupovine sledeće nedelje kada stupi na snagu novi namet, prvenstveno usmeren na Kinu. To je novi sloj trgovinskih tenzija između dve ekonomije.
Od 1. jula proizvodi vredni manje od 150 evra podležu nametu od tri evra. Mera ima za cilj da uspori priliv jeftine robe izvan EU koju prodaju veb-sajtovi poput Sheina i Temua.
Uvoz e-trgovine u EU prošle godine dostigao je gotovo šest milijardi artikala, pri čemu Kina čini oko 90 odsto robe vredne manje od 150 evra, artikli poput brze mode, kozmetike i elektronike.
Privremeni namet EU u nekim aspektima odražava šire trgovinske probleme, od računarskih čipova i retkih metala do automobila. Ogroman uvoz znači da se trgovinski deficit EU sa Kinom povećava, a vlade su zabrinute kako njihova domaća preduzeća, velika i mala, mogu da opstanu u konkurenciji sa pekinškim industrijama koje su snažno subvencionisane.
Novi namet pogodiće kupce jer EU ukida takozvano "de minimis" izuzeće, carinsku olakšicu koja je ime dobila od latinskog izraza koji labavo znači "premalo da bi bilo važno".
Prodavci, prevoznici paketa ili carinski posrednici platiće dodatni porez i preneti ga na kupce, a može doći i do kašnjenja u pošiljkama. Dostavni gigant FedEx, na primer, u obaveštenju kojim najavljuje novu naknadu rekao je da će "iznos nadoknaditi od kupca".
Granične agencije decenijama dopuštaju izuzeće kako bi smanjile svoj administrativni teret i održale niske troškove za online kupce. No, naknadni talas jeftinog uvoza postao je političko pitanje koje je pomoglo da se podstakne protekcionizam.
Rastući trgovinski deficit EU sa Kinom
SAD je prošle godine ukinuo svoj carinski prag od 800 dolara, navodeći pošiljke koje su trebalo da porastu na 1,4 milijarde dolara do 2024. Promena je izazvala privremene poremećaje. EU kaže da se mera ne odnosi na protekcionizam, već na jednake uslove i bolju bezbednost proizvoda.
"To je stvorilo nelojalnu konkurenciju sa kojom tradicionalni trgovci ne mogu da se takmiče", rekla je ovog meseca Evropska komisija, izvršno telo EU. Promena dodaje još jedan sloj birokratije za menadžere za usklađenost s carinskim propisima koji se već suočavaju sa trgovinskim previranjima, od Brexita do globalnih carina američkog predsednika Donalda Trumpa.
Carina EU se naplaćuje na svaki proizvod na osnovu njegove carinske oznake. Dakle, paket od tri majice prijavljene pod istom tarifnom oznakom platio bi carinu od tri evra. Paket majice i knjige koštao bi šest evra. Pošiljka tri proizvoda navedena pod istom oznakom, ali iz tri različite zemlje, koštala bi devet evra.
Veća složenost
"Ovo će stvari učiniti komplikovanijim. Moglo bi doći do početnog talasa poslova koji će se zaustaviti jer kupac kaže: Zaboravite, neću kupiti, ne želim da platim dodatna tri, šest ili devet evra na blagajni", rekao je u intervjuu Mike Parra, rukovodilac DHL Express Europe.
Kao deo modernizacije carinskog režima e-trgovine u EU, koja će trajati do 2028. godine, dodatna naknada za obradu trebalo bi da stupi na snagu u novembru, za koju DHL procenjuje da će iznositi oko dva evra po pošiljci.
Promene bi mogle dovesti do sporijih isporuka kupcima zbog razlika u carinskom izveštavanju i prelaska tereta sa ekspresnih usluga na veće konsolidovane pošiljke putem složenijih, ali jeftinijih načina transporta, rekao je Parra.
Prema britanskoj kurirskoj kompaniji Parcelhero, neki prevoznici tereta prijavljuju uska grla u svojim lancima snabdevanja u početnoj fazi sprovođenja nove takse. Kompanije izvan EU zabrinute su ne samo zbog naknada, već i zbog dodatnih zahteva za usklađenost i potencijalnog pada potražnje na tržištu od oko 450 miliona potrošača.
Iako su novi protokoli navodno usmereni na sajtove poput Temua i Sheina, "rešenje je sveobuhvatno", rekao je Marco Forgione, generalni direktor britanskog Chartered Institute of Export & International Trade.
"Vlade dobijaju obilje dodatnog novca. Gubitnici će biti mala preduzeća koja posluju sa EU i svi koji šalju robu direktno potrošačima u EU putem sistema ekspresnih paketa", poručio je.
Depositphotos
Andrew Goodacre, čelnik Britanskog udruženja nezavisnih trgovaca, rekao je da oko milijardu proizvoda godišnje stigne u Veliku Britaniju u okviru olakšice za "uvoz niske vrednosti". To otežava rad prodavnicama u glavnim ulicama da se takmiče jer se suočavaju sa rastućim zakupninama, računima za energiju i troškovima plata, rekao je.
"Što duže držimo vrata otvorena, to će se više štete napraviti", ističe Goodacre.
To je realnost sa kojom se suočava John Jones, generalni direktor kompanije Philip Morris & Son, koji vodi malu robnu kuću u Herefordu u Engleskoj i veb-sajt koji prodaje sve, od Barbour torbi do mamaca za patke za lovce. Pre nego što je Velika Britanija napustila EU 2020. godine, međunarodna prodaja činila je oko 10 do 15 odsto Jonesovog poslovanja. Nakon Brexita, taj udeo je pao na 5 odsto. Njegova online prodaja u SAD-u gotovo je nestala otkako je Trump uveo uvozne poreze na robu većine svojih trgovinskih partnera.
Sada je Jones zabrinut šta će se desiti nakon 1. jula i da li će i njegova baza kupaca iz EU nestati. "Naše glavne ulice se smanjuju iz dana u dan", rekao je Jones. Dodajte tome konkurenciju iz inostranstva i nove poreze, i njegova kompanija se nalazi u "najgorem od oba sveta", rekao je.
.webp){kind=icon}
