Fiskalni savet upozorava da troškovi za EPS i Srbijagas mogu rasti

Javna energetska preduzeća znatno opterećuju rebalansirani budžet Republike Srbije, a netransparentnost otežava procene njihovog daljeg uticaja na javne finansije, zaključak je Fiskalnog saveta.

U svojoj oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu objavljenoj u ponedeljak, iz Fiskalnog saveta su napomenuli da je "loša karakteristika predloženog rebalansa" njegova "netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća."

U jeku energetske krize i rata u Ukrajini, cene struje i gasa skočile su svuda u Evropi, a time su, između ostalog, opterećena i srpska javna preduzeća EPS i Srbijagas.

Prošle nedelje, Vlada Srbije usvojila je predlog rebalansa budžeta u kom je budžetski deficit povećan sa tri odsto na skoro četiri odsto, najviše zbog velikih gubitaka u energetskom sektoru.

Prihodi budžeta povećani su za 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), dok su rashodi povećani još više – za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Tako će planirani deficit iznositi 279,1 milijardu dinara (2,4 milijarde evra) umesto prvobitno planiranog minusa od 200,2 milijarde dinara (1,7 milijardi evra).

U izveštaju Fiskalnog saveta napominje se da su tri razloga najviše doprinela povećanom deficitu: rast inflacije, unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane poput turističkih vaučera i pomoći mladima, i povećani izdaci za javna energetska preduzeća koja posluju sa velikim gubicima i za koje je država izdvojila 1,3 milijarde evra.

Srbijagas i EPS doprineli povećanju deficita u rebalansu budžeta

Međutim, Fiskalni savet napominje i da su stvarni izdaci za EPS i Srbijagas znatno veći jer država izdaje i garancije za njihovo zaduživanje.

"Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija. Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora," navodi Fiskalni savet.

Depositphotos

Da su javna energetska preduzeća dodatno opteretila budžet, primetno je iz rasta neto rashoda, dodaju iz Fiskalnog saveta. Neto pozajmice u predlogu rebalansa veće su od 153 milijardi dinara. To je čak dvanaest puta veće od limita za trošenje koji je postavljen originalnim budžetom za 2022. godinu.

"Da se radi o krupnoj promeni pokazuje podatak da samo ona može da objasni približno polovinu celokupnog povećanja rashoda Republike u odnosu na budžet. Izvršenje na ovoj poziciji u normalnim vremenima nije veliko (sedam milijardi dinara godišnji prosek 2015 - 2019), ali do naglog porasta dolazi u kriznim vremenima kada država pada u iskušenje da alternativnim kanalima upumpava likvidnost u posrnula javna preduzeća", naveli su.

"Iako u rebalansu nije eksplicitno navedeno, vrtoglavi rast ovih rashoda izazvan je pokrivanjem gubitaka javnih preduzeća iz oblasti energetike – Srbijagasa i EPS-a. Ti gubici nastali su zbog toga što je država odlučila minimalno da poveća prodajne cene gasa i struje iako su nabavne cene ovih energenata višestruko porasle. Na probleme u poslovanju energetskih javnih preduzeća Fiskalni savet ekstenzivno je skretao pažnju više puta u prethodnih nekoliko godina, poslednji put u izveštaju iz jula ove godine kada nam je u fokusu bila aktuelna kriza", naglasili su u izveštaju.

Osim toga, Fiskalni savet naglašava da je EPS u posebno lošoj situaciji zbog godina neulaganja u to javno preduzeće te da nema kapacitete za snabdevanje građana strujom.

"EPS je u dubokoj krizi i ne može da proizvede dovoljne količine struje da zadovolji domaće potrebe. Višegodišnje loše upravljanje EPS-om i nedovoljan nivo investicija u proizvodne, rudarske i kapacitete za smanjenje zagađenja doveli su preduzeće u katastrofalnu poziciju u kojoj se nalazi danas", rekli su iz Fiskalnog saveta.

Bloomberg

Iz Fiskalnog saveta dodali su da su projektovani rashodi za ostatak budžeta realistični, ali da su rashodi za javna energetska preduzeća i dalje upitni i da bi moglo doći do njihovog daljeg rasta.

Ulaganja u budućnost

U prvoj nedelji novembra premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je da u narednih šest godina nova vlada Srbije planira da uloži 12 milijardi evra u oblasti energetike. Očekuje se da će deo sredstava za te projekte doći od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali vlada nije najavila tačan plan finansiranja projekata u energetici.

Fiskalni savet je u svom izveštaju objavljenom u ponedeljak ocenio da je rebalans budžeta dobro predvideo izdvajanja za javne investicije. Ovi izdaci trebalo bi da iznosi 7,5 odsto BDP-a, od kojih je šest odsto sačuvan za ekonomske podsticaje a ostatak za povećanje robnih rezervi i opremanje vojske i policije.