.webp){kind=icon}
Vlada Srbije usvojila je danas dugoočekivani rebalans budžeta kojim su rashodi povećani više nego prihodi, jer su dodatni izdaci za energente prevagnuli na negativnu teritoriju uprkos povećanim poreskim prihodima zbog rasta inflacije.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2022. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara. Kako saznaje Bloomberg Adria, predlog će se već sutra naći pred poslanicima Skupštine Srbije.
Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara.
Opširnije
Preoptimistične prognoze NBS, rast ove godine oko 2,5 odsto
Ovakav sistem bi trebalo da doprinese uređivanju javnih finansija u Srbiji.
03.11.2022
Svetska banka očekuje usporavanje svih privreda Z. Balkana
Svetska banka predviđa da će doći do usporavanja ekonomije u svih šest zemalja Zapadnog Balkana zbog rata u Ukrajini i cena energenata.
02.11.2022
Analitičari BBA: Usporavanje rasta privrede očekivano
Poslednji statistički podaci pokazuju znatno usporavanje u privrednim kretanjima
31.10.2022
Rast BDP-a Srbije dodatno usporio na 1,1 odsto
U prvom kvartalu rast BDP-a iznosio je 4,4 odsto, u drugom 3,9 odsto
31.10.2022
Vlada Srbije se u ovom saopštenju nije izjašnjavala o rastu ekonomije, ali je predsednik Aleksandar Vučić ranije ove nedelje revidirao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na tri odsto.
Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijarde dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države taj iznos oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.
Svetska banka (SB) na predstavljanju svog izveštaja za region u sredu je najavila da očekuje da će fiskalni deficit Srbije biti oko četiri odsto, dok je projekcija za BDP korigovana na 3,2 odsto. SB je ponovila da je srpska ekonomija solidna i da je konsolidovani budžet u prvih sedam meseci 2022. zabeležio suficit od 0,3 odsto BDP-a. Javni prihodi ostvarili su dobar rezultat zahvaljujući primetnom povećanju prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza na dobit pravnih lica i doprinosa.
"Ispod crte"
"Podrška pružena sektoru energetike za uvoz gasa, uglja i električne energije do sada nije iskazivana kao deo direktnih budžetskih rashoda, već kao stavke 'ispod crte'. Međutim, sa približavanjem zimske sezone, energetskom sektoru može postati potrebna dodatna budžetska podrška, što može dovesti do značajnog povećanja fiskalnog deficita“, naveli su iz SB.
Prema prethodno usvojenom budžetu u Skupštine Srbije usvojili su prošle godine zakon o budžetu za 2022. godinu kojim su bili predviđeni prihodi od 1.516,8 milijardi dinara i rashodi od 1.717 milijardi dinara. Prema starom proračunu, budžetski deficit trebalo je da iznosi 200,2 milijarde dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Budžet je tada planiran na osnovu procene da će rast BDP-a dogodine biti 4,5 odsto, dok su kapitalne investicije bile na 7,3 odsto BDP. Tadašnjom projekcijom planirano je povećanje plata u javnom sektoru u proseku od 7,4 odsto i uvećanje penzija za 5,5 odsto, a svi penzioneri će u februaru dobiti pomoć od 20.000 dinara.
Prema mišljenju ekonomista SB, fiskalna politika mora da bude takva da se ne prekorače rashodi, a da je tekuća kriza u domaćem sektoru energetike ponovo je ukazala na hitnost unapređenja upravljanja javnim preduzećima.
"Pored toga, na javne finansije mogu uticati i njihove potencijalne obaveze (koje su trenutno pokrivene državnim garancijama), i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata rada javnih preduzeća, kao što je nedavno zabeleženo kod EPS-a i Srbijagasa. Fiskalni deficit iz 2022. mogao bi biti veći od projektovanog osnovnim scenarijem, i to naročito ako se sektoru energetike odobri dodatna podrška. Shodno tome, učešće javnog duga u BDP-u moglo bi ponovno početi da raste“, navode iz svetske banke sa kojom je i Srbija u pregovorima za kredite od skoro pola milijarde evra.
