text size
Svetska banka predviđa da će doći do usporavanja ekonomije u svih šest zemalja Zapadnog Balkana zbog rata u Ukrajini i cena energenata.
"Zbog rastućeg uvoza i šireg deficita tekućeg računa za sve zemlje regiona, vidimo usporavanje i predlažemo tri glavne ekonomske preporuke", rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji na predstavljanju izveštaja u Beogradu.
Što se tiče kratkoročnih preporuka, vlade regiona treba da se koncentrišu na fiskalnu disciplinu i makroekonomsku stabilnost. Predviđamo 3,4 odsto rasta za ceo region, dok najveći prioritet treba da bude fokus na pomoći ranjivim grupama i stanovništvu.
Svetska banka predviđa rast privrede Srbije od 3,2 odsto.
Dugo odlaganje u sprovođenju strukturalnih reformi u celom regionu treba da bude prioritet u dugoročnom planiranju, kao i prelazak sa ugljeničnih na zelene energije, rekao je šef misije SB u Srbiji.
Još jedna korekcija na dole za Srbiju
Kako navode iz SB, najveći deo inflacije je u Srbiji poguran cenama hrane, a energenti su preuzeli primat malo kasnije i očekuje se da će se inflacija vratiti u okvire naredne godine.
"Početkom septembra smo dobili ove podatke i iznenadio nas je pad poljoprrivrede koji je bio veći od očekivanog. Suša i smanjena upotreba mineralnih đubriva su najveći razlozi za pad. S ozbirom da se podaci tako brzo menjanju, verujem da ćemo imati još jednu korekciju do kraja godine, a da je i Vlada Srbije korigovala juče projekciju rasta, verovatno ćemo i mi smanjiti projekcije", rekao je Lazar Šestović, viši ekonomista na predstavljanju izveštaja SB.
Prema mišljenju direktora Pontare, glavni pokretači za inflaciju su sada energenti, gorivo za motorna vozila i cene hrane. Što se tiče Srbije, fiskalni deficit koji je sada četiri odsto, što je prihvatljiv nivo, ali i da zbog velikih pomeranja na tržištu zbog uvoza energenata ovo može da se promeni, a i da postoji zabrinutost o dostupnosti struje i gasa na tržištima. Prema njegovom mišljenju, Srbija je u dobroj fiskalnoj poziciji da se sada zaduži, a da je i ministarstvo finansija i do sada dobro radilo hedžing za valute pri zaduživanju prilično uspešno.
"Povećanje plata od sedam odsto, što je mnogo manje od inflacije, bilo je prihvatljivo rešenje. Ova kriza je i možda dobar trenutak za neke bolne reforme", rekao je Šestović.
.webp){kind=icon}
