Do kraja 2024. godine svetska privreda će, prema najnovijem izveštaju Svetske banke, zabeležiti najsporiji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prethodnih 30 godina.
Iako se smanjio rizik od recesije širom sveta, zahvaljujući snazi američke privrede, geopolitičke napetosti stvaraju nove kratkoročne opasnosti za svetsku privredu. U međuvremenu, srednjoročni izgledi za mnoge privrede u razvoju su se pogoršali zbog usporavanja rasta u većim privredama, slabog svetskog trgovanja i najstrožih finansijskih uslova u decenijama.
Očekuje se da će rast svetske trgovine u 2024. godini biti samo polovina proseka iz decenije pre pandemije.
Opširnije
Prognoza: Da li 2024. nosi recesiju, meko sletanje ili rast?
Evrozona je na ivici recesije prvi put od pandemije, pokazalo je istraživanje Bloomberga.
09.01.2024
UK će do 2038. prići privrednom rastu Nemačke
Projekcije predviđaju da će Velika Britanija uspeti da se reši ekonomskih problema koji su došli tokom i nakon Brexita, uključujući i pandemiju i inflaciju.
26.12.2023
Ekonomisti: Privreda će u 2024. rasti tri odsto, inflacija na oko pet
Očekuje se da će NBS kamatne stope smanjiti u drugoj polovini 2024, ali bi mogla da ih smanji i pre toga.
26.12.2023
Recesija zaobilazi Srbiju u 2024. kao i ceo Zapadni Balkan
MMF u regionalnom pregledu ekonomskih kretanja za Evropu predviđa usporavanje i rast BDP-a od 1,3 odsto u 2023, a zatim blagi oporavak (1,5 odsto) u 2024.
29.12.2023
Projekcije ukazuju na usporavanje svetskog rasta treću godinu zaredom, s 2,6 odsto prošle godine na 2,4 odsto u 2024. godini. Trebalo bi da privrede u razvoju rastu za samo 3,9 odsto, što je više od jednog procentnog poena ispod proseka prošle decenije.
"Bez značajne promene smera, 2020. će biti zapamćene kao decenija propuštenih prilika", rekao je Indermit Gill, glavni ekonomista i potpredsednik Svetske banke. "Izgledi za rast u bliskoj budućnosti ostaju slabi, što mnoge zemlje u razvoju, posebno one najsiromašnije, ostavlja u zamci. Suočene su s paralizujućim nivoima duga i nesigurnim pristupom hrani za gotovo svaku treću osobu. To bi ometalo napredak na mnogim svetskim prioritetima. Ipak, postoje mogućnosti za promenu situacije. Ovaj izveštaj nudi jasan put napred. Objašnjava kako se može postići transformacija ako vlade sada deluju kako bi ubrzale ulaganja i ojačale okvire fiskalnih politika", dodao je.
Depositphotos
Da bi se suočile s klimatskim promenama i ostvarile druge ključne svetske razvojne ciljeve do 2030. godine, zemlje u razvoju treba da ostvare znatno povećanje ulaganja - oko 2,4 biliona dolara godišnje. Izveštaj pruža prvu analizu potrebnih koraka za generisanje održivog ulagačkog procvata na svetskom nivou, baziranu na iskustvu 35 razvijenih i 69 privreda u razvoju tokom proteklih 70 godina.
Ayhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke, ističe da ulagački procvat može transformisati privrede u razvoju i pomoći im da ubrzaju energetsku tranziciju, te postignu širok spektar razvojnih ciljeva. Međutim, potrebno je sprovesti opsežne politike kako bi se poboljšali fiskalni i monetarni okviri, proširila prekogranična trgovina i finansijski tokovi, poboljšalo ulagačko okruženje i ojačao kvalitet institucija.
Izveštaj dodatno naglašava šta bi dve trećine zemalja u razvoju - naročito one koje su izvoznici sirovina - trebalo da učine da bi izbegle cikluse velikog rasta i naglog pada. Preporučuje se stvaranje čvrstog fiskalnog okvira koji bi pomogao u disciplinovanju vladinih izdataka, primena fleksibilnih kurseva valuta, te izbegavanje ograničenja na međunarodni promet kapitala. Ove političke mere mogle bi, u proseku, da pomognu izvoznicima sirovina u zemljama u razvoju da povećaju svoj BDP po glavi stanovnika za otprilike jedan procentni poen svake četiri do pet godina.
.webp){kind=icon}
