Evropska unija, odnosno evrozona mogla bi sledeće godine da uđe u recesiju, jer je kriza očigledna pre svega u Nemačkoj, mada verovatnoća da se to desi nije tako velika. Svakako, jeste veća nego prošle godine, kaže Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
"Evropu po privrednom rastu predvodi Istočna Evropa, tako da je verovatnoća za recesiju bar po projekcijama našeg instituta manja nego što je u Zapadnoj Evropi“, ističe Jovanović za Bloomberg Adriju.
Region Zapadnog Balkana najbolje se kotira od svih subregiona istočne Evrope, tako da ovaj ekonomista misli da je šansa da dođe do recesije na Zapadnom Balkanu vrlo mala, skoro nula.
Opširnije
Indeks menadžera nabavke u evrozoni sve niži kako se povećava rizik od recesije
Aktivnosti privatnog sektora u zoni evra pogoršale su se krajem godine.
15.12.2023
Industrijska proizvodnja u evrozoni na najnižem nivou od 2020.
Industrijska proizvodnja je u evrozoni na godišnjem nivou pala za 6,6 odsto, a u EU za 5,5 odsto.
13.12.2023
Zaokret monetarne politike 2024. neminovan, samo je pitanje kada
Ove nedelje glavne svetske centralne banke imaju poslednje sastanke o monetarnoj politici u ovoj godini.
13.12.2023
Nemački investicioni izgledi neočekivano porasli peti mesec zaredom
Izgledi za ulaganja u Nemačkoj neočekivano su se poboljšali peti mesec zaredom.
12.12.2023
Analiza BBA: Javne investicije i likvidnost banaka nas spasli od recesije
Inflacija će nastaviti da pada, te je monetarno popuštanje moguće polovinom 2024. godine.
11.12.2023
Nemačka industrija u padu većem od očekivanja
Nemačka ekonomija je pala za 0,1 odsto u trećem kvartalu zbog manje potrošnje domaćinstava.
07.11.2023
"Srbija je, nažalost, jedna od slabijih, možda ne najslabija i nalazi se u donjoj polovini liste zemalja Zapadnog Balkana. Tako da je verovatnoća da Srbija upadne u recesiju nešto viša nego što je za ceo Zapadni Balkan. BiH se kotira tu negde kao Srbija, a Severna Makedonija je nešto lošija", navodi Jovanović.
To je potvrdio i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na predstavljanju Kvartalnog monitora, publikacije ovog fakulteta. Kako je rekao, najveći privredni rast ove godine ostvariće zemlje iz našeg regiona. Evropu će predvoditi Crna Gora, Albanija, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Severna Makedonija i Bugarska.
"Verovatno je to uticaj konvergencije, najbrže će rasti najmanje razvijene zemlje. Osim toga, mi smo daleko od ratnih dešavanja, dok će, recimo, najveći ekonomski pad imati baltičke zemlje, a razvijene zemlje Nemačka, Austrija i Francuska su u recesiji", ocenio je Arsić.
Za narednu godinu Kvartalni monitor predviđa privredni rast od tri odsto, pre svega jer se ne može računati na visoke stope rasta poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje struje koje su već znatno porasle ove godine. Prema proceni autora, Srbija će ovu godinu završiti sa 2,3 do 2,4 odsto privrednog rasta, što je više od njihovog ranijeg predviđanja rasta srpske privrede od dva odsto u 2023.
Tako da će naš ovogodišnji rast, po svemu sudeći, biti znatno veći od proseka EU, koji će prema novembarskoj prognozi Evropske komisije, iznositi 0,6 do 0,8 odsto.
Projekcije Ministarstva finansija, na kojima je skrojen budžet za 2024. godinu, najoptimističnije su i ukazuju da bi rast BDP-a mogao da bude 3,5 odsto.
Prema Bloombergovim predviđanjima, Srbiju sledeće godine očekuje rast od oko tri odsto, ali za ovu godinu analitičari Bloomberga ostaju pri oceni rasta od 1,9 odsto.
Evrozona neće izbeći prvu recesiju od pandemije, pri čemu će ekonomija pasti drugi kvartal zaredom u poslednja tri meseca ove godine, pokazuje decembarska anketa sprovedena među analitičarima Bloomberga.
Predviđaju pad od 0,1 odsto između septembra i decembra, što se poredi se prethodnim istraživanjem koje je predviđalo da proizvodnja ostane nepromenjena. Blagi oporavak se očekuje početkom 2024. godine.
"Sumnjamo da smo na početku uspona", rekao je Joerg Angele, ekonomista Bantleon Banka. "Prepreke su i dalje velike, posebno one koje potiču od ogromnog povećanja kamatnih stopa."
Najveća slabost je Nemačka, najveća evropska ekonomija, koja se bori sa problemima u proizvodnji. Opterećena budžetskom krizom i slabom globalnom tražnjom, očekuje se da će doživeti pad od 0,2 odsto u četvrtom kvartalu. Ali se za Nemačku predviđa rast od 0,3 odsto sledeće godine. Anketa sprovedena među ekonomistima pokazuje da postoji šansa od 75 odsto da se recesija dogodi naredne godine.
Protekla godina ostaće upamćena po drastičnom zaoštravanju monetarne politike, oslikanom porastom referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, što zajedno sa geopolitičkim izazovima predstavlja značajan pritisak na globalni ekonomski rast.
MMF u regionalnom pregledu ekonomskih kretanja za Evropu predviđa usporavanje i rast BDP-a od 1,3 odsto u 2023, a zatim blagi oporavak (1,5 odsto) u 2024. Razvijene ekonomije će u 2023. godini ostvariti rast od 0,7 odsto, a rastuće 2,4 odsto. Inflacija je u velikoj meri suzbijena i monetarna politika se bliži kraju svog restriktivnog ciklusa, ali usporavanje Kine, globalne političke turbulencije, eventualni novi šokovi povezani sa cenama berzanskih proizvoda, kao i nestabilnost finansijskih tržišta predstavljaju velike rizike za evropsku ekonomiju.
U razvijenim evropskim ekonomijama je planirana fiskalna konsolidacija od oko 0,85 odsto BDP-a u sledećoj godini, a u rastućim ekonomijama 0,25 odsto i 0,72 odsto u 2023. i 2024. godini.
Iako će se javne finansije u 2023. i 2024. godini oporaviti, naročito prihodi, zbog inflacije koja podiže njihovu nominalnu vrednost i zbog ukidanja fiskalne pomoći stanovništvu i privredi, odnos duga i BDP-a je na rastućoj putanji u celoj Evropi. Istovremeno, redukcijom deficita i obnavljanjem fiskalnih kapaciteta, fiskalna politika, zajedno sa monetarnom, doprinosi borbi protiv inflacije. Prema računicama MMF-a, fiskalna konsolidacija od 2,5 odsto BDP-a u evrozoni doprineće spuštanju kamatne stope za 30-50 baznih poena.
"Evropske ekonomije orijentisane na usluge brže će se oporaviti od onih sa relativno većim proizvodnim sektorima, koji se suočavaju sa niskom eksternom tražnjom i koji su više izloženi visokim cenama energije. Slično, evropske ekonomije u nastajanju će doživeti blagi oporavak 2024. godine, ali će obim varirati u zavisnosti od energetskog intenziteta proizvodnje, orijentacije uslužnog sektora i posebno za zemlje koje imaju poremećaj trgovinskih odnosa sa Rusijom", navedeno je u MMF-ovoj prognozi.
Depositphotos
Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da će recesija biti imanentna u celoj Evropskoj uniji u 2024. godini, posebno u Nemačkoj. "Do recesije je ove godine došlo zbog ratnog okruženja i gubitka velikog ruskog tržišta, kao i zbog pojačanih izdataka EU za finansiranje rata u Ukrajini", kaže Aćimović.
Konkurentnost nemačkih firmi uvek se zasnivala na jakoj tehnologiji i organizaciji proizvodnje, podseća on. "Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je toj konkurentnosti doprinelo i stabilno snabdevanje sirovinama iz Rusije. Nemačka se toga odrekla i pokazalo se da tamošnja privreda ne može da bude međunarodno jeftina i konkurentna", kaže Aćimović.
EU je s druge strane izgubila rusko tržište, koje je gutalo sve proizvode, a naročito iz Nemačke. U takvim okolnostima, prema njegovom mišljenju, logično je da EU uđe u recesiju. "Videćemo da li će sledeće godine Nemačka izaći iz recesije. To će zavisiti od toga koliko novca daju na energente, koliko na finansiranje ukrajinskog rata, a koliko su uspešni u prodaji svojih proizvoda u inostranstvu", navodi Aćimović.
Kada je reč o Srbiji, on smatra da, ukoliko naša privreda bude okrenuta samo ka tržištu EU, ne možemo izbeći recesiju.
"Ako budemo uspešno otvarali nova tržišta i ako budemo dovodili investitore iz raznih krajeva sveta koji proizvode ne samo za tržište EU, onda ćemo zaista imati dobru šansu da izbegnemo recesiju", smatra Aćimović.
Očekuje da sledeće godine privreda Srbije ostvari rast od 2,5 do tri odsto BDP-a.
(Ažurirano kroz ceo tekst.)
.webp){kind=icon}
