Zaokret monetarne politike 2024. neminovan, samo je pitanje kada

Nazovite je godinom zaokreta. Nakon najagresivnijeg ciklusa dizanja kamatnih stopa u četiri decenije, ključne centralne banke će u 2024. krenuti u smanjivanje troškova zaduživanja.

Ključno je pitanje hoće li podaci o inflaciji u idućim mesecima dopustiti centralnim bankarima da promene smer dovoljno brzo i izbegnu recesiju.

Investitori polažu nade u zaokret zbog ohrabrujućih podataka o inflaciji u poslednje vreme, kao i nedavnih komentara zagovornika oštrije monetarne politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB) i Fedu koji sugerišu otklon od daljeg zaoštravanja.

"Godina 2024. je tranziciona, to je tačka zaokreta za ekonomiju i za monetarnu politiku. Međutim, šta to znači? Je li to i tačka zaokreta od rasta prema recesiji? Je li to zaokret od snažnijeg prema sporijem rastu?", pita se glavna ekonomistkinja za SAD u Morgan Stanleyju Ellen Zentner.

Zentner i njen tim veruju u ovaj zadnji ishod u SAD, delimično jer su kućni budžeti stanovništva dobro zaštićeni, a prosečna kamatna stopa na hipoteke je ispod četiri posto. I ako Fed počne da smanjuje kamatnu stopu do kraja juna, kako Morgan Stanley predviđa, to bi trebalo da pomogne da se izbegnu rizici za nastanak recesije, kaže Zentner.

Opasnosti se uvećavaju što god duže troškovi zaduživanja ostanu na sadašnjim nivoima. Količina američkog korporativnog duga koji dospeva udvostručiće se u iduće dve godine na oko bilion dolara u 2025, a u evrozoni će se utrostručiti na više od 400 milijardi dolara, otkrivaju podaci koje je prikupio Oxford Economics.

"Svaka kompanija koja ima kredit dobijen pre 2022. sada će se suočavati s višim troškovima refinansiranja", kaže glavni ekonomista Američke privredne komore Curtis Dubay.

Troškovi zaduživanja su dosta rasli širom sveta

Posebno su ranjive kompanije čiji je rejting ispod investicionog zbog osetnog skraćivanja ročnosti njihovog duga na manje od pet godina u SAD i manje od četiri u evrozoni.

"Ročnost dugova s visokim prinosom nije bila kraća tokom moje karijere", kaže Jim Reid koji se bavi globalnim ekonomskim analizama u Deutsche Banku.

Ove nedelje Fed, ECB i Banka Engleske (BOE) imaju poslednje ovogodišnje sastanke o monetarnoj politici na kojima će se izneti i neka očekivanja za 2024. Zvaničnici tih centralnih banaka sigurno neće hteti da pričaju o politici, ali mnogi će, uključujući Fed, biti u situaciji da se nose s odlukama u ambijentu izborne godine.

Predsednik Feda Jerome Powell poslednje komentare javno je iznosio prvog decembra kada je rekao da bi bilo prerano sa sigurnošću zaključiti da je dostignuta dovoljno restriktivna monetarna politika, odnosno spekulisati o njenom popuštanju. Predsednik Bundesbanka Joachim Nagel nedavno je rekao da bi bilo prerano uskoro sniziti kamatnu stopu ili nagađati o takvom koraku.

Učesnici na tržištu, koji nisu baš dobro pogodili visinu dizanja kamatnih stopa ove godine, sada kažu da su fundamenti na njihovoj strani kada očekuju popuštanje monetarne politike. Stope inflacije su niže nego pre jedne godine, a kamatne stope znatno više.

U SAD je u poslednjih šest meseci prosečna stopa temeljne inflacije iznosila 2,5 odsto, a u evrozoni je u novembru godišnja inflacija pala na 2,4 posto.

U zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj stopa je u proseku pala na najniži dvogodišnji nivo od 5,6 odsto.

Šta su tržišta očekivala za ovu godinu i šta očekuju u idućoj

"Spuštanja kamatnih stopa će se dogoditi. Inflacija se brzo spušta", smatra Alicia Garcia Herrero, koja je glavna ekonomistkinja za azijsko-pacifičko područje u investicionoj kompaniji Natixis.

Kao još jedan pokazatelj promene klime je činjenica da su neka tržišta u razvoju, koja su bila među prvim u dizanju kamatne stope kad se inflacija 2021. počela ubrzavati, već počela rezati stope, a među njima su Čile i Brazil.

Međutim, kako su centralne banke u razvijenim ekonomijama osetile da im je verodostojnost nagrižena zbog nedovoljno brze reakcije kada je inflacija počela da raste, centralni bankari bi mogli da pričekaju do duboko u 2024. godinu pre nego što krenu suprotnim smerom.

"Lestvica za rezanje kamatnih stopa je postavljena visoko jer još uvek postoji zabrinutost da bi inflacija mogla biti uporna. Zbog toga ne očekujem promene pre druge polovine 2024. godine", kaže glavni ekonomista Moody'sa Mark Zandi.

Dok ekonomska teorija upozorava da monetarna politika deluje sa malim kašnjenjem, to je koncept koji ekonomisti umeju da zaborave, navodi Reid iz Deutsche Banka. Naslov njegove prognoze za 2024. je "Trka s vremenom" i odražava potrebu da se troškovi zaduživanja snize dovoljno brzo kako bi se ograničili finansijski i ekonomski troškovi.

"Taj učinak s odloženim delovanjem će u suštini ostaviti posledice", smatra Reid.