Tražnja za Fedovom likvidnosnom rezervom za banke najviša od 2020.

Tražnja za nedavno uspostavljenom (i retko korišćenom) Fedovom likvidnosnom rezervom za velike banke ove nedelje je bila najviša još od sredine 2020, što bi moglo da znači da se jedan ili više zajmodavaca spremaju za buduće probleme sa likvidnošću na tržištu obveznica. Razlog za to bi mogao da bude i smanjenje portfelja samih Federalnih rezervi.

Banke su iz Fedovog stalnog repo fonda (engl. Standing Repo Facility – SRF), čija je svrha da velike kompanije koje su uglavnom banke mogu da brzo zamene obveznice za novac, u utorak povukle 203 miliona dolara, što je najviše od jula 2020. godine. Međutim, ovo je i dalje zanemarljiva tražnja u odnosu na mart 2020. godine, kada je dostigla 153 milijarde dolara. Tražnja je već u sredu pala na šest miliona dolara.

“Priča se da je još jedna banka uključena u SRF sistem i da ga je testirala”, rekao je Steven Zeng, strateg u banci Deutsche Bank AG.

Učesnici na tržištu SRF prate jer bi upravo ovi fondovi mogli da budu prvi vesnici nestabilnosti u sistemu dok Fed smanjuje portfelj obveznica koji je prikupio tokom takozvanog kvantitativnog popuštanja. Kako ovaj proces traje već 18 meseci, likvidnost se polako smanjuje. Troškovi kratkoročnog zaduživanja su skočili početkom meseca jer su dilerima smanjene mogućnosti finansiranja, a investitorima su sredstva potrebna kako bi finansirali duge pozicije u obveznicama. To je prekonoćnu stopu za obezbeđenje likvidnosti (engl. Secured overnight financing rate – SOFR) poguralo na 5,39 odsto, a učesnike na tržištu učinilo još nervoznijim. Stopa je u utorak iznosila 5,33 odsto.

“Ima smisla da neke banke testiraju stanje nakon skoka SOFR stopa”, rekao je Zeng. Predstavnici njujorškog Feda nisu želeli da komentarišu ove promene.

Centralna banka SAD je repo operacije pokrenula u septembru 2019, kada je potreba vlade da se zadužuje stavila dodatni pritisak na banke i njihove rezerve. Ovu sigurnosnu meru je stalnom učinila u julu 2021. godine, u vreme dok je Fed još uvećavao svoj portfelj obveznica kroz kvantitativno popuštanje, a malo ko je razmišljao o nestašicama.

U poslednje dve godine se nije prijavilo ni previše banaka, pa su neki počeli da se pitaju da li je sistem efikasan ako je dostupan tako malom broju zajmodavaca. Međutim, u poslednja dva meseca u sistem je ušlo još pet banaka, pa je sada u njemu ukupno 25. Poslednja koja je ušla u ovaj krug je njujorška filijala Norinchukin Banka (od prvog decembra). 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar