Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je u oktobru više od očekivanog, što bi mogao biti znak recesije. Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja smanjena je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,5 odsto u Evropskoj uniji (EU) u odnosu na septembar 2023. godine, prema procenama Eurostata objavljenim u sredu.
Nivo industrijske proizvodnje u evrozoni najniži je od 2020. godine, dok je mesečni pad veći i od 0,3 odsto, koliko je bilo očekivanje ekonomista koje je anketirao Bloomberg.
U poređenju s oktobrom 2022. godine, industrijska proizvodnja smanjena je za 6,6 odsto u evrozoni i za 5,5 odsto u EU.
Opširnije
Industrijska proizvodnja u Nemačkoj nenadano pala, a recesija visi nad glavom
Proizvodnja je opala za 0,4 odsto u odnosu na septembar, predvođena sektorom mašina i opreme.
07.12.2023
Evrozona će upasti u prvu recesiju od pandemije
Evrozona neće izbeći prvu recesiju od pandemije, pokazuje anketa Bloomberga.
11.12.2023
ECB neće popustiti pred očekivanjima tržišta
Centralni bankari na sastanku 14. decembra ostaviti stope nepromenjenim, a one će iste ostati do juna.
08.12.2023
U evrozoni je proizvodnja kapitalnih dobara u oktobru na mesečnom nivou smanjena za 1,4 odsto, potrošnih netrajnih dobara za 0,6 odsto, dok je proizvodnja trajnih potrošnih dobara porasla za 0,2 odsto, a energije za 1,1 odsto.
U EU je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 0,9 odsto, potrošnih netrajnih dobara za 0,5 odsto, dok je proizvodnja trajnih potrošnih dobara porasla za 0,3 odsto, a energije za 2,2 odsto.
Najveći mesečni pad industrijske proizvodnje, za sedam odsto, zabeležen je u Irskoj. Slede Malta s padom od 2,5 odsto i Holandija s padom od 2,1 odsto.
Svih pet najvećih evropskih privreda zabeležilo je mesečne padove u proizvodnji.
Najveći oktobarski rast zabeležen je u Grčkoj šest odsto, u Portugalu 3,8 odsto, dok je u Češkoj 2,9 odsto.
U evrozoni je u oktobru proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 9,7 odsto na godišnjem nivou. Proizvodnja netrajnih potrošnih dobara pala je za 7,8 odsto, trajnih potrošnih dobara za 6,2 odsto, a energije za 0,5 odsto.
Na nivou cele EU, godišnji pad industrijske proizvodnje nešto je manje izražen. Na godišnjem nivou je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za osam odsto, trajnih potrošnih dobara za sedam odsto, a netrajnih potrošnih dobara za 5,2 odsto, dok je proizvodnja energije porasla za 0,3 odsto.
Najveći godišnji padovi zabeleženi su u Irskoj, od 34 odsto, u Estoniji 12,2 odsto, kao i u Norveškoj 11,1 odsto. Najveći rast zabeležen je u Grčkoj 10,8 odsto, u Danskoj 6,9 odsto, kao i u Slovačkoj 4,4 odsto.