Ekonomisti: Privreda će u 2024. rasti tri odsto, inflacija na oko pet

Privredni rast će u 2024. godini iznositi oko tri odsto, dok bi inflacija trebalo da uspori na oko 4,5 do pet odsto, smatraju istraživači Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

I dalje postoji neizvesnost u pogledu geopolitike, jer je vrlo teško proceniti u kom pravcu će ići situacija na tom polju, dodaje se u Kvartalnom monitoru, makroekonomskom izveštaju koji FREN objavljuje četiri puta godišnje.

"Tokom ove godine došlo je do umerenog oporavka privredne aktivnosti. Razlika u odnosu na prošlu godinu je u tome što u toku ove godine imamo rastuću stopu privrednog rasta tokom godine", rekao je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Osnovni pokretači rasta privrede u narednoj godini biće rast realnih dohodaka, pad inflacije i rast produktivnosti, kao i blagi oporavak Evropske unije. S druge strane, visoke kamatne stope će usporavati rast, dodaje se.

I projekcija privrednog rasta i inflacije optimističniji su od ranijih predviđanja ekonomista FREN-a. Arsić je rekao da su na usporavanje rasta cena pretežno uticali restriktivna monetarna politika i pad cena u ostatku Evrope, a pogotovo pad stope inflacije u zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri.

Nerealna slika privrednog rasta

S druge strane, privreda će rasti za oko tri odsto, rekao je Arsić, objasnivši da ovogodišnji rast od oko 2,3 ili 2,4 odsto (koliko očekuju da će iznositi) ne daje realnu sliku.

"Procenjuje se da je zbirni uticaj jednokratnih faktora na rast privrede u ovoj godini iznosio oko jedan procentni poen, što znači da bi bez njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5 odsto", piše u saopštenju FREN-a.

Arsić je objasnio da se tu misli na oporavak poljoprivredne sezone od suše, oporavak od havarije energetskog sistema i neobično veliki rast aktivnosti u građevinarstvu. "Ni na jedan od ta tri faktora ne možemo da računamo u sledećoj godini", rekao je Arsić.

Dodao je da je građevinarstvo zabeležilo dobar rezultat, najviše zbog netačnog obračuna aktivnosti iz 2022. godine, i da na taj faktor takođe ne možemo računati u 2024.

NBS smanjuje stope sredinom godine

Jedan od rizika po inflaciju bila bi odluka Narodne banke Srbije da prerano smanji kamatne stope, ili odluka Evropske centralne banke da to učini pre planova koje sada iznose.

"Očekujemo da NBS smanji kamatne stope u drugoj polovini 2024. godine, ali bi moglo da se desi da to bude i nešto ranije", rekao je Arsić.

On dodaje da bi kamatne stope u "narednim mesecima" trebalo da ostanu visoke jer je inflacija u novembru bila najviša u Evropi.

Inflacija bi takođe mogla da bude viša i u slučaju da dođe do novog značajnijeg rasta cena energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, dodao je profesor.

"Dodatni razlog za zadržavanje restriktivne monetarne politike je u tome što je bazna inflacija, koja odražava uticaj sistemskih faktora (fiskalne i monetarne politike, kretanja zarada i dr.) i dalje visoka", piše u izveštaju, gde se dodaje da bi smanjenje stopa bilo opravdano tek kada i bazna i ukupna inflacija uđu u granice cilja NBS.

Bolja spoljnotrgovinska kretanja

Što se tiče spoljne trgovine, situacija je dosta bolja nego što je bila u 2022. godini, navode iz FREN-a. Deficit tekućeg bilansa platnog računa u prva tri kvartala iznosio je samo 1,6 odsto BDP-a, dok je u istom periodu 2022. godine bio čak 7,8 odsto, najviše zbog uvoza energenata.

"Smanjenje deficita u trgovini i tekućem platnom bilansu u odnosu na prethodnu godinu najvećim delom je posledica otklanjanja problema u energetskom sektoru, ali i poboljšanja odnosa između izvoznih i uvoznih cena na svetskom tržištu", piše u izveštaju.

Pored toga, na ovaj pokazatelj uticao je i blagi rast domaće štednje.

Ekonomisti za narednu godinu očekuju povećanje deficita tekućeg bilansa na oko tri odsto BDP-a, usled "realnog jačanja dinara, kao i rasta jediničnih troškova rada".

Pored ovih pokazatelja, ekonomisti očekuju blagi oporavak na tržištu rada, uz smanjenje stope nezaposlenosti i realni rast plata od oko tri do četiri odsto.