Duplo više građevinskih dozvola u oktobru nego u januaru

Zahvaljujući stanogradnji u Beogradu, koja je konačno oživela, trend rasta izdatih građevinskih dozvola nastavljen je i u oktobru, što predstavlja povećanje od 26,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izdato je 3.768 građevinskih dozvola, saopštio je u petak Republički zavod za statistiku. To je, inače, najveći broj izdatih građevinskih dozvola od početka godine. Od ukupnog broja, čak 87,1 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 12,9 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 86,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 13,6 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (63,9 odsto).

Prijavljena je izgradnja 3.086 stanova,  prosečne površine od 74,4 kvadratna metra. 

Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2023. iznosi 67,9 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 25,9 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (17,8 odsto), Sremska oblast (11 odsto, Srednjobanatska oblast (6,3 odsto), Pomoravska oblast (4,3 odsto) i Borska oblast (4,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 odsto do 3,6 odsto.

 

 

Beograd je inače duže kaskao za drugim oblastima. U seprembru je, na primer, prema broju građevinskih dozvola najveća građevinska aktivnost očekivana u  Južnobanatskoj oblasti, 40,5 odsto od predviđene vrednosti radova. Na oporavak građevinarstva uopšte ukazuje više parametara.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,6 odsto, a značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je upravo u sektoru građevinarstva od 12,8 odsto.

Inače, građevinarstvo je u prvom tromesečju zabeležilo minus od 1,5 odsto, ali je u drugom kvartalu značajan realni rast bruto dodate vrednosti od čak 15,1 odsto zabeležen upravo u ovom sektoru. Ministarstvo finansija procenjuje da će ovaj sektor u 2023. biti u plusu. Rebalansom budžeta prognoziran je rast od 8,5 odsto, što je velika razlika u odnosu na originalnu projekciju budžeta, koja je bila 0,9 odsto.

Analitičari BBA u analizi građevinskog sektora navode da je u poslednjih deset godina građevinska aktivnost u Adria regionu povećala svoj udeo u dodatoj vrednosti. U odnosu na evropski prosek, Adria region od 2019. beleži veći doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP), što znači da raste udeo bruto profita preduzeća koji dolazi iz građevinske industrije. Građevinarstvo je u tom periodu raslo na dva načina - kroz privatna ulaganja u nekretnine i infrastrukturna ulaganja podržana državnim i spoljnim finansiranjem (uglavnom fondovima Evropske unije), objašnjava naš analitički tim.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar