Grčka, Španija i Italija - koliko košta zlatna viza za digitalne nomade?

Ako uzmemo u obzir da mediteranske zemlje dobrim delom žive od turizma, te da im je pandemija opustošila ekonomije usled blokada, jasno je zašto su se kasnije utrkivale u ponudi programa za strane radnike, digitalne nomade, ulagače i, na kraju krajeva, turiste.

Zlatne vize su eksplodirale u jednom momentu, a kako je sada? Neki ih tek uvode, dok raste broj država koje ih ukidaju.

Premda zvuče primamljivo, programi zlatnih viza su, zapravo, dosta kompleksni za državljane zemalja van EU. Recimo, Španija je sredinom aprila najavila da ukida svoje zlatne vize, jer želi da poveća obim pristupačnog stambenog prostora za lokalne stanovnike. Premijer zemlje Pedro Sanchez kaže da je stambeno tržište pod velikim pritiskom i da je potražnja velika, a lokalci ne mogu da kupe stanove po pristupačnim cenama.

Sa sličnim problemom se suočila i Srbija, u prvom i svakom sledećem naletu Rusa, nakon izbijanja rata u Ukrajini. Kako je u februaru 2023. za Bloomberg Adriju rekao Ervin Pašanović, direktor kompanije Adventis real estate management, Rusima je teško da prebace veće količine novca da kupe nekretnine u Srbiji, ali mogu da plaćaju zakup. Upravo to je uticalo na poskupljenje kirija u Beogradu i ostalim većim gradovima.

Kako jedno vuče drugo, tako su i državljani Srbije ubrzo shvatili da im se plaćanje kirije u prestonici ili, recimo, u Novom Sadu, sve manje isplati, te su oni koji mogu da rade na daljinu tražili nove opcije. Isto se odnosi na kupovinu nekretnine. Odavno više nije bauk da državljani Srbije pazare stanove i kuće u inostranstvu, posebno na moru.

Dakle, jasno je kako se menja - ne samo tržište rada i nekretnina, već i putanja radnika. Tačno je da raste broj digitalnih nomada, ali se pooštravaju i uslovi rada i boravka za njih u stranim zemljama.

Konkretno u Evropi, vlade vrše pritisak na države da ukinu programe zlatnih viza, jer - kako kažu - dolazi do zloupotrebe i veće stope kriminala, a ne samo do prezasićenog stambenog tržišta. Svoje programe su dosad povukli Portugalija i Irska, dok je Španija u procesu.

Depositphotos

 

Grčka je početkom godine najavila da će povećati prag za dobijanje zlatne vize u zonama sa visokim zakupima, posebno zbog velikog priliva kineskih investitora. Drugim rečima, vlada te zemlje povećava minimalni iznos koji potencijalni strani kupci nekretnina moraju da plate u oblastima sa visokim cenama zakupa, kako bi dobili zlatnu vizu. To se, svakako, odnosi i na državljane Srbije, koji su među najbrojnijim turistima u Grčkoj.

Nije tajna da su građani Srbije prethodnih godina masovno kupovali stanove na ostrvu Halkidiki, i čak se pominjala okvirni broj od 15.000 stambenih jedinica u 2021. godini. Među ostalim popularnim državama su Bugarska, Italija, Kipar; a kad smo kod Italije, treba istaći da ova mediteranska zemlja ipak ne prati evropske tendencije. Naime, u vreme kada mnogi povlače svoje programe zlatnih viza, "zemlja mode i paste" ga uvodi. 

Italija je bez sumnje jedna od omiljenih svetskih destinacija za odmor, a u današnje vreme - kada milioni ljudi više ne moraju da rade iz kancelarije - postaje raj i za digitalne nomade. Do sada nije postojala mogućnost da digitalni nomadi dugoročno, a legalno rade u Italiji, te im zlatna viza koja je na snazi od 4. aprila otvara ta vrata.

Grčka

Ako se opredelite za ovu mediteransku zemlju, imajte na umu da se zlatna viza izdaje na period od pet godina, ali uz mogućnost obnavljanja sve dok je nekretnina u vlasništvu onoga ko aplicira za vizu. Dakle, da biste dobili grčku zlatnu vizu - morate kupiti nekretninu. Ali u međuvremenu neka pravila su promenjena: zbog velikog pritiska na stambeno tržište, premijer Kyriakos Mitsotakis je rekao da se "prag" za vrednost nekretnine podiže sa 250.000 do 500.000 evra (zavisno od regije) na 800.000 evra.

Ono što je bitno da znate jeste da posedovanje zlatne vize ne znači i "sticanje prava na rad", te da je dozvoljeno biti akcionar ili član odbora direktora, ali ne i zaposleni u kompaniji - za razliku od italijanske norme. Budući da dobar deo digitalnih nomada ima supružnika i decu, treba istaći da članovi porodice takođe stiču pravo na uživanje privilegija zlatne vize, kao i da je još jedna očigledna korist - mogući povraćaj investicije. Na primer, iznajmljivanjem nekretnine u periodu kada niste u Grčkoj možete ostvariti prihod, ili kroz dividende ako uložite u neku grčku firmu.

S druge strane, o tome da nije baš sve "med i mleko" u vezi s ovim programom, govori i spisak uslova koje morate ispuniti kako biste dobili grčku zlatnu vizu, a među njima je i ulaganje u tamošnju ekonomiju (minimum 400.000 evra).

Inače, cene nekretnina u Grčkoj su trenutno veoma atraktivne za veći deo stranih kupaca. Prosečna cena za kvadrat u centru grada varira između 2.000 i 5.000 evra, dok u zonama izvan grada možete pronaći stanove od 1.200 do 3.500 evra po kvadratu, prema aktuelnim podacima.

Cene zakupa takođe nisu previsoke, u poređenju sa drugim evropskim zemljama. U gradovima poput Atine ili Soluna mesečna kirija za jednosoban stan u centru kreće se između 400 i 700 evra, dok je trosoban stan između 600 i 1.200 evra mesečno. Cene van centra su, svakako, niže. 

Ako ove cene zakupa uporedimo sa beogradskim, prema sajtu Numbeo, videćemo da je Grčka dosta povoljnija, budući da je prosečna mesečna kirija za jednosoban stan u centru srpske prestonice blizu 750 evra, dok je cena za trosoban stan - 1.389 evra. Kada je reč o prosečnim cenama kvadrata, za delove van grada ona iznosi oko 2.200 evra, dok je prosek za centar Beograda skoro 3.800 evra.

Kipar

Broj državljana Srbije na Kipru stalno varira, a osim turista koji dolaze na odmor, raste broj onih koji se odlučuju za život na trećem najvećem ostrvu u Sredozemnom moru. Kada govorimo o kupovini nekretnina, Kipar je i iz toga ugla zanimljiv i privlačan: naime, državljani Srbije mogu da kupuju nekretnine u državama sa kojima Srbija ima uspostavljenu ugovornu uzajamnost za kupovinu nekretnina, a među njima je i ovo ostrvo.

To umnogome olakšava stvar ako ste digitalni nomad i imate takve ambicije. S druge strane, u odnosu na period procvata programa zlatnih viza, došlo je do manje prijatnih okolnosti po radnike na daljinu. Konkretno na Kipru, Ministarstvo unutrašnjih poslova je potvrdilo usklađivanje sa preporukama revizora, u vezi sa strožim merama. Drugim rečima, pooštreni su kriterijumi za brzi vizni program.

Do takve odluke je došlo nakon specijalnog izveštaja revizorske službe, gde je istaknut rizik od zloupotrebe programa zlatnih viza. Iako Kipar i dalje nastoji da privlači investicije, ujedno traži način da se izbori s korupcijom. Jasno je, pritom, da ovi programi ne utiču samo na digitalne nomade, već i na studente, čitave porodice, ulagače.

Ako se pak odlučite za život u glavnom gradu Kipra, Nikoziji, računajte na sledeće cene: oko 600 evra košta jednosoban stan u centru i oko 500 evra nekretnina iste veličine van centra; trosoban stan u centru je blizu 1.200 evra mesečno, dok je onaj van centra oko 950 evra, prema sajtu Numbeo.

Prosečna cena po kvadratu je od 1.760 do 1.900 evra, u zavisnosti od oblasti.

Depositphotos

 

Italija

Znamo da su, u načelu, zlatne vize oformljene tako da koriste svim radnicima na daljinu. Međutim, viza koju nudi Italija razlikuje se po tome što je namenjena samo visokokvalifikovanim radnicima (prema članu 27 Zakona o imigraciji). Dakle, ova zemlja ne želi da privuče bilo kakvu, već visokoobrazovanu radnu snagu. Inače, uredba italijanske vlade definiše digitalnog nomada kao državljanina države koja nije članica EU, koji "obavlja visokokvalifikovanu radnu aktivnost uz upotrebu tehnoloških alata koji mu omogućavaju da radi na daljinu", i kao "frilensera ili saradnika ili zaposlenog u kompaniji iako nema prebivalište u Italiji".

Ono što je napredak u odnosu na 2022, kada je bilo nejasnoća u vezi sa tim ko je visokokvalifikovani radnik, sada je to preciznije određeno. U martu je objavljeno da je italijanska zlatna viza otvorena za radnike koji imaju godišnji prihod najmanje tri puta veći od minimalnog nivoa potrebnog za oslobađanje od učešća u troškovima zdravstvene zaštite u Italiji. Ta suma iznosi nešto manje od 28.000 evra godišnje. Radnicima je potrebna i potvrda o zdravstvenom osiguranju, dokaz o smeštaju (prebivalištu), kao i o radu na daljinu u prethodnih šest meseci od datuma podnošenja prijave.

Budući da je Italija zemlja od skoro 60 miliona stanovnika, te da je maltene svaki njen deo popularan (posebno kada govorimo o većim gradovima), teško je sumirati gde se nalazi najveća koncentracija stranaca ili građana Srbije. Za studente, to je svakako Bolonja, ali tendencije govore da su stanovnici Balkana sve više zainteresovani za Trst - pre svega zbog blizine. Stoga, evo uvida u tamošnje cene kvadrata i kirija.

Numbeo navodi da je prosečna mesečna kirija u Trstu za jednosoban stan u centru oko 600 evra, a za onaj izvan centra - 450 evra; trosoban stan u centru košta 1.000 evra, a van njega - 700 evra. Ipak, ono što bode oči jeste prosečna cena kvadrata u srcu Trsta, budući da iznosi blizu 5.700 evra. Ako odaberete neki kvart na periferiji, moguće je naći kvadrat po ceni od 1.700 evra. 

Depositphotos

 

U Evropi je prošle godine živelo 448,8 miliona ljudi (prema statistici o migraciji Evropske komisije iz aprila 2024), a boravišne dozvole - tražene zarad posla - činile su 20 odsto krajem 2022. Iste godine, na tržištu rada EU bilo je zaposleno 9,93 miliona državljana van Unije, od 193,5 miliona osoba starosti od 20 do 64 godine, što je ekvivalent 5,1 odsto ukupnog broja. Stopa zaposlenosti u EU - kod radno sposobnog stanovništva - veća je za građane EU (77,1 odsto), nego za državljane zemalja van EU (61,9 odsto), prema podacima Eurostata za 2022.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar