Između mora i monitora - psihološki izazovi rada na daljinu

Smanjena motivacija, osećaj izolovanosti, emocionalna distanciranost i gubitak radne discipline neki su od najčešćih problema sa kojima se suočavaju digitalni nomadi, ali i mnogi koji rade izvan kancelarijskog okruženja. Nedostatak fizičkog razgraničenja između posla i dokolice dodatno komplikuje situaciju. "Kada u istom prostoru i živimo i radimo, treba uložiti dodatni napor da se koncentrišemo", kaže psiholog Anđelija Simić: "Ovo, dalje, može da dovede do pojačanog stresa i anksioznosti, kao i smanjene produktivnosti i zadovoljstva poslom. Takođe, frustracije izazvane tehničkim problemima mogu da izazovu osećaj gubitka kontrole."

 

Nevidljive posledice slobode

Psiholozi upozoravaju i da bez svakodnevne rutine odlaska i dolaska s posla ljudi mogu da upadnu u vremensku i emocionalnu dezorijentaciju. Umesto rasterećenja, mnogi osećaju pritisak da uvek budu dostupni, što dodatno povećava stres. Uz to, nedostatak svakodnevne bliske interakcije sa kolegama kao posledicu može da ima emocionalnu udaljenost i pad u socijalnim veštinama. Digitalna komunikacija, koliko god bila funkcionalna, ne može potpuno da zameni neformalni razgovor u hodniku, zajednički ručak ili spontan susret u kancelariji. "Čoveku su potrebni kako direktni kontakti, tako i raznolikost sadržaja koje može jedino uživo da dobije", kaže Simić. 

 

Psiholog Anđelija Simić naglašava značaj ličnog kontakta i interakcije sa kolegama. Foto: Lična arhiva

Ove izazove iz prve ruke potvrđuje i IT stručnjak Bojan Komljenović, koji se, zahvaljujući radu na daljinu, preselio iz Srbije na Kipar, ispunivši sebi želju da živi pored mora u zemlji u kojoj su hladni dani retkost. Kako kaže, mogućnost da slobodno organizuje sebi dan je odlična, ali to zahteva visoku dozu samodiscipline. Bez nje, lako se gubi ritam, a obaveze nagomilavaju. Kao najveće izazove takvog režima rada navodi potpunu demotivaciju, pad produktivnosti, kao i osećaj usamljenosti. "Dodatni teret  je sociološke prirode - lako se upadne u zamku stalne izolacije, što može da dovede do socijalnog udaljavanja i nelagode u društvu. No, to su faze koje dolaze i prolaze. Zato je važno da se redovno izlazi iz kuće i održavaju kontakti bilo kroz sport, rekreaciju ili druženje, posebno ako živite sami", naglašava naš sagovornik. 

 

Život u tranzitu i iluzije sa mreža

Posebna dimenzija problema javlja se kod onih koji često menjaju mesta boravka. Podaci sa portala nomads.com pokazuju da se u proseku digitalni nomadi zadržavaju u jednoj zemlji oko 176 dana. Nepostojanje stabilne baze i kontinuirani prekidi u ritmu života mogu da dovedu do gubitka identiteta. Prisutan je osećaj  "nepripadanja nigde", što dodatno otežava povezivanje sa drugima. "Zbog stalne promene okruženja, ljudi mogu da se osećaju kao da nemaju svoje mesto i to može da izazove nemogućnost  povezivanja sa partnerima, ali i sa sobom, te krnjenje identiteta", kaže psiholog Simić i dodaje: "Osećaj zajedništva može da se neguje putem virtuelnih okupljanja, onlajn zajednica ili putem redovnih video-poziva s prijateljima i porodicom."

IT stručnjak Bojan Komljenović preselio se na Kipar. Kaže da je važno održavati lične kontakte barem kroz rekreaciju ili druženje. Foto: Lična arhiva

U takvoj atmosferi, društvene mreže dodatno pogoršavaju stvar. Prikazujući idealizovane verzije života poslovnih nomada, one često izazivaju osećaj neadekvatnosti kod onih koji ne uspevaju da održe taj standard. Stvara se slika da je nomadski život uvek lak, inspirativan i ispunjen slobodom, dok se realnost, u kojoj dominiraju usamljenost, prekovremeni rad i nesigurnost, vešto prećutkuje. "Društvene mreže su kao novčić sa dva lica - donose i dobro i loše. Definitivno su nametnule idealizovanu sliku rada na daljinu, baš kao što to čine i u drugim aspektima života", kaže Komljenović.

 

Psihološki kompas za rad na daljinu

Na pitanje šta pomaže da se održi psihološka stabilnost i očuva mentalno zdravlje u okruženju koje se stalno menja, psiholog Anđelija Simić daje konkretne savete: 

• Važno je da uspostavite jasnu dnevnu rutinu

Imajte redovan raspored rada i odmora, kao i neke male rituale poput jutarnje šolje kafe pre početka rada, šetnje nakon posla ili večernjeg razgovora sa bliskim osobama. To može da pomogne u stvaranju osećaja stabilnosti i sigurnosti.

• Budite u pokretu

Ovo se ne odnosi isključivo na vežbanje, već je i sama šetnja dovoljna - studije su pokazale da blagotvorno utiče na mentalno zdravlje pokrećući prirodne mehanizme koji podstiču procesuiranje negativnih događaja i emocija. 

• Negujte kontakte sa prijateljima i kolegama

Članstvo u kovorking prostorima, prisustvo na lokalnim događajima, volontiranje ili učešće u onlajn grupama može znatno da doprinese osećaju pripadnosti.

• Postavljajte granice

Bitno je da jasno odvojite radno od ličnog vremena i u njemu imate one aktivnosti koje će vas ispunjavati i koje će, po mogućstvu, biti van onlajn sveta. 

• Koristite različite "alate"

Uvedite u rutinu, na primer, redovno pisanje dnevnika, oprobajte se u kreativnim aktivnostima ili koristite meditaciju i psihoterapiju kao pomoćna sredstva. 

• Potražite stručnu pomoć

Stručnu pomoć treba potražiti onda kada primetimo prve simptome preplavljenosti anksioznošću, strahovima koji se generalizuju, zatim ako smo duže depresivni ili pasivni, imamo potrebu da se osamljujemo, ne uživamo kao pre, ako smo iscrpljeni i osećamo se kao na ivici, ako nam je fitilj kratak, ako osećamo da smo usamljeni i bez podrške, ako smo umorni i iscrpljeni uprkos odmoru...

 

Rad na daljinu ponekad znači da je pametni telefon bliži - ali i teži od ljudi. Foto: Depositphotos

Za koga je rad na daljinu – i kuda dalje?

Rad na daljinu ne mora nužno da vodi ka psihološkoj iscrpljenosti, ali nema sumnje da zahteva svesno upravljanje sopstvenim vremenom, prostorom i emocijama. Najbolje se u ovom režimu snalaze samodisciplinovani, nezavisni pojedinci, oni koji ne traže čvrstu hijerarhiju, već prostor za autonomiju. 

"Duboko nezavisni i kreativni ljudi, sa dobrom disciplinom i malom potrebom za autoritetom, profili su koji uspešno funkcionišu na daljinu. Takođe, osobine kao što su fleksibilnost, proaktivnost i introvertnost su dodatni saveznici u takvom načinu rada", kaže Simić.  

A kako izgleda budućnost ovog modela? Sve upućuje na rast hibridnih rešenja - kombinaciju rada iz kancelarije i od kuće - koja omogućavaju optimalnu meru socijalne interakcije i lične slobode, nudeći balans između zajedništva i individualizma. "Verujem da će hibridni režim postati dominantan, jer ljudima omogućava bolju organizaciju dana, naročito roditeljima male dece", kaže Komljenović.

Rad na daljinu je nesumnjivo jedna od najznačajnijih promena savremenog rada, ali i izazov koji traži da brinemo o sebi jednako predano kao o poslu. U svetu gde više ne merimo radne učinke prema dolascima u kancelariju, već prema fokusu, otpornosti i sposobnosti da ostanemo povezani, kako sa drugima, tako i sa sobom, pitanje mentalnog zdravlja postaje ključno. Jer čak i najlepši pogled na more ne može da zameni osećaj bliskosti, sigurnosti i smisla koji dolazi iznutra.