Želite da radite od kuće? Pobrinite se da vam šef nije narcis

Ako želite da zadržite mogućnost rada od kuće ili hibridnog modela rada, najbolje je da ne radite za narcisoidnog šefa.

U postpandemijskom periodu menadžeri su koristili gotovo sve omiljene korporativne fraze: inovacije, saradnju, organizacionu kulturu, mentorstvo, produktivnost i učinak, kako bi opravdali povratak zaposlenih u kancelarije pet dana nedeljno. Iako deo tih argumenata ima smisla, novo istraživanje sugeriše da oni često nisu pravi razlog.

U nedavno objavljenom radu, Marissa Shandell, Courtney Elliott i Adam Grant sa Wharton School, pri Univerzitetu Pensilvanija, zaključili su da je protivljenje radu od kuće kod pojedinih rukovodilaca češće motivisano egom i potrebom za kontrolom i statusom nego poslovnim razlozima. Autori su svoje nalaze predstavili i u autorskom tekstu za The New York Times.

Ovi zaključci uklapaju se u širi trend koji se razvija poslednjih godinu i po. U atmosferi zabrinutosti zbog veštačke inteligencije i masovnih otpuštanja, odnos snaga ponovo se promenio u korist menadžera, koji sve otvorenije pokazuju i koriste svoju moć. Kako je autor teksta ranije pisao, šefovi su ušli u doba upravljanja po principu "radi kako ti kažem", uz manje ubeđivanja, a mnogo više naređivanja.

Autori studije navode da smo ušli u doba manje ubeđivanja, a mnogo više naređivanja | Depositphotos

Takav stil upravljanja doveo je do gušenja neslaganja među zaposlenima, pojačanog nadzora nad radnicima i ukidanja pogodnosti koje su kompanije ranije nudile kako bi privukle i zadržale talente u vreme kada je tržište rada bilo povoljnije za zaposlene. Istovremeno su uvedena nova pravila – od toga kako zaposleni smeju da izražavaju lične stavove, čak i van radnog vremena, preko obaveznog dolaska u kancelariju pet dana nedeljno, pa sve do propisa o oblačenju i ponašanju.

Rad pod naslovom "Obožavajte me u kancelariji: Zašto se narcisoidni šefovi protive radu od kuće" (u originalu: Worship me at the office altar: Why narcissistic leaders resist remote work) pruža dokaze za ono što su mnogi zaposleni već naslućivali – da ove odluke često imaju malo veze sa unapređenjem poslovanja, a mnogo više sa demonstracijom moći.

Istraživači su ustanovili da je upravo narcisoidnost jedina osobina koja dosledno predviđa protivljenje radu na daljinu. Što je ego rukovodioca veći, to je veća njegova potreba za autoritetom i priznanjem, a samim tim i želja da zaposleni ponovo sede za svojim stolovima u kancelariji.

Ovo mnogo gore deluje uživo nego preko Zooma | Depositphotos

U jednom od tri sprovedena istraživanja analizirani su izvršni direktori kompanija sa liste Fortune 500. Njihov nivo narcisoidnosti procenjivan je, između ostalog, na osnovu visine zarade, veličine potpisa i fotografija u godišnjim izveštajima kompanija. Autor teksta napominje da iz ličnog iskustva može da potvrdi kako je opsesija izvršnih direktora sopstvenim fotografijama često dobar pokazatelj narcisoidnosti.

Direktori sa višim ocenama narcisoidnosti češće su bili i predsednici upravnih odbora svojih kompanija ili članovi odbora drugih firmi, a upravo su oni davali najnegativnije izjave o radu od kuće. Jedan od citata koji se navodi glasi: "Ako želite da budete plaćeni po njujorškim standardima, onda radite u Njujorku."

Zašto narcisoidni lideri toliko ne vole rad na daljinu

Prethodna istraživanja pokazivala su da narcisi zapravo vole digitalni svet, jer im omogućava da pažljivo oblikuju i široj publici predstavljaju sopstveni imidž. Međutim, kada je reč o radu na daljinu, istraživači su došli do drugačijeg zaključka – takav način rada uskraćuje im ono za čim najviše žude: osećaj moći i statusa.

Šefovima koji sebe smatraju posebno važnim mnogo je teže da obnavljaju svoje "narcisoidne zalihe" pažnje i divljenja kada ne mogu da koriste uobičajene metode dominacije: prekidanje sagovornika, glasno obraćanje, intenzivan kontakt očima ili spontano sazivanje sastanaka.

Lica bez nelagode | Depositphotos

U radu se navode i druga istraživanja koja pokazuju da zaposleni tokom video-poziva češće pokazuju nelagodu kada vide lice svog šefa, ali i da izgledaju umorno ili nezainteresovano, umesto da iskazuju poštovanje.

Rad od kuće zaposlenima daje i nove oblike kontrole. Mogu da ignorišu poruku na Slacku, obrišu imejl ili jednostavno isključe kameru na Zoomu. Istovremeno nestaju i tradicionalni simboli hijerarhije, poput veličine kancelarije ili rasporeda sedenja.

"To narcisoidne lidere dovodi u opasnost da izgube snagu autoriteta, jer se odnos moći previše pomera u korist zaposlenih", navode autori istraživanja. Zbog toga zahtev da se radnici vrate u kancelarije pet dana nedeljno predstavlja način da ugroženi menadžeri ponovo uspostave svoju dominaciju.

Naravno, to ne znači da je svaki direktor koji želi povratak zaposlenih u kancelarije narcis. Ali ovo istraživanje pomaže da se razume zašto su zahtevi za povratak u kancelarije postali jedno od ključnih pitanja korporativnog života posle pandemije.

Na kraju, rasprava se ne vodi samo o tome da li ćete raditi iz svog doma ili iz kancelarije. Mnogo više od toga, ona se vodi o moći – ko je ima, ko ju je izgubio i dokle je spreman da ide kako bi je ponovo osvojio.