Srbija digitalne nomade privlači zapadnjačkim životom za male pare

U svetskoj trci za privlačenje digitalnih nomada, Srbija je takođe prepoznala potencijale ove grupe radnika. Njima je, prema važećoj regulativi, omogućeno da produže svoj boravak u zemlji i zadrže se više od standardnih 90 dana. A budući da nomadi donose nova znanja i iskustva, ali i troše znatno više od prosečnog ovdašnjeg građanina, njihov privredni doprinos nije beznačajan.

Digitalni nomadi su, podsetimo, ljudi koji zahvaljujući prirodi svog posla i digitalnim tehnologijama, rade u inostranstvu. Mogu se zadržati par dana, meseci ili celu godinu, a oblasti rada su im raznovrsne – programiranje, digitalni marketing, pisanje... Sem uobičajenih potreba stranaca, ono što im je naročito važno jeste da, očekivano, borave u mestu sa dobrom pokrivenošću brzim internetom. Ovaj koncept rada postao je popularan na svetskom nivou, pa danas postoje i turističke agencije specijalizovane baš za organizovanje putovanja za digitalne nomade (doduše, pretežno za one sa dubljim džepom). Više desetina država već je uvelo sisteme specijalnih viza za digitalne nomade, predviđajući da će rad na daljinu još dugo biti dominantan.

Na sajtu Nomad List, gde nomadi rangiraju posećena mesta, srpska prestonica drži ukupnu ocenu 3,58/5 i četvrto mesto na listi najboljih mesta za život u Evropi. Dobre rezultate Beograd ostvaruje u oblastima kao što su kvalitet života, bezbednost, sloboda govora i druge, dok su polja na kojima škripi kvalitet vazduha, prihodovanje, naklonjenost LGBTQ+ osobama... Sem ovog i drugih stranih sajtova, na kojima se zainteresovani mogu informisati, niz srpskih organizacija pokrenuo je i veb-stranicu Belgradegets.digital, gde se može pronaći niz korisnih podataka o procedurama dolaska, smeštaju, dešavanjima u gradu i slično.

Međutim, vrlo je nezahvalno proceniti koliko takvih nomada godišnje uopšte poseti Srbiju, kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije u "Tački povratka", programu za podršku povratnika u Srbiju. Razlog je jednostavan – na papiru je nemoguće razaznati redovnog turistu od digitalnog nomada, sem po prosečnoj dužini ostanka u zemlji i određenim navikama koje je teško mapirati.

"Prosečan turista boravi u Srbiji pet dana, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok digitalni nomad boravi oko 12 dana, prema podacima UNDP-ovog Skenera digitalnih nomada", navodi on.

Pomenuti Skener, na kom je radila i Inicijativa "Digitalna Srbija", objavljen je pre dve godine i već tada se u njemu ocenjivalo da je Beograd dokazao svoj potencijal u tom segmentu, kao i da bi broj nomada mogao biti i znatno veći. "Verujemo da Beograd može postati centralno regionalno središte za digitalne radnike, tehnološke inovacije i razvoj", navode pomenute organizacije u dokumentu.

Glavni zaključak je da je Srbija generalno prilično privlačna digitalnim nomadima jer nudi zapadnoevropski način života za prihode istočne Evrope.

"Beograd je posebno atraktivan jer ima atmosferu metropole svetske klase, ali je i dalje jedna od najjeftinijih prestonica u Evropi", poručuje se u Skeneru. Ipak, dodaje se da Srbija, u odnosu na zemlje sličnog ranga, zaostaje na poljima tolerancije prema manjinama, efikasnosti usluga vazdušnog saobraćaja i povezanosti aerodroma. Bolja je, ipak, po pitanju preduzetničkog rizika.

U dokumentu se ističe i da se može zaključiti da veći potencijal Beograda leži u povećanju broja digitalnih nomada koji ga posećuju (i broja onih koji ponovo dolaze), nego u produženju boravka. A boravak se digitalnim nomadima svakako može produžiti, uz podnošenje visokoškolske diplome.

"Većina stranca koja dolazi u Srbiju može da boravi 90 dana u 180 dana (postoje zemlje, čijim državljanima je kraći boravak omogućen). Ukoliko podnesu zahtev za privremeni boravak putem priznavanja visokoškolske diplome i on bude odobren, boravak važi godinu dana. Ovaj boravak je definisan uredbom o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca i kategorijama stranaca kojima se privremeni boravak u Republici Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka", pojašnjava Brkljač.

Ukoliko reše da se u Srbiji zadrže duže od pomenutih 90 dana, nomadi postaju poreski obveznici. Prema rečima našeg sagovornika, oni su tada dužni da sami pronađu modalitet kojim će rešiti svoj poreski status, a to često zavisi i od delatnosti kojom se bave.

"Primera radi, mogu da otvore pravno lice kao što je preduzetnička radnja, da se zaposle ili da se samooporezuju kao fizička lica. Na taj način će i steći poresku rezidentnost, a ukoliko odluče da ostanu u Srbiji duže od godinu dana predviđenih boravkom, mogu svoj privremeni boravak produžavati po osnovi zaposlenja ili samozaposlenja", kaže Brkljač.

Budući da se među nomadima uglavnom nalazi mlađa populacija, valja napomenuti da u Srbiji od ove godine važi i svojevrsni poreski popust za one mlađe od 40 godina. To se, kako je Bloomberg Adria već pisala, odnosi na godišnji porez na dohodak građana, a u objašnjenju Ministarstva finansija se navodi da se taj poreski tretman odnosi i na rezidente (za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije i u drugim državama) i na nerezidente (za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije).

Kada se govori o ekonomskom doprinosu digitalnih nomada, on svakako nije mali. "Prosečni digitalni nomad na mesečnom nivou troši između 1.300 i 1.500 dolara, što je znatno više od prosečnog građanina Republike Srbije", napominje Brkljač.

Naglašava da je, osim direktnog ekonomskog benefita, razmena znanja koja se dešava na Digital Nomad Meetupima i "coworking" prostorima (odakle često digitalni nomadi rade), takođe značajna. "Ta vrsta povezivanja i razmena znanja kreira kako direktne, tako i indirektne prilike za naše ljude koji kroz upoznavanje različitih digitalnih profesionalaca mogu da otvore nove vidike i omoguće sebi dalji napredak u poslovanju", zaključuje.