Šta se krije iza pada Beograda na listi top mesta za digitalne nomade

Doskora se Srbija neretko isticala kao poželjna destinacija za boravak digitalnih nomada, ali je tu sliku poremetio ovogodišnji značajan pad na jednoj od vodećih lista koja rangira svetske lokacije po tome koliko su atraktivne ovom tipu nomada.

Beograd je sa 19. pozicije u avgustu 2023. pao na 318. mesto u februaru 2025. na lestvici sajta koji rangira destinacije pogodne za digitalne nomade Nomads, navodi se u nedavnom izveštaju sajta za zapošljavanje IT kadrova HelloWorld. U međuvremenu, situacija se poboljšala i srpska prestonica sada drži 135. mesto na toj listi, ali to je i dalje dosta slabiji rezultat od nekadašnjih. Šta je uzrok?

Ako se pogledaju kriterijumi po kojima se ocenjuju lokacije, vidi se da se Beogradu zamera loš kvalitet vazduha, negativni uticaj klimatskih promena, nizak nivo prihoda i nezadovoljavajući odnos prema ženama i pripadnicima LBGTQ+ zajednice.

Detaljnija lista "za i protiv" boravka u glavnom gradu Srbije daje nešto bolji uvid u to šta se posetiocima svidelo, a šta ne.

Suosnivač prostora za zajednički rad i boravak Mokrin House i specijalista za "coliving" (organizovanje zajedničkog životnog prostora) Ivan Brkljač napominje da je rangiranje ovih destinacija vrlo fluidno i često zavisi od toga šta se u tom trenutku dešava - kako u samoj zemlji, tako i u svetskom kontekstu.

"Zagađenje vazduha u urbanim sredinama i pušenje u zatvorenim prostorima definitivno negativno utiču na percepciju Srbije. Međutim, u praksi, ti faktori zavise i od ličnog iskustva - mnogi nomadi se i dalje odlučuju za Srbiju zbog slobode, jednostavnog ulaska, lokalne kulture i povoljne ekonomije. Dakle, iako lošiji skor može odbiti deo ljudi, mnogi se i dalje odlučuju da dođu i formiraju mišljenje na osnovu ličnog doživljaja", zapaža on.

Politička nestabilnost kao moguć razlog manjka interesovanja

Kada je reč o aktuelnim dešavanjima u zemlji, direktor Srpske IT Asocijacije Marko Vučetić ukazuje na to da su višemesečni protesti u zemlji vrlo verovatno u dobroj meri uticali na percepciju Beograda u očima stranih gostiju. "Nomadi gledaju i političku situaciju u nekoj državi. Mada se mi ovde ne plašimo protesta jer znamo da su oni generalno mirni, turisti ne poznaju tako dobro situaciju i ne žele da dolaze - to je vidljivo i po broju noćenja u Beogradu."

Prema Brkljačevoj oceni, protesti imaju umeren, ali ne presudan značaj. "Digitalni nomadi su često svesni političke dinamike u različitim zemljama i naučeni su da se prilagođavaju. Povremeni protesti ili blokade ne deluju kao odlučujući faktor, osim ako ne utiču direktno na njihovu mobilnost, bezbednost ili svakodnevni život."

S druge strane, ima i onih koji ne vide zašto bi nemiri tog tipa odbili digitalne nomade - naprotiv.

"Lično nisam nešto naročito pratio proteste u Srbiji, ali ovo znam - nomadi su uglavnom i avanturisti. Svaki nomad bi voleo da može da kaže 'Ja sam bio tamo dok je bila revolucija'", veli Milan Milutinović, softverski developer koji je i sam digitalni nomad. On smatra da nomadski pokret u Srbiji tek počinje da se razvija i da je interesovanje - i stranaca za dolazak, ali i lokalaca za prihvatanje gostiju - veliko.

Milan Milutinović tokom boravka u Vijetnamu; Foto: Bianca Vogelaar

Rođen u Melburnu, Milutinović je dosad živeo u više zemalja, uključujući Srbiju, Bugarsku, Tajland, Vijetnam, Argentinu, Brazil i Kolumbiju. Nakon što je prošle godine učestvovao u organizovanju konferencije koja je okupila svetske digitalne nomade i uspešne preduzetnike Niš Nomad Weekend (za koju najavljuje da će biti održana i ove godine), ali i posetio brojne druge konferencije, sagovornik Bloomberg Adrije pokrenuo je Conference Cowboy. Reč je o platformi za pravljenje aplikacija za događaje tog tipa, kako bi učesnici nekog skupa mogli da se međusobno povežu i prate raspored dešavanja.

Potencijal u seoskim sredinama

Brkljač ocenjuje da su uslovi za boravak u Srbiji generalno dobri, ali često neujednačeni.

"Srbija nudi brz i stabilan internet, povoljan život, odličnu hranu i gostoprimstvo, kao i raznolikost pejzaža - što sve čini osnovu za kvalitetan nomadski boravak. Međutim, infrastrukturna razlika između urbanih i ruralnih krajeva je još velika. Uglavnom su iznenađeni dobrim znanjem engleskog jezika, čak i u manjim sredinama", kaže on.

 

Dodaje da Beograd, Novi Sad i Niš imaju bolju povezanost, zajedničke radne prostore i veći broj sadržaja, dok ruralne sredine nude autentičnost i mir, ali mogu imati izazove poput sporijeg javnog prevoza ili ograničenog izbora kafića i mesta za rad. "Ipak, sve je više inicijativa koje rade na razvoju ruralnog 'colivinga' i 'workation' (kombinovanje posla i odmora, prim. aut.) ponuda."

Vučetić takođe ističe da digitalni nomadi sve više biraju ruralnije opcije. "Srbija ima ozbiljno IT tržište i vidim veliki potencijal u razvijanju manjih sredina u zemlji. Recimo, mesta oko planina poput Zlatibora, Kopaonika ili Fruške gore. Moja rodna Kuršumlija je idealan primer - zašto da ne? Ovde je sve čistije i jeftinije, ali još ne postoji infrastruktura koja bi mogla da podrži digitalne nomade. Nemamo prostore za zajednički rad i događaje koje su njima važni. Mislim da treba da radimo na tome i da pokažemo našu Srbiju - i južno i severno od Beograda."

Sagovornici skreću pažnju na to da, uprkos činjenici da Beograd i dalje privlači najveći broj ljudi, Niš i Novi Sad trenutno su bolje pozicionirani na listi sajta Nomads - zauzeli su 43. i 64. mesto (tim redom).

Niš bi čak mogao da ima dodatnih koristi od povezivanja sa mestom Bansko u Bugarskoj, ističe Milutinović.

"Bansko je do pre par godina bilo mesto za skijalište i odmor, dok nije bilo otvoren Coworking Bansko i krenuo Bansko Nomad Fest. Sad je to skoro pa glavna destinacija u Evropi za digitalne nomade i Niš je perfektno pozicioniran u svakom pogledu da bude bratski grad Banskog. Naši ljudi idu u Bansko, ali se ne mešaju sa nomadima, zauzeti su na skijalištu i nemaju pojma da tamo postoje velika druženja. Verujem da nam treba više događaja kao što je Niš Nomad Week, više većih konferencija i festivala na kojima se dosta ljudi upoznaju sa novom destinacijom", navodi.

Prema njegovim rečima, nomadi idu gde su drugi nomadi, a u Srbiji generalno nije razvijena zajednica nomada i druženje u okviru nje, iako zemlja ima štošta da pruži stranim onlajn radnicima. "U Aziji ili Južnoj Americi postoje razvijeni celi ekosistemi oko zajedničkih prostora za boravak i rad i događaja za druženje. Nekako je izuzetno lako da se uključiš u nomadski svet. Kad sam prvi put sleteo u Da Nang osećao sam se kao da sam stigao kući. Isti osećaj imao sam u Buenos Ajresu."

Zakon ne detektuje digitalne nomade

Kao neke od dodatnih izazova Vučetić navodi to što domaća regulativa i dalje ne prepoznaje digitalne nomade kao zasebnu kategoriju, pa samim tim i ne podrazumeva duži boravak i jednostavnije administrativne procedure za tu grupu ljudi.

Depositphotos

"Srbija još uvek nije uvela digital nomad vizu i zato se primenjuje standardni režim od 90 dana boravka u okviru 180 dana za većinu zemalja. Taj period je uglavnom dovoljan, s obzirom na prosečnu dužine ostanka u zemlji. Postoje načini kako bi digitalni nomadi mogli da produže boravak - primera radi, priznavanje visokoškolske diplome koja bi im dala mogućnosti boravka do godinu dana, ali ta mera se ređe koristi. Zato je sve veći pritisak iz zajednice da Srbija usvoji poseban status za digitalne nomade, što bi omogućilo boravke do jedne godine, sa mogućnošću registracije lokalne adrese i otvaranja računa. Takvi modeli već postoje u nekim zemljama okruženja", pojašnjava Brkljač.

Kako kaže, veći broj nomada u Srbiji sada ostaje kraće - prosečno oko dve do četiri nedelje - ali primetno je da raste interesovanje za duže boravke. Dolaze podjednako i solo putnici i parovi, a beleži se i rast grupa koje zajedno putuju i rade - bilo da su prijatelji ili kolege sa istog projekta.

"Trenutni trendovi pokazuju da se Srbija i dalje održava kao atraktivna destinacija za digitalne nomade, ali se struktura gostiju i dinamika njihovog boravka polako menja. I dalje dolaze ljudi iz zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, ali sve češće viđamo nomade iz Latinske Amerike i Azije", zaključuje on.

Zašto su digitalni nomadi korisni za Srbiju

Digitalni nomadi često biraju destinacije i stil života u skladu sa principima održivog razvoja i očuvanja životne sredine, čime se može objasniti njihovo nezadovoljstvo po pitanju zagađenosti vazduha ili konzumiranja duvanskih proizvoda u zatvorenim prostorijama u Beogradu. Mada, kako kaže Milutinović, "pušenje unutar objekata sigurno jeste kontroverzno, ali pojedinima je na neki način i zanimljivo - pogotovo za nomade koji puše, i može da bude posmatrano kao simbol ličnih prava koje postoje u Srbiji, a kojih više nema na Zapadu". "Nigde u svetu pušač nema više prava nego u Srbiji i Bosni i Hercegovini", ocenjuje on.

Depositphotos

Govoreći o ekološkoj odgovornosti nomada, Vučetić to ističe kao jednu od koristi koji bi domaća zajednica mogla imati od privlačenja stranih onlajn radnika. "Rekao bih da oni šire svest o tome šta je zapravo ekologija i koliko je ona važna - koliko je važan čist vazduh, praksa da ne bacamo đubre na svaku moguću lokaciju gde nam se za to ukaže prilika..."

Takođe, očigledan je i njihov doprinos domaćoj privredi. "Mislim da je dovoljno da kažemo da oni moraju ovde da plate smeštaj, hranu, piće i drugo - dakle, na jedan način su pokretač naše ekonomije."

Konačno, njihova vrednost ogleda se i u tome što mogu podeliti svoje znanje, veštine i iskustvo sa lokalnim IT stručnjacima.

"Digitalni nomadi zaista donose jednu novu perspektivu našem tržištu i važno je da im omogućimo da provedu što više vremena kod nas kako bismo mi mogli da skupljamo to znanje koje oni imaju. Imajući sve to u vidu, ja od digitalnih nomada vidim isključivo korist za našu državu, ne vidim nijedan razlog zbog kog ne bi trebalo da ih zakonski identifikujemo i podstaknemo njihov dolazak u većoj meri", zaključuje direktor Srpske IT Asocijacije.