Po kvalitetu digitalnog života, Bosna i Hercegovina (BiH) je na 38. - poslednjem mestu u Evropi i na 80. mestu u svetu, pokazalo je istaživanje holandske korporacije Surfshark. Ona je u odnosu na prošlu godinu pala za pet pozicija, a bolje rangirane od nje su: Crna Gora, koja je na 75. mestu u svetu, Severna Makedonija na 60. mestu i Srbija, koja je na 48. poziciji u svetu, a 31. u Evropi.
Istraživanje "Indeks kvaliteta digitalnog života" za 2022. godinu obuhvatilo je 117 zemalja, a rangiranje je zasnovano na rezultatima koji prate pet faktora: pristupačnost interneta, kvalitet interneta, elektronsku infrastrukturu, elektronsku sigurnost i elektronsku vladu/upravu.
Najbolje rangirane u regionu su Slovenija i Hrvatska, koje su na 32. i 31. mestu na listi.
Edhem Čustović, profesor i naučnik, osnivač BH Futures Foundation, kaže za Bloomberg Adriju da je prvi kriterijum "pristupačnost" određen time koliko vremena ljudi moraju da rade da bi priuštili širokopojasnu ili mobilnu internet vezu.
Prema indeksu, dodaje, Nemačka ima najpristupačniji internet u Evropi, a na trećem je mestu u svetu iza Izraela i Jermenije.
"Kvalitet se odnosi na brzinu i stabilnost veze, a infrastrukturna ocena zasnovana je na tome koliko je dobro razvijen i inkluzivan pristup električnoj energiji. Danska je vodeća evropska zemlja i po kvalitetu i po infrastrukturi", navodi Ćustović.
Elektronska sigurnost uzima u obzir koliko se ljudi osećaju sigurno i zaštićeno, kao i pitanja kibernetičke sigurnosti kao što su privatnost i sposobnost suprotstavljanja sajber-kriminalu. "Grčka, Litvanija, Belgija, Češka i Nemačka su najbolje rangirane na planeti", dodaje.
"Na kraju, elektronska uprava se odnosi na digitalizaciju državnih usluga u zemlji. Sjedinjene Američke Države su na prvom mestu po ovom pitanju, dok je Velika Britanija na vrhu u Evropi i na trećem mestu u svetu", kaže Čustović.
Posledice trpe svi u BiH
Čustović smatra da vlasti u BiH moraju obratiti pažnju na ovo istraživanje i početi da rade na tome da zemlja ne bude crna rupa usred Evrope.
Edhem Čustović
"Digitalizacija je jedna ključna oblast u kojoj se možemo brzo poboljšati, ali za to je potrebna vlada koja će to zaista učiniti, a ne samo pričati o tome. Svi ovi faktori dosta utiču na različite aspekte našeg društva, kvalitet života za građane, jer digitalizacija je neophodna za pružanje vrhunskih usluga građanima", ističe on.
I privreda pati zbog nedostatka digitalne infrastrukture i digitalizacije papirologije.
"To takođe utiče na broj biznisa i investicija u BiH, jer smo neatraktivni po pitanju digitalne infrastrukture kao kičme modernog društva. Na primer, BiH može da privuče desetine hiljada digitalnih nomada, ali kada smo rangirani kao poslednji u svakoj kategoriji, onda to šalje pogrešnu sliku ljudima koji bi željeli da rade 'remote' iz BiH", naglašava Čustović.
Sajber-sigurnost je, dodaje, nešto što se ne shvata ozbiljno, jer se smatra da BiH nije dovoljno digitalizovana da bi bila izložena sajber-napadima.
"Međutim, to je laž. Naši zdravstveni i pravosudni sistemi su sasvim dovoljno digitalizovani da bi bili otvoreni za ozbiljne sajber-napade", zaključuje Čustović.
.webp){kind=icon}
