Prema procenama, potrošačka moć digitalnih nomada iznosi 800 milijardi dolara godišnje, a stručnjaci predviđaju da će ih u svetu do 2035. godine biti čak milijardu. Stoga ne čudi što zemlje širom sveta nastoje da privuku ovu skupinu nudeći im razne olakšice za dolazak i boravak u njihovim zemljama.
U svetskoj trci za privlačenje digitalnih nomada, Srbija je takođe prepoznala potencijale ove grupe radnika.
Njima je, prema važećoj regulativi, omogućeno da produže svoj boravak u zemlji i zadrže se više od standardnih 90 dana. "Ukoliko podnesu zahtev za privremeni boravak putem priznavanja visokoškolske diplome i on bude odobren, boravak važi godinu dana", kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije u "Tački povratka", programu za podršku povratnika u Srbiju.
Opširnije
Najbolje vize za rad na daljinu: Države se takmiče oko digitalnih nomada
Pročitajte kako da aplicirate za neke od najpopularnijih viza za digitalne nomade širom sveta (eng. digital nomads - frilenseri koji mogu da rade sa bilo kog mesta na svetu).
24.09.2022
Turiste na plažama Balija zameniće digitalni nomadi i duhovni turisti
Barovi i plaže na Baliju će možda dočekati manje turista jer Indonezija nastoji da promoviše duhovna odmarališta i tehnološku scenu.
06.06.2022
Ako reše da se u Srbiji zadrže duže od pomenutih 90 dana, nomadi postaju poreski obveznici. Prema njegovim rečima, oni su tada dužni da sami pronađu modalitet kojim će rešiti svoj poreski status, a to često zavisi i od delatnosti kojom se bave.
Budući da se među nomadima uglavnom nalazi mlađa populacija, valja napomenuti da u Srbiji od ove godine važi i svojevrsni poreski popust za one mlađe od 40 godina. To se, kako je Bloomberg Adria već pisala, odnosi na godišnji porez na dohodak građana, a u objašnjenju Ministarstva finansija se navodi da se taj poreski tretman odnosi i na rezidente (za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije i u drugim državama) i na nerezidente (za dohodak ostvaren na teritoriji Srbije).
Kada se govori o ekonomskom doprinosu digitalnih nomada, on svakako nije mali. "Prosečni digitalni nomad na mesečnom nivou troši između 1.300 i 1.500 dolara, što je značajno više od prosečnog građanina Republike Srbije", napominje Brkljač. Ipak, kako ističe, nezahvalno je proceniti koliko ovakvih nomada godišnje uopšte poseti zemlju, jer je na papiru nemoguće razaznati redovnog turistu od digitalnog nomada.
Prema navodima Skenera digitalnih nomada, koji su kreirali UNDP i Inicijativa "Digitalna Srbija", da se zaključiti da je Srbija prilično privlačna nomadima jer nudi zapadnoevropski način života za prihode istočne Evrope. Na sajtu Nomad List, gde nomadi rangiraju posećena mesta, srpska prestonica drži ukupnu ocenu 3,58/5 i četvrto mesto na listi najboljih mesta za život u Evropi. Dobre rezultate Beograd ostvaruje u oblastima kao što su kvalitet života, bezbednost, sloboda govora i druge, dok su polja na kojima škripi kvalitet vazduha, prihodovanje, naklonjenost LGBTQ+ osobama...
Sem ovog i drugih stranih sajtova, na kojima se zainteresovani mogu informisati, grupa srpskih organizacija pokrenula je i veb-stranicu Belgradegets.digital, gde se može pronaći niz korisnih podataka o procedurama dolaska, smeštaju, dešavanjima u gradu i slično.
Bosna i Hercegovina
Iako Bosna i Hercegovina (BiH) poseduje određene predispozicije za privlačenje te kategorije radnika - prijatna klima, povoljan geografski položaj i relativno niski troškovi života u poređenju s evropskim zemljama, još je nepoznata destinacija za digitalne nomade. Iako je bilo nekih inicijativa da se olakša dolazak i boravak digitalnih nomada, i dalje ne postoji sistemski pristup promociji BiH kao poželjne destinacije. Kada je reč o toj zemlji, digitalni nomadi se suočavaju s jasnim nedostatkom informacija o regulaciji boravka, smeštajnim kapacitetima, mogućnostima za angažman u zajednici i slično.
Digitalni nomadi u BiH trenutno mogu boraviti uz tromesečnu tursitičku vizu. Prošle godine u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH usvojena je Inicijativa kojom se traži regulisanje boravka digitalnih nomada u BiH i uvođenje viza po uzoru na Hrvatsku. Međutim, ni posle više od godinu ta inicijativa nije zaživela.
Tehnološki park Intera iz Mostara u saradnji s Privrednom komorom Federacije BiH i uz finansijsku podršku Evropske unije i vlade Republike Nemačke, implementira projekat RECOOPER s ciljem oporavka turističkog sektora u BiH, kroz predstavljanje Hercegovine kao idealne destinacije za digitalne nomade. Tako su sredinom avgusta otvorene prijave za jednomesečni program boravka pet digitalnih nomada u Hercegovini. Za program se prijavilo više od 150 digitalnih nomada, a njih petoro iz Holandije, Švedske, Poljske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, koji su zadovoljili kriterijume, trenutno boravi u Hercegovini. Omogućen im je besplatan smeštaj u hotelima, motelima i apartmanima u Mostaru i okolini, rad iz Code Huba Mostar, a imaju priliku da upoznaju prirodne i kulturne lepote Hercegovine, te slobodno vreme provode kroz sportske, rekreativne i umetničke aktivnosti družeći se s lokalnom zajednicom.
Pet digitalnih nomada trenutno boravi u Hercegovini/TP Intera
Hrvatska
Hrvatska se nametnula kao jedna od top destinacija u Evropi za digitalne nomade. Sledeći primer Estonije, Hrvatska je u junu 2020. godine uvela digitalnu nomadsku vizu koja strancima koji rade na daljinu ili vode vlastitu kompaniju omogućava jednogodišnji boravak u zemlji. Tako je, na inicijativu preduzetnika Jana de Jonga, Hrvatska među prvima u Evropskoj uniji regulisala jednogodišnji privremeni boravak digitalnih nomada. Bilo je to početkom prošle godine.
Nakon tog prvog koraka napravljene su dodatne zakonske izmene, pa su sada stranci sa statusom digitalnih nomada u Hrvatskoj oslobođeni plaćanja poreza na primanja i ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu.
Došlo je do euforije i nedugo zatim Hrvatska turistička zajednica je lansirala kampanju "Croatia, your new office". Osnovano je Hrvatsko udruženje digitalnih nomada (DNA Croatia), oformljeno je selo digitalnih nomada u zadarskom Boriku, a kreirana je i posebna platforma za povezivanje stanodavaca i digitalnih nomada DNA Stay. Strani mediji poput Forbesa i jednog od vodećih turističkih vodiča Lonely Planet raspisali su se o Hrvatskoj kao o privlačnoj destinaciji za digitalne nomade.
Budući da su pandemijski uslovi popularizovali rad na daljinu, a želja za putovanjem nakon lokdauna pokrenula svet u smislu potrage novih mesta, trenutak je bio izuzetno povoljan. I Hrvatska je privukla strance koji za kancelariju biraju bar na plaži ili planinarski dom.
Selo digitalnih nomada oformljeno u Zadru/DNA Croatia
U oktobru je Hrvatska bila već druga na listi najboljih zemalja za digitalne nomade, odmah nakon Japana. To je odlučilo 150.000 digitalnih nomada na pomenutom portalu Nomad List. Hrvatska se počela pojavljivati i na drugim rang-listama. Između ostalih, sajt za putovanja Kayak ju je proglasio 11. najboljom zemljom za digitalne nomade u konkurenciji od 111 država. Poziciju na toj listi osigurali su joj lepo vreme, kulturne i prirodne lepote, društveni život, zdravstvena zaštita, cene i sigurnost.
Početni zamah nije nestao, naprotiv, razmahao se još više. U prvih osam meseci ove godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) vizu za digitalne nomade zatražilo je 1.070 stranaca, a 505 ju je i dobilo. Prema statistikama na stranicama MUP-a, vizu su ove godine zatražili državljani 59 zemalja. Najviše je zahteva pristiglo od Ukrajinaca, Rusa, Amerikanaca, Britanaca i Kanađana.
Zanimljivo, vizu za digitalne nomade zatražilo je deset državljana iz Srbije, osam iz Bosne i Hercegovine, pet iz Severne Makedonije, dve osobe iz Crne Gore, ali niko iz Slovenije.
Ti zahtevi za vize, međutim, nisu realan pokazatelj broja digitalnih nomada u Hrvatskoj s obzirom na to da mnogi od njih dođu iz zemalja EU i borave kraće od tri meseca. Stoga im nije potrebna viza. Iz udruženja DNA Croatia procenjuju da u Hrvatskoj mesečno u proseku boravi oko 2.000 digitalnih nomada.
Kada im istekne dozvola za privremeni boravak u Hrvatskoj, digitalni nomadi mogu šest meseci nakon isteka dozvole ponovo podneti zahtev. Obrada zahteva traje od 15 do 60 dana, a trošak za podnošenje zahteva, te izdavanje vize i biometrijske boravišne karte ne prelazi 1.200 kuna (oko 160 evra).
.webp){kind=icon}
