.webp){kind=icon}
Realni rast BDP-a u trećem kvartalu iznosio je 3,6 odsto, nošen rastom poljoprivrede i građevinarstva, objavio je danas Republički zavod za statistiku, dok je fleš procena bila nešto niža i iznosila je 3,5 odsto.
Opširnije
Rast BDP-a Srbije 3,5 odsto u trećem kvartalu
Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da poslednja dva kvartala imaju stope rasta od oko 3,7 odsto u proseku, što bi bio veliki zaokret u odnosu na prvu polovinu godine.
31.10.2023
Industrija prošle godine nosila srpski BDP, potvrdila statistika
Prerađivačaka industrija učestvovala sa 13,5 odsto
02.10.2023
Broj izdatih građevinskih dozvola raste dok cena novogradnje pada
Prema dozvolama izdatim u julu, prijavljena je izgradnja 3.099 stanova.
15.09.2023
Pet stvari koje danas treba znati: Prosečne plate, MMF i prevremene penzije
Početak nedelje obeležila su upozorenja u vezi sa monetarnom politikom ECB.
26.09.2023
Prognoze za BDP Srbije sve optimističnije kako se bliži kraj godine
Talas recesije ne bi trebalo da zahvati zemlje Adrija regiona.
14.09.2023
Građevinarstvo nosi privredeni rast u drugom kvartalu
Poljoprivreda je imala rast od 9,3 odsto.
31.08.2023
Rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2023. godine od 1,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
Posmatrano po delatnostima, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 12,8 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 9,5 odsto, i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 3,4 odsto.
Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, 1,3 odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 2,7 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države, 1,7 odsto, i bruto investicija u osnovna sredstva, 4,1 odsto. Realni pad zabeležen je kod izvoza robe i usluga, 1,5 odsto, i uvoza robe i usluga, 1,2 odsto.
Ekonomski rast u trećem kvartalu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, bio je vođen ubrzanjem u uslužnom sektoru. Ekonomska aktivnost u ovom sektoru je povećana u svim delatnostima, osim u trgovini, koja je prema proceni Ministarstva finansija zabeležila smanjenje od oko 1,5 odsto.
Industrija je ostvarila rast bruto dodate vrednosti od 3,6 odsto kao rezultat nastavka veće proizvodnje u elektroenergetskom sektoru, ali i usled povratka prerađivačke industrije na pozitivnu putanju rasta. Građevinarstvo je nastavilo sa solidnom dinamikom zabeleživši povećanje ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.
Poljoprivreda je ostvarila povećanje od oko devet odsto usled dobrog roda žitarica i industrijskog bilja, dok je negativan doprinos potekao od proizvodnje voća i povrća.
Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP-a u trećem kvartalu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, bio je vođen domaćom tražnjom.
Srbija je u prvoj polovini 2023. ostvarila skromne međugodišnje stope rasta od 0,9 odsto u prvom, odnosno 1,7 odsto u drugom kvartalu. Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da u poslednjem kvartalu stopa rasta bude oko 3,8 odsto.
Ministarstvo finansija ocenjuje da srpska privreda ubrzava i da, ukoliko nastavi sadašnjim tempom razvoja, može da ostvari planirani rast BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini i pored značajnog usporavanja evropske privrede i posebno privreda zemalja ka kojima smo najviše usmereni, što je potvrdilo i rebalansom budžeta i zadržalo projekciju rasta iz originalnog budžeta. Neočekivani rast poljoprivrede i građevinarstva u drugom kvartalu dali su vetar u jedra otpimističnim procenama iako MMF i Svetska banka sugerišu da bi rast mogao da bude oko dva odsto, mada su analitičari BBA i ranije prognozirali rast od 2,4 odsto za Srbiju.
