Srbijagas će morati da prilagođava projekte vodoniku da bi dobijao novac

Iako su fosilna goriva i dalje dominantan izvor u proizvodnji energije u svetu, sve veća ulaganja u vodonik, pre svega onaj zeleni, daju nam slobodu da kažemo da je era vodonika uveliko počela.

Svetsko tržište zelenog vodonika u 2023. godini vredelo je 1,1 milijardu dolara, a očekuje se da će do 2030. biti vredno 30,6 milijardi dolara, što je rast od čak 61,1 odsto. To je nedavno izjavio Slobodan Cvetković viši naučni saradnik i direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, na konferenciji u Beogradu posvećenoj zelenom vodoniku.

Vodonik je proglašen gorivom budućnosti koje bi trebalo da zameni prljava fosilna goriva. Ideja je da se vodonik u budućnosti koristi i kao energent i kao baterija za skladištenje energije. U planu je da se vodonik upotrebljava za transport, grejanje, u industrijskim granama kao što su proizvodnja čelika ili bakra kako bi se smanjio CO2, ali i za prikupljanje i čuvanje viška energije.

Važno je istaći da nisu sve vrste vodonika gorivo budućnosti, već samo jedna, odnosno ona koja ne emituje CO2 i zato taj vodonik nosi prefiks "zeleni". Naziva se zelenim jer je proizveden elektrolizom koristeći čistu električnu energiju stvorenu od energije vetra i sunca.

Međutim, pred vodonikom je još mnogo izazova i trenutna osnovna funkcija vodonika jeste da se koristi kao baterija za skladištenje energije.

Ono što predstavlja kamen spoticanja za razvijanje vodonika kao energenta, odnosno da se koristi za širu potrošnju, jeste transport kroz cevi jer je vodonik veoma korozivan. Naime, kada se vodonik transportuje cevima, on ulazi u zid cevi i pravi sitne pukotine, što dovodi do curenja vodonika koji je veoma opasan i eksplozivan gas.

Srbijagas namerava da zagazi u vodonik

Iako deo oko transporta vodonika na svetskom nivou nije rešen, državno preduzeće Srbijagas ima nameru da se priključi u projekte u vezi sa vodonikom. Trenutno je u ovom preduzeću formiran tim za razvijanje projekata u oblasti vodonika i imaju na papiru dva idejna projekta.

A zašto Srbijagas ima nameru da zagazi u područje vodonika? Ovaj odgovor dao je Milan Zdravković, izvršni direktor tog preduzeća, na nedavno održanoj konferenciji "Vodonik - energent budućnosti" u organizaciji portala Energija Balkana.

Milan Zdravković na konferenciji "Vodonik - energent budućnosti" (Energija Balkana)

"U ovom trenutku nijedna banka ne želi da finansira projekat zasnovan na prirodnom gasu kao osnovnom gorivu. Posledica toga je da infrastruktura koju treba izgraditi mora da bude 'hydrogen friendly' ili 'hydrogen ready'", otkrio je Zdravković.

Trenutno na papiru, kako je rekao, Srbijagas ima dva idejna projekta u oblasti vodonika.

Pančevo

Prvi nosi naziv "Vodonična dolina Pančevo". Reč je o projektu koji bi se nalazio na Dunavskom koridoru 7, jednom od najvažnijih evropskih puteva, a to je zapravo plovni put Dunavom od Nemačke do Crnog mora.

Zdravković nije ulazio u detalje kako bi izgledalo to vodonično postrojenje na Dunavu, ali je o njemu u maju 2021. godine govorio tadašnji pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić.

Ilić je tada izjavio da je ideja da se na Dunavu ili Savi naprave plutajuća postrojenja za proizvodnju električne energije i vodonika. Kako je objasnio, na vodi bi bile postavljene mobilne drvene platforme na kojima bi se, na prvom nivou, nalazili rezervoari za vodonik, a iznad rezervoara bili bi postavljeni solarni paneli ili vetrogeneratori, ili miks i jednog i drugog.

"Prema projektu koji ćemo ubrzo napraviti predviđeno je da se na platformi nalazi 110 rezervoara po 50 metara kubnih, u njima bi se smeštao vodonik. U principu veličina tih platformi je oko pola hektara, odnosno 70x70 metara. Postrojenja za proizvodnju električne energije mogla bi da budu i do tri megavata", govorio je tada Ilić.

Ideja ovog projekta je da se pomoću solarne i vetro energije proizvodi električna energija, da bi se dalje elektrolizom dobijao vodonik.

Zanimljivo je da ova ideja potiče zapravo iz Nemačke koja planira na Dunavskom koridoru da uspostavi proizvodnju i transport zelenog vodonika iz plutajućih solarnih elektrana.

Zdravković je samo napomenuo da luka Pančevo predstavlja priliku da se na toj lokaciji izgradi pilot-postrojenje za početak proizvodnje vodonika iz solarnih panela i da je njena lokacija dobra zbog transporta vodonika. Naglasio je da se trenutno radi na pripremi tog projekta.

Sombor

Drugi projekat na kojem Srbijagas radi nalazio bi se u Somboru.

Kako je objasnio Zdravković, pojedine gasne kompanije iz regiona, pre svega kompanija iz Grčke, rade na integrisanju vodonika u postojeću gasovodnu infrastrukturu, pa je sa izgradnjom pilot-projekta u Somboru ideja da i Srbijagas to istraži.

Depositphotos

Zdravković je istakao da nije svejedno u kolikom procentu će vodonik biti pušten kroz gasovodne sisteme, zbog tehničke i bezbednosne prirode. "Tehnički u smislu toga da je vodonik drugačija vrsta gasa od prirodnog gasa, zbog toga postojeća infrastruktura zahteva određene izmene. Važno je sagledati koje su te izmene i da se sprovedu investicije kako bi se vodonik koristio kao energent i transportovao."

Objasnio je da će se upravo iz tog razloga izraditi pilot-projekat u Somboru, gde će se napraviti manje postrojenje koje bi proizvodilo vodonik iz solarnih panela, a onda ubrizgavalo u gasovodni sistem Srbije.

"Iskustva iz Grčke, njihova preliminarna analiza, pokazala su da se vodonik u procentu od 10, 12 do 15 može mešati sa prirodnim gasom, i da se kao takav koristi u postojećem gasnom sistemu bez značajnih intervencija na sistemu. To je razlog zbog čega je Srbijagas odlučio da napravi sličnu proveru."

Srbiji i po pitanju vodonika pomažu i Istok i Zapad

Srbija je na vodoničnoj mapi daleko i od proizvodnje i od izvoza vodonika. Trebalo bi da Srbija pre svega još mnogo da ulaže u obnovljive izvore energije kako bi mogla da proizvodi viškove iz energije vetra i sunca i kako bi dalje od njih mogla da proizvodi vodonik. Pored toga, za Srbiju će biti važno da usvoji Vodoničnu strategiju, koja će pokazati pravi put razvoja zelenog vodonika.

Na tom vodoničnom putu, Srbija ima pomoć i Istoka i Zapada.

Pre svega, važno je istaći da razvoj srpske Vodonične strategije finansira nemački GIZ. Nemačka je, inače, evropski predvodnik kada je reč o vodoniku, s obzirom na to da je ideja Evropske unije da se udalji od ruskog prirodnog gasa i da ga što više zamenjuje drugim energentima, najpre onim zelenim. Zbog toga razvijene evropske zemlje pomažu malim zemljama da što pre usvoje Vodoničnu strategiju i da uhvate korak sa vodonikom.

Bloomberg

Pomoć u oblasti vodonika Srbiji dolazi i sa Istoka. Kineske kompanije Shanghai Fengling Renewables i Serbia Zijin Copper potpisale su nedavno Memoranduma o razumevanju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, čime su dobile zeleno svetlo za početak izgradnje najvećeg projekta u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Vrednost projekta procenjena je na dve milijarde evra i to je ujedno najveća investicija u ovoj oblasti. Gigantsko OIE postrojenje nalaziće se u Boru i omogućiće Zijin Copperu da sam proizvodi struju.

Projekat će biti ukupnog kapaciteta dva gigavata - 1.500 megavata vetroelektrana i 500 megavata solarne elektrane, kao i fabrike za proizvodnju zelenog vodonika, kapaciteta oko 30.000 tona godišnje.

Uskoro aukcije za projekte u oblasti vodonika

I u Evropi i u svetu trenutno ne može da se razvija nijedan projekat u oblasti vodonika bez pomoći države. Zbog toga i srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike ima ideju da pomogne onima koji budu želeli da razvijaju vodonične projekte.

Kako je nedavno izjavio savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvideo osnov za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika i najavio da će to ministarstvo uskoro izaći i sa prvim predlogom uredbe o podsticajima za vodonik.

Objasnio je da bi se ti podsticaji dobijali na sličan način kao podsticaji za izgradnju postrojenja u oblasti vetra i solara, kroz aukcije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar