Zijin u Boru od 2028. sam proizvodi struju iz najvećeg OIE postrojenja

Kineske kompanije Shanghai Fengling Renewables i Serbia Zijin Copper potpisivanjem Memoranduma o razumevanju sa Ministarstvom rudarstva i energetike dobile su zeleno svetlo za početak izgradnje najvećeg projekta u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji. Vrednost projekta procenjena je na dve milijarde evra i to je ujedno najveća investicija u ovoj oblasti. Gigantsko OIE postrojenje nalaziće se u Boru i omogućiće Zijin Copperu da sam proizvodi struju.

Memorandum su u petak potpisali ministarka Dubravka Đedović Handanović i predstavnici kineskih kompanija.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Kako je saopšteno iz Ministarstva, projekat će biti ukupnog kapaciteta dva gigavata - 1.500 megavata vetroelektrana i 500 megavata solarne elektrane, kao i fabrike za proizvodnju zelenog vodonika, kapaciteta oko 30.000 tona godišnje.

"Proizvedena energija koristiće se za potrebe proizvodnje Zijina, koji je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, i koji stalno povećava svoju proizvodnju, posebno nakon završetka rekonstrukcije topionice u Boru prošle godine koja je pokazala da možemo da kreiramo čitav lanac vrednosti u Srbiji od sirovine do gotovog proizvoda", rekla je ministarka nakon potpisivanja memoranduma.

Đedović Handanović je ukazala da će ovaj projekat omogućiti održivu proizvodnju električne energije za potrebe kompanije Zijin Copper. "Pored direktnih ulaganja u zaštitu životne sredine u rudarskoj proizvodnji, ovaj projekat će omogućiti da značajan deo električne energije za potrebe Zijina bude proizveden na održiv način – ne koristeći fosilna goriva i bez negativnih efekata na životnu sredinu. Ta energija biće proizvedena ovde u Srbiji, u Borskom okrugu, koristeći naše potencijale solarne i vetroenergije, što je korak dalje ka održivom rudarstvu koje nam je cilj uz poštovanje zaštite životne sredine", rekla je ministarka.

Projekat će biti završen 2028. godine

Ministarka je istakla da bi prva faza od 700 megavata trebalo da bude završena do sredine 2026. godine. Za četiri godine, odnosno do kraja 2028, trebalo bi da bude završen celokupan projekat, odnosno svih 2.000 megavata i dostizanje proizvodnih kapaciteta zelenog vodonika od 30.000 tona godišnje, dodala je ona.

Između ostalog, očekuje se da ova investicija omogući otvaranje 300 do 500 novih radnih mesta, sa visokim nivoom zarada, uglavnom vezanih za sektor OIE.

Đedović Handanović je napomenula da je zeleni vodonik klimatski neutralan, da se može koristiti, između ostalog, kao energent za proizvodnju toplotne energije, struje ili kao gorivo u saobraćaju za mašine. "Na osnovu ovog projekta predviđeno je da za četiri godine rudarski kamioni u Boru kao gorivo koriste OIE, što će biti važna inovacija u srpskom rudarstvu i energetici", rekla je ministarka.

Postrojenje u Boru važno i zbog energetske nezavisnosti i nove tehnologije

Ministarka je posebno istakla koristi od potpisivanja današnjeg memoranduma za srpski energetski sektor. Prema njenim rečima, postrojenje u Boru će doneti povećanja korišćenja OIE u Srbiji, veću energetsku nezavisnosti i oslanjanja na sopstvene resurse.

"Bitan je i zbog uvođenja novih tehnologija, to jest, izgradnje prvog postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika u Srbiji, uvođenja najnaprednijih tehnologija u oblasti energije vetra i stvaranja lokalnih stručnjaka specijalizovanih za razvoj i proizvodnju obnovljivih izvora energije", rekla je Đedović Handanović.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka je zaključila da sa ovim projektom Srbija postaje jedan od evropskih centara u oblasti proizvodnje obnovljivih izvora energije, zelenog vodonika i opreme za projekte iz oblasti OIE. "Ova investicija takođe će doprineti ostvarenju naših ciljeva u oblasti energetske bezbednosti i nezavisnosti i dostizanju ambicija da dostignemo karbonsku neutralnost do 2050. godine."

Ambasador Kine u Srbiji Li Ming istakao je da su Srbija i Kina ostvarile značajne trgovinske rezultate u prethodnom periodu i da će Kina nastaviti da podržava sve projekte koji razvijaju privredu Srbije i od koje korist imaju njeni građani.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar