Građevinske dozvole na krilima Beograda porasle za petinu

U novembru je za 20,7 odsto izdato više građevinskih dozvola u odnosu na isti mesec 2022. godine, ali za oko 400 manje nego u oktobru 2023.

Izdato je 3.357 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 20,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u novembru, 84,2 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 15,8 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 87,1 odsto dozvola izdato je za stambene, a 12,9 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (64,7 odsto).

Predviđena vrednost radova novogradnje u novembru 2023. iznosi 86,5 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 40 odsto, zatim slede Braničevska oblast (19,7 odsto ), Južnobačka oblast (8,1 odsto), Raška oblast (4,7 odsto) i Zapadnobačka oblast (tri odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 odsto do 2,9 odsto.

U oktobru je izdato 3.768 građevinskih dozvola i to je bio najveći broj izdatih građevinskih dozvola od početka 2023. godine.

 

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tokom novogodišnjih praznika je izjavio da je broj izdatih građevinskih dozvola direktna posledica izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.

"Tim zakonom smo uveli dosta skraćenih procedura, strože rokove, odnosno kazne za one iz državnih organa koji ne izdaju na vreme dozvole. Informaciju o lokaciji mogu da izdaju i ovlašćeni notari, što nije bio slučaj ranije", rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, direktna posledica izmena zakona koje su usvojene u julu, na primer, jeste to što su julu prošle godine izdate 2.682 građevinske dozvole. To je za 13,16 odsto više nego u istom mesecu 2022. godine.

U trećem kvartalu 2023. zabeležen je porast vrednosti izvedenih radova u Srbiji od 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

Na rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2023. godini najviše je uticalo građevinarstvo, čije je učešće u BDP-u iznosilo pet odsto.

"Srbija je zahvaljujući izmeni zakona, ali i tome što smo ubrzali procedure i što se vrlo aktivno bavimo time da se više gradi, jedna od malobrojnih evropskih zemalja koja ima rast u građevinskoj industriji. Većina zemalja, nažalost, ima recesiju i pad, tako da taj rast u građevinskoj industriji omogućuje da napredujemo i da imamo rast BDP-a i tokom prošle godine", rekao je ministar građevinarstva.

(Ažurirano u prvom i trećem pasusu)

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar