.webp){kind=icon}
Obruč oko Elektroprivrede Srbije (EPS) i srpskog elektroenergetskog sistema se dolaskom jeseni i približavanjem zime sve više steže jer je sve izvesnije da će biti teško obezbediti nedostajuću električnu energiju čak i ako bude novca za kupovinu.
U susret zimi, srpska vlada usvojila je preporuke za štednju struje koje će kupce popustom nagraditi EPS, iako već opterećen konstantnim uvozom struje od decembra prošle godine i havarije koja se dogodila u najvećoj termoelektrani "Nikola Tesla".
Stručnjaci smatraju da postoje bolji načini da se pomogne EPS-u da izađe iz krize od popusta na računima za struju građana koji budu štedeli. Jedan od njih mogao bi biti da se država odrekne dela ili ukupnog PDV-a na tim istim računima. Procene stručnjaka su i da bi građani imali više prinosa ulaganjem u obnovljive izvore energije (OIE) nego što štede u evrima. Ukazuju na to da bi jedno od mogućih rešenja bilo i promena tarifnog sistema.
Opširnije
Privrednici već očekuju novo poskupljenje struje
Nije prošlo ni tri nedelje od poskupljenja struje za privredu, a već se govori o novom.
20.09.2022
Srpski budžet čeka energetski udar do kraja godine
Prihodi od poreza na dobit preduzeća dosta su veći u odnosu na očekivano, kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.
19.09.2022
MAT: EPS smanjio učešće u BDP-u sa 2,23 na 1,38 odsto
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) 2021. rapidno je pogoršalo sve svoje bilansne pozicije u odnosu na 2020.
10.09.2022
Uvoz energenata povukao EPS u gubitak od 50 milijardi dinara
Najveće energetsko preduzeće u Srbiji prvu polovinu godine završilo je neto gubitkom od 49,2 milijarde dinara.
26.08.2022
EPS je prihvatio bez pogovora preporuku Vlade Srbije da domaćinstvima koja uštede struju od oktobra do marta obračuna popuste od 15 do 30 odsto. EPS ne samo da je tu preporuku prihvatio bez pogovora, već, kao i u slučaju preporuka o ograničenju i povećanju cena struje za građane i privredu, mimo procedure, ukazuju stručnjaci.
Međutim, viđenje stručnjaka je da taj model pomoći nije dobar, jer će opet ići na teret EPS-a, i pitaju se zašto Vlada Srbije nije prihvatila da subvencioniše te popuste ili da se odrekne PDV-a.
EPS
Vladina zamisao, kada je reč o popustima za štednju struje, jeste da oni koji uštede pet do 20 odsto struje u odnosu na isti mesec prošle godine dobiju 15 odsto popusta, oni koji uštede između 20 i 30 odsto energije dobiju 20 odsto popusta, a oni koji uštede više od 30 odsto energije dobiju čak 30 odsto popusta.
Banjac: Ministarstvo finansija neće da se odrekne ni udela svog PDV-a
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac jedan je od onih koji smatraju da će mera vlade da podstakne štednju biti još jedan teret na leđima državnog energetskog preduzeća.
"Vlada je dala preporuku EPS-u da pronađe način kako da subvencioniše one potrošače koji sada uštede električnu energiju, ali nije rekla - mi ćemo snositi troškove za to", rekao je Banjac na konferenciji "Kako da se predstojeće zime potroši manje struje?" u organizaciji Energije Balkana.
Ukazao je i na to da procedura povećanja cena električne energije nije poštovana i da, opet, nije krenula od EPS-a:
"Procedura donošenja cena električne energije trebalo bi da krene direktno od EPS-a. EPS bi trebalo da napravi svoju računicu, koju šalje Agenciji za energetiku, koje je, inače, nezavisno telo koje odgovara samo skupštini, ne vladi. Agencija odobrava novu cenu električne energije koju je predložio EPS i o tim cenama obaveštava građane i privredu."
Umesto popusta, Banjac predlaže da se, na primer, Ministarstvo finansija odrekne akciza i PDV-a, koji su deo računa za struju.
"Ministarstvo finansija neće da se odrekne ni udela svog PDV-a koji naplaćuje. Svi mi plaćamo sedam i po odsto akcize na električnu energiju, kao da je struja akcizna roba kao duvan ili alkohol, plus 20 odsto PDV-a. To je bio prostor da se država pruži i pomogne u ovoj situaciji", rekao je Banjac.
Međutim, dodaje da se on od svih mera najviše zalaže za promenu tarifnog sistema. Objašnjava da bi za spas EPS-a bolje bilo da se povećaju cene sve tri tarife (zelena, plava, crvena), kao i da se uvede dodatna – narandžasta tarifa. Pored toga, predlaže da crvena tarifa bude za one koji ekstremno troše.
"Oni koji ekstremno troše, trebalo bi da im to bude i ekstremno naplaćeno", smatra Banjac.
Pored postojećih mera koje je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Banjac predlaže i da se iz prodaje izbace sijalice sa užarenom niti, smanji korišćenje grejalica koje nabavljmo od Kineza i svih drugih uređaja koji, kako kaže, vuku veliku količinu struje.
Pročitajte više:
I Srbija štedi energiju, usvojene preporuke za građane i privredu
Država dala zadatak - smanjiti potrošanju energije za 15 odsto
Prema podacima, od ukupne potrošnje električne energije oko 50 odsto odlazi na domaćinstva, 30 odsto na privredu, a 20 odsto na javni sistem, dodaje Banjac. To znači da najviše prostora za štednju ima upravo u domaćinstivma.
Ulaganje u OIE unosnije od štednje u evrima
Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), ukupna devizna štednja građana iznosi 12,7 milijardi evra.
Aleksandar Kovačević, ekspert Radne grupe energetika Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, primećuje da su trenutno kamate na štednju u evrima negativne, pa je zato svaka druga investicija u obnovljive izvore energije povoljnija od štednje.
"Ovog trenutka kamate su neobično male, kada se uzme u obzir inflacija u evrozoni, kamate na štednju u evrima su negativne, lako je zaključiti da je svaka druga investicija u energetsku efikasnost, OIE povoljnija od štednje", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.
Naglašava da je ključno pitanje za Srbiju - zašto se više od 12 milijardi evra štednje stanovništva u bankama bar deo ne iskoristi za investicije u energetsku efikasnost.
Da bi se EPS spasao, Kovačević se zalaže i za veće cene struje ka građanima i privredi, i dodaje da je Srbija izuzetak u Evropi da je cena struje za građane jeftinija od cene struje za privredu.
Pored toga, smatra da EPS ne bi trebalo da beži i od isključenja tokom zime kada njihov sistem bude bio na vrhuncu.
Bloomberg Adria
Kovačević smatra da su korporativne obveznice još jedan od načina da se sačuva to važno energetsko preduzeće. Dodaje da onog trenutka kada EPS bude imao racionalan razvojni investicioni plan, pojava korporativnih ili projektnih obveznica imaće smisla kako na finansijskom tržištu u Beogradu, tako i na međunarodnim berzama i finansijskim tržištima.
"Sada se nude i zelene obveznice. Ako bi investiconi program EPS-a imao karakteristike ulaganja u zelenu energiju, onda bi imao pristup tržištu zelenih obveznice čije su kamate povoljnije i ulaganja veća", dodao je Kovačević.
