EPS još nije u bezbednoj zoni, upozorava Fiskalni savet

Poslovanje energetskih preduzeća u državnom vlasništvu još uvek je jedan od najvećih fiskalnih rizika, upozoravaju članovi Fiskalnog saveta u mišljenju na novi nacrt fiskalne strategije. Iako je, kako kažu, Elektroprivreda Srbije (EPS) u prvom kvartalu ove godine ostvarila odličan rezultat profitom od oko 300 miliona evra, to ne znači da je u bezbednoj zoni.

"Iako je ukupan rezultat EPS-a u prvom kvartalu ohrabrujuć, bilo bi prerano proglašavati pobedu. Jeste zabeležen rast termo proizvodnje, ali problemi sa ugljem još nisu otklonjeni (nisu otvoreni novi rudnici i EPS uvozi ugalj boljeg kvaliteta) i proizvodnja termoelektrana u prvom kvartalu 2023. bila je 13 odsto manja od prosečne proizvodnje u istom periodu 2018 - 2020. godine. Uz to, novi reformski koraci u preduzeću još uvek predstoje", ukazuju članovi Fiskalnog saveta.

Bloomberg

Ističu da će budućnost poslovanja EPS-a u velikoj meri zavisiti upravo od tih reformskih koraka. Ocenjuju da su dosadašnje reforme, pre svega promena pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, dominantno bile pravne prirode.

Članovi Fiskalnog saveta navode da se, u načelu, ne protive izmenama pravne forme u kojoj posluju javna preduzeća, ali ističu da prelazak u akcionarsko društvo još uvek nije suštinska reforma koja je EPS-u zaista i potrebna.

Suština reforme EPS-a ostaje ono na šta je Fiskalni savet ukazivao i ranije:

Uređivanje sistema zaposlenosti i zarada, uz obavezno adresiranje problema manjka inženjerskog kadra;

Povećanje nivoa investicija i postepena tranzicija iz uglja kao osnovnog energenta;

Optimizacija nabavki;

Smanjenje gubitaka i krađa;

Osiguravanje stručnog upravljanja kompanijom imunog na politički uticaj.

 

Međutim, primećuju da Nacrt strategije najavljuje važne reformske planove, a pre svega plan investicija energetskog sektora i plan reforme poslovanja EPS-a.

"Nacrt ističe da je izrada važnih reformskih planova za Elektroprivredu Srbije u toku. Dva važna plana treba da se izrade ove godine, a to su plan investicija u energetski sektor, čiji važan deo svakako čini EPS, kao i plan reforme Elektroprivrede. Plan investicija trebalo je da bude gotov do početka juna 2023, a plan reformi do kraja godine", navodi Fiskalni savet pozivajući se na tekst Nacrta.

Takođe, najavljeno je da će u skladu sa pomenutim planom investicija biti doneta nova Strategija razvoja energetike do 2050. godine, koja će prikazati investicije za čiju realizaciju će biti izdvojena sredstva iz budžeta, tj. da će investicije u energetiku biti deo kapitalnih rashoda države.

"S obzirom na značaj oblasti energetike, kao i na najavu da će biti angažovana budžetska sredstva, očekujemo da revidirana Fiskalna strategija barem načelno predstavi planove investicija koji bi do tada trebalo da budu završeni", navode članovi ove institucije.

Od minusa do 300 miliona evra

Profit EPS-a u prva tri meseca 2023. u iznosu od skoro 300 miliona evra, Fiskalni savet ocenjuje kao odličan rezultat, naročito imajući u vidu velike minuse koje je EPS ostvarivao od oktobra 2021. do oktobra 2022. godine (u poslednja tri meseca 2022. zabeležen profit od 50 miliona evra).

Ovaj visok profit, kao što su i analitičari Bloomberga Adrije ukazali ranije, došao je kao posledica povećanja cena struje, dobre hidrološke situacije, povećanog izvoza, blagog rasta termoproizvodnje, smanjene potrošnje struje.

Ne treba zaboraviti trošak na državna preduzeća

Fiskalni savet upozorava da energetski sektor još uvek nije u bezbednoj zoni i podseća na veliki trošak države na finansiranje dva najvažnija energetska preduzeća u zemlji tokom prošle godine.

Od ukupnog deficita od 3,2 odsto BDP-a u 2022. godini, čak 2,7 odsto BDP-a činili su troškovi za Srbijagas i EPS, što je predstavljalo probijanje budžetirane sume za ove namene, jer je plan iz rebalansa budžeta bio dva odsto BDP-a.

Tokom 2022. država je preduzela mere da ublaži efekat energetske krize na poslovanje ovih preduzeća, od kojih je daleko najveća bila povećanje prodajne cene struje i gasa u zemlji. "Međutim, uprkos tome, EPS i Srbijagas još uvek posluju u velikoj neizvesnosti, pa i nacrt Fiskalne strategije ispravno prepoznaje poslovanje energetskih preduzeća kao veliki rizik."

EPS

Fiskalni savet ukazuje da je cena struje na berzi pala ispod 100 evra po megavat-času, ali je još uvek praktično dva puta veća od cene po kojoj je EPS prodavao struju privredi pre krize, i još uvek nije oporavljen stari nivo proizvodnje. Takođe, cene gasa na međunarodnom tržištu znatno su opale, ali to još uvek ne znači da je reč o trajnom poboljšanju.

Dosadašnja budžetska podrška za EPS i Srbijagas tokom energetske krize iznosi oko tri milijarde evra, što je 4,8 odsto BDP-a. U pitanju je finansijska pomoć pružena ovim preduzećima u periodu od decembra 2021, zaključno sa majem 2023. godine.

Profesionalni menadžment

Pomak ove fiskalne strategije u odnosu na ranije, primećuje Fiskalni savet, jeste u tom što država prepoznaje da je kriza tek istakla probleme energetskog sektora, odnosno da su najveći problem "strukturne duboko ukorenjene slabosti energetskog sektora". Strategija ističe i da je profesionalni menadžment ono što će ojačati EPS u dugom roku.

Podsetimo da je EPS prošle nedelje dobio novi nadzorni odbor od sedam članova, koji pored srpskih stručnjaka čine i troje iz Norveške.

Članovi Nadzornog odbora EPS-a (MRE)

Resorna ministarka Dubravka Đedović na predstavljanju novih članova iskoristila je priliku da ponovi da država ostaje vlasnik EPS-a, kao i da će država biti ta koja definiše šta želi od ove kompanije, ali i od Nadzornog odbora.