EPS će ulazak u ETS sistem koštati 3,4 miliona evra

Iz Energetske zajednice nedavno je potvrđeno za Bloomberg Adriju da Srbija, zajedno sa drugim zemljama regiona, pregovora da pristupi sistemu EU ETS (EU sistem trgovanja emisijama, engl. EU Emissions Trading System). Međutim, glavni uslov za ulazak u ovaj sistem koji je postavljen pred Srbijom, tačnije pred Elektroprivredom Srbije (EPS), jeste da uvede adekvatno merenje emisije ugljenika.

Iz EPS-a su za naš medij rekli da je merenje emisije ugljenika uređeno Zakonom o klimatskim promenama, a da bi podzakonskim aktima trebalo da se u domaće zakonodavstvo uobliči EU ETS Direktiva u domenu praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (monitoring, reporting and verification – MRV).

Povrdili su za Bloomberg Adriju da će uvođenje ovog sistema, za početak, koštati EPS 3,4 miliona evra.

 

Pored toga, naglasili su da se usvajanje ovih podzakonskih akata očekuje uskoro i dodali da bi obaveza monitoringa emisija gasova staklene bašte za operatore postrojenja u Srbiji mogla da bude uvedena 2024. ili 2025. godine.

Upitali smo EPS i da li je tačno da pregovara o pristupu sistemu EU ETS, a iz tog preduzeća su nam odgovorili da je pristupanje sistemu EU ETS u nadležnosti organa koji vode pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. "EPS ne pregovara o pristupanju EU ETS."

Razmatra se uvođenje taksi na emisije CO2 u Srbiji

Crna Gora je jedna od retkih zemalja koja nije članica Evropske unije, a ima nacionalni sistem trgovine emisijama. Na pitanje da li se u Srbiji planira uvođenje ovakvog sistema, iz EPS-a su odgovorili da zasada ne postoje planovi za nacionalni sistem trgovine emisijama, ali da se razmatra mogućnost uvođenja taksi.

Bloomberg

"U nacionalnim strateškim dokumentima razmatra se mogućnost uvođenja taksi na emisiju CO2, a prihod od ovih taksi bio bi namenjen za projekte dekarbonizacije", rečeno je iz EPS-a.

To znači da, kako su naveli, Srbija sprovodi korake ka ispunjavanju međunarodnih obaveza u oblasti klimatskih promena, koje proističu iz okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Sofijske deklaracije, Zelene agende za Zapadni Balkan i drugih međunarodnih ugovora.

Regionalni ETS sistem

EPS je u martu izdao saopštenje da zajedno sa drugim kompanijama iz regiona razgovara o saradnji i mogućnostima uvođenja regionalnih elektroprivreda u sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenja namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta. Drugi predstavnici zemalja iz regiona na tom sastanku bile su elektrokompanije Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Severne Makedonije.

"Elektroprivreda Srbije, kao najveća u regionu, spremna je na saradnju sa svima i na zajednički nastup da bi došli do pravih rešenja za pristup fondovima za realizaciju projekata i pravednih rokova za tranziciju", rekao je Miroslav Tomašević, v. d. direktora EPS-a na nedavno održanoj radionici u Beogradu o uvođenju regionalnih elektroprivreda u sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida. 

Prava i obaveze u okviru sistema EU ETS

Pristup sistemu EU ETS doneo bi obaveze za elektrokompanije u regionu, pa tako i za domaći EPS, ali i neka prava na pristup fondovima. Elektroprivrede regiona su najveći zagađivači i emiteri materija štetnih po okolinu. Obaveze bi podrazumevale uvođenje merenja i nadgledanja emisija, da bi se njima moglo posle upravljati i trgovati.

Depositphotos

Proizvođači električne energije su u EU od 2013. godine u obavezi da kupuju sve dozvole koje su im potrebne za proizvodnju električne energije. Ovim dozvolama mogu da trguju, ali i da odluče da ih iskoriste na druge načine, u zavisnosti od zemlje i potrebe. Određene države članice EU mogu da obezbede besplatnu alokaciju za postrojenja za proizvodnju električne energije i za modernizaciju svojih energetskih sektora.

Države članice sa nižim dohotkom mogu besplatno dodeliti sredstva za postrojenja za proizvodnju električne, od iznosa koji je toj državi članici već dodeljen za aukciju. To se odnosi na investicije koje doprinose: diverzifikaciji energetskog miksa i izvora snabdevanja, restrukturiranju, unapređenju životne sredine i rekonstrukciji infrastrukture, čistoj tehnologiji, modernizaciji sektora proizvodnje energije i sektora prenosa i distribucije.

- U pisanju teksta pomogla Aleksandra Nenadović.