.webp){kind=icon}
Kao razloge za rebalans ovogodišnjeg republičkog budžeta, ministar finansija Siniša Mali naveo je veće prihode državne kase i finansiranje isplate većih penzija i pomoći mladima i porodicama, kao i nabavku energenata.
Mali je u Skupštini Srbije, obrazlažući poslanicima predloženi rebalans budžeta, kazao da će do kraja 2022. prihodi biti 1.709,5 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara, tako da će deficit biti 3,9 odsto, iako je planirani bio tri odsto.
"Deficit će sigurno biti veći od planiranog, a ne isključujem još jedan rebalans budžeta u narednom periodu, osim ovog koji je već sada u skupštini", rekao je Nebojša Nikolić, direktor sektora za upravljanje rizicima Deloitte Advisory za Bloomberg Adriju. Prema njegovim rečima, cene energenata i resursa će boleti i građane i Vladu.
Kako je naveo ministar finansija, svi poreski prihodi su veći od provobitno planiranih za 180 milijardi dinara, odnosno 1,5 milijardi evra, ili 12,7 odsto. Kao treći razlog za rebalans budžeta je isplata pomoći mladima od 16 do 29 godina u iznosu od 5.000 dinara, što je za njih "dodatana doza sigurnosti i optimizma", naveo je ministar. Bruto domaći proizvod (BDP) ove godine će, po njegovim rečima, biti u vrednosti 60,2 milijarde evra, a pre 10 godina je bio skoro upola manji.
"Očekuje se da će znatno veći troškovi uvoza energije, uz manjak domaće proizvodnje električne energije, kao i slabljenje eksterne tražnje, povećati deficit tekućeg računa na oko devet procenata BDP-a, kako u 2022, tako i u 2023. godini.
Očekuje se da će fiskalni deficit u 2022. premašiti originalna projekcija budžeta. Iako je učinak prihoda bio snažan, gubici energetskih državnih preduzeća u kontekstu trenutne energetske krize dovode do značajnih fiskalnih troškova", naveo je Međunarodni monetarni fond (MMF) u saopštenju nedavno kada su postigli dogovor o stendbaj aranžamanu sa Vladom Srbije, koji tek treba da bude ratifikovan.
Prema rečima ministra, četvrti razlog za rebalans isplata uvećanih penzija od prvog novembra za devet odsto, što će finansirati Fond PIO, a da je peti razlog podrška porodicama za rođenje dece i kupovinu stanova, kako bi se povećao natalitet. Naveo je da nikad nije bila manja stopa nezaposlenosti i da iznosi 8,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti mladih 18,7 odsto, dok je "pre deset godina bila oko 50 odsto".
Stari novi zahtevi
Jedan od zahteva MMF-a je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku.
"Misija se dogovorila sa vlastima o smanjenju ukupnog fiskalnog deficita u 2023. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija vođena formulom indeksacije koja je u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Budžet će održavati visoke kapitalne izdatke za zadovoljavanje značajnih infrastrukturnih potreba Srbije. Odobrenje budžeta sa deficitom i nivoom primarne potrošnje na ovim linijama bila bi prethodna radnja za odobrenje zahteva stendbaj aranžmana", naveli su u saopštenju MMF-a.
Mali je kazao da je obezbeđena sigurnost snabdevanja gasom jer su skladišta napunjena za period od 60 dana u slučaju da dotok gasa bude prekinut. Kako je naveo ministar finansija na predstavljanju razloga za rebalans, udeo javnog duga u BDP je 53,7 odsto, kao i 2012. godine.
"Na računu države danas imamo 301,1 milijardu dinara, a strane direktne investicije za 10 meseci su iznosile 3,4 milijarde evra", rekao je Mali i procenio da će prosečne plate u Srbiji do kraja godine biti 720 evra, odnosno 730 evra.
Rebalansom budžeta za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijarde dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a, a na nivou opšte države oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.
Ministar finansija se još uvek nije izjasnio o eventualnim problemima kada je realizacija budžeta u pitanju, a međunarodne ekonomske institucije upozorile su da cene energenata, odliv investicija i inflacija mogu da nastave da remete ekonomske planove. I domaće institucije su ranije upozorile da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu, ocenio je Fiskalni savet ranije. Kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto, a cena zaduživanja je oko 50 odsto veća za Srbiju nego za zemlje centralne i istočne Evrope, ocena je Saveta. Srbija se zadužila već milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ove godine, a nada se i aranžmanu sa MMF-om od 2,4 milijarde evra.
