Kriza obveznica počinje intervencijom centralnih banaka, tvrdi Scope

Investitori će sa sigurnošću znati da je na tržištu obveznica izbila kriza kada centralne banke budu primorane da intervenišu, kaže Eiko Sievert iz kompanije Scope Ratings.

Glavni analitičar za američki državni dug te kompanije, koji je ranije radio u britanskom finansijskom nadzornom organu (engl. Financial Conduct Authority), a potom u Evropskoj centralnoj banci (ECB), rekao je da je za njega ključni pokazatelj uzbune trenutak kada monetarna vlast više ne može da izbegne reakciju na previranja na tržištu.

"Svako ima sopstvenu definiciju", rekao je Sievert u intervjuu u sredu. "Dolazim iz oblasti finansijske stabilnosti i odatle potiče moje viđenje krize."

Takav test implicitno ukazuje na to da su aktuelna dešavanja na tržištima i dalje relativno mirna, iako izazivaju nelagodu. Sievert je govorio tokom nedelje u kojoj su prinosi od državnih obveznica porasli na najviši nivo od 2008. godine, kada je izbila svetska finansijska kriza.

Intervencije centralnih banaka radi smirivanja tržišta, ili barem pretnja takvom intervencijom, odavno su deo evropskih mehanizama za suočavanje sa tržišnim previranjima.

Najnoviji instrument evrozone za otkup obveznica - instrument za zaštitu transmisije monetarne politike (engl. Transmission Protection Instrument - TPI), predstavljen je 2022. godine kako bi zvaničnicima omogućio da podižu kamatne stope, dok se pokazalo da su vremenski ograničene kupovine Banke Engleske bile presudne tokom krize na tržištu britanskih državnih obveznica kasnije te godine.

"Ako bi ECB osetila potrebu da upotrebi svoj TPI instrument, mislim da bi to bio znak", rekao je Sievert. "Uvek postoji rizik da se ovo proširi izvan fundamenta i onda počne da utiče na same fundamente. Zato bih takvu dinamiku nalik rasprodaji, odnosno bilo šta što ide u tom pravcu, nazvao krizom."

Bloomberg

Američke Federalne rezerve (Fed) nemaju takav instrument, a Sievert kaže da bi dugotrajan gubitak poverenja u dolar kao rezervnu valutu mogao da bude alternativni pokazatelj. Ipak, "intervencija Feda" bila bi jasan znak.

"Centralna banka očigledno ima cilj u pogledu inflacije i zaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ali ako se to prelije na fiskalnu stranu - odnosno ako sada moramo da intervenišemo u korist fiskalne strane kako bismo ispunili ta dva zadatka - to ukazuje na neuspeh fiskalne politike", rekao je. "To bi bio znak da se približavamo krizi."

Kreatori svetske ekonomske politike sa nervozom prate aktuelnu situaciju. Glavni ekonomista Banke Engleske Huw Pill rekao je u petak da najveća pretnja nezavisnosti centralnih banaka dolazi od vlada koje ih pritiskaju da finansiraju ogromne fiskalne deficite.

Sievert, koji je na prethodnim funkcijama savetovao člana komiteta za finansijsku politiku Banke Engleske i radio u Evropskom odboru za sistemske rizike, razmatra čitav niz tačaka pritiska širom razvijenih privreda.

"Ako pogledam dugoročne projekcije, bilo da je reč o SAD, Austriji ili Francuskoj, scenariji bez promene politike uvek vode ka dugu od 150, 200 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) - tu mislim na veoma visoke nivoe", rekao je. Takvi brojevi ukazuju na to da "u jednom trenutku, ako se ništa ne preduzme, na kraju mora doći neka vrsta krize".

Francuska, za koju Scope sredinom septembra treba da objavi procenu rejtinga, predstavlja jednu od neposrednijih briga, dok Sievert skreće pažnju i na SAD, čiji je ukupan javni dug prvi put premašio 40 biliona dolara.

"To je zaista neka vrsta psihološkog praga, tih 40 biliona - stvarno važan broj je zapravo 41,1 bilion, kada dostignemo gornju granicu zaduživanja", najverovatnije u januaru, rekao je. "Kada se to dogodi, tema prinosa od obveznica ponovo će doći u prvi plan."

Scope trenutno SAD daje rejting AA-, isti kao Francuskoj i tri nivoa ispod najvišeg rejtinga. To je najniži rejting među pet kompanija čije procene ECB koristi za potrebe kolaterala i usledio je nakon snižavanja rejtinga prošle godine, tokom poslednjeg spora u Vašingtonu oko gornje granice zaduživanja.

Rizik koji nose takva suočavanja delimično je naveo Scope da zauzme tako izdvojenu poziciju prema najvećoj svetskoj privredi.

"Naš osnovni scenario je da će se, kao i uvek, postići dogovor o povećanju gornje granice zaduživanja", rekao je Sievert. "Ali rizik da nešto pođe po zlu postoji. Mogu da zamislim da bi tržišta zbog toga ponovo mogla da postanu pomalo nervozna."