text size
Norveški državni investicioni fond, najveći na svetu, predložio je smanjenje udela državnih obveznica u svom portfelju vrednom 2,3 biliona dolara kako bi povećao ulaganja u rizičnije dužničke instrumente, pri čemu bi američke državne obveznice bile najviše pogođene.
Udeo državnog duga trebalo bi smanjiti sa 70 odsto na 50 odsto obvezničkog portfelja, saopštio je Norges Bank Investment Management u pismu koje je u utorak poslato Ministarstvu finansija i objavljeno na njegovoj internet stranici. Preostali deo obvezničke alokacije trebalo bi da obezbedi izloženost većem broju izvora premija za rizik, naveo je fond.
Nema garancije da će fondu biti dozvoljeno da sprovede ovu promenu.
Sa oko 30 odsto portfelja uloženog u obveznice, fond je 30. juna imao više od 615 milijardi dolara imovine sa fiksnim prinosom, od čega je oko 59,5 odsto bilo uloženo u državne obveznice, prema najnovijim podacima objavljenim na njegovoj internet stranici. Kada se uračunaju i obveznice povezane sa državom, taj udeo iznosi 69 odsto.
Predloženo smanjenje udela državnih obveznica na 50 odsto podrazumevalo bi smanjenje takvih ulaganja za oko 58 milijardi dolara, prema Bloombergovim proračunima. Dok bi predložena promena podrazumevala smanjenje ulaganja u američke državne obveznice za 75 milijardi dolara, ulaganja u japanske državne obveznice mogla bi da porastu za 20 milijardi dolara, pokazuje Bloombergova analiza. Predviđa se i smanjenje ulaganja u državne obveznice evrozone.
NBIM prati referentni indeks koji određuje Ministarstvo finansija, dok je za velike promene alokacije u okviru njegovog investicionog mandata potrebno odobrenje parlamenta.
"To je korak u pravom smeru, ali bi više predstavljalo odluku donetu iza zatvorenih vrata, jer ne bi zahtevalo dugotrajan proces preispitivanja i javnog odobravanja koji obično prate promene ukupne alokacije između dužničkih instrumenata i akcija", rekla je Karin Thorburn, profesorka na Norwegian School of Economics, koja je bila član brojnih odbora povezanih sa investicionom strategijom fonda.
"To je druga najbolja opcija, jer mislim da bi bilo bolje prilagoditi ukupnu alokaciju portfelja povećanjem udela akcija i smanjenjem udela obveznica", dodala je.
Državna sekretarka Ellen Reitan rekla je da će vlada "razmotriti sve predloge za prilagođavanje investicione strategije u beloj knjizi o fondu, koja će na proleće biti predstavljena parlamentu", nakon što Ministarstvo finansija "detaljno razmotri preporuke", navela je u komentaru poslatom imejlom.
Ona je takođe istakla da bi grupa stručnjaka, kojoj je povereno preispitivanje investicione strategije fonda, trebalo da predstavi svoj izveštaj u januaru sledeće godine.
Jedan od primera u kojem fond nije uspeo da ostvari svoje namere jeste privatni kapital. Fond se godinama zalagao da mu se dozvoli ulaganje u tu klasu imovine, ali su njegovi zahtevi iznova odbijani. Ove nedelje ponovo je uputio isti zahtev.
NBIM, osnovan početkom devedesetih godina prošlog veka radi ulaganja norveškog bogatstva stečenog od nafte i gasa, ima ograničen prostor za aktivno investiranje. Njegova ulaganja raspoređena su na akcije, instrumente sa fiksnim prinosom, nekretnine i infrastrukturu iz obnovljivih izvora energije, i sva se nalaze izvan Norveške. Nekretnine predstavljaju oblast rasta u njegovoj novoj strategiji.
Rekordan prinos fonda u prvoj polovini godine, ekvivalentan iznosu od 189 milijardi dolara, "najbolje je što može da bude", rekao je u avgustu izvršni direktor Nicolai Tangen. On je poslednjih meseci sve češće upozoravao norvešku javnost da će fond "u nekom trenutku" biti pogođen padom ili da bi, u najgorem slučaju, mogao potpuno da nestane.
"Udeo državnih obveznica od 50 odsto obezbeđuje dovoljnu rezervu u odnosu na procenjenu gornju granicu potreba za likvidnošću i smanjuje rizik od značajnog uticaja na tržište u slučaju potrebe za likvidnošću", navela je Norges Bank u pismu.
Američke državne obveznice bile su gotovo nepromenjene tokom trgovanja u Londonu u petak, nakon nedelje u kojoj su bile pod pritiskom. Prinos na desetogodišnje američke obveznice u ponedeljak je premašio 4,75 odsto, prvi put od januara 2025, pošto su rastuće cene nafte podstakle očekivanja da će Federalne rezerve povećati kamatne stope. Investitori se suočavaju sa zabrinutošću zbog veličine američkog državnog duga, istovremeno procenjujući koliko će agresivno Fed morati da podiže kamatne stope kako bi se borio protiv inflacije.
"NBIM ne iznosi direktnu ocenu održivosti američkih javnih finansija", rekao je Kenneth Crompton, direktor strategije kamatnih stopa u National Australia Bank Ltd. "Njihov argument je da već poseduju dovoljno državnih obveznica da zadovolje potrebe za likvidnošću i da bi dugoročni investitor trebalo da koristi širi skup premija za rizik kod instrumenata sa fiksnim prinosom."
Bloomberg
Obveznice širom sveta takođe se rasprodaju, pri čemu su prinosi na Bloombergovom indeksu ponovo na najvišem nivou u gotovo dve decenije. Državna potrošnja u zemljama poput Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske održava izdavanje duga na visokom nivou, zbog čega menadžeri fondova zahtevaju veću nadoknadu za držanje dugoročnog duga. Istovremeno, ogroman obim zaduživanja potreban za finansiranje razvoja veštačke inteligencije pojačava borbu za sredstva, što takođe doprinosi rastu prinosa.
Rasprodaja američkih obveznica navela je čak i ministra finansija Scott Bessent da proširi program otkupa i istakne druge instrumente koje ima na raspolaganju u nastojanju da obuzda dugoročne troškove zaduživanja.
"Dug i deficiti neodrživi su u većini razvijenih ekonomija", rekao je Nick Ferres, glavni investicioni direktor kompanije Vantage Point Asset Management. "U nekom trenutku doći će do fiskalne krize, ali ovaj potez ne mora nužno da bude signal da se to događa danas."
U januaru je norveški ministar finansija Jens Stoltenberg rekao da ne vidi razlog da državni fond napusti američka tržišta. To je bio odgovor na geopolitičke tenzije povezane sa budućnošću Grenlanda, koje su pretile da podele Organizaciju Severnoatlantskog ugovora.
Norges Bank je u saopštenju takođe predložila da se ponderisanje podindeksa državnih obveznica vrši prema tržišnoj vrednosti umesto prema bruto domaćem proizvodu, "jer je visok državni dug sada opšta karakteristika razvijenih ekonomija, a ne posebna karakteristika nekoliko zemalja".
"BDP je loša osnova za izgradnju finansijskog portfelja", rekao je Espen Henriksen, vanredni profesor na Norwegian Business School BI. "Ovo nas približava finansijski opravdanom referentnom indeksu."
Istraživanja poslednjih godina pokazala su da se, kada akcije padaju, prednosti državnih obveznica u pogledu sigurnosti i likvidnosti u odnosu na korporativne obveznice smanjuju, rekao je on.
- Uz pomoć Winnie Hsu i Russell Ward
.webp){kind=icon}
