text size
Inflacija u evrozoni je ovog meseca verovatno ubrzala na najviši nivo od 2023. godine, što dodatno pritiska centralne bankare da povećaju kamatne stope.
Potrošačke cene u avgustu su verovatno porasle 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, nakon rasta od 2,9 odsto u julu, pokazuje medijalna procena 31 ekonomiste iz Bloombergove ankete. Očekuje se slično ubrzanje inflacije i u Nemačkoj i Italiji, pre svega zbog rasta troškova energije usled nastavka tenzija na Bliskom istoku.
Ove procene su usledile nakon podataka objavljenih u petak iz još dve velike ekonomije evrozone. Inflacija u Španiji porasla je na nivo koji je više nego dvostruko iznad cilja ECB-a od dva odsto, dok je inflacija u Francuskoj premašila očekivanja.
Opširnije
Ima li svet izlaz iz začaranog kruga duga, inflacije i visokih kamata
Američki javni dug prvi put je premašio 40 biliona dolara, dok rast prinosa na dugoročne obveznice povećava troškove zaduživanja država širom sveta. U Evropi britansko tržište rada slabi uz ponovni rast inflacije, dok Francuska beleži sve veći pad poslovne aktivnosti.
22.08.2026
Warsh: Inflacija ne usporava, cilj od dva odsto ostaje prioritet
Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Kevin Warsh upozorio je da nema značajnijeg usporavanja inflacije u SAD.
pre 1 sat
Evropske akcije idu ka petom uzastopnom mesečnom rastu
Evropske akcije porasle su u petak i na putu su da zabeleže peti uzastopni mesec rasta, iako je predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh upozorio da inflacija ne pokazuje značajnije znake usporavanja.
pre 2 sata
Ukidanje ograničenja marži nije vratilo cene hrane na staro
Prestanak važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži nije vratio cene hrane na pređašnje, a pojedini prehrambeni proizvodi su sada i jeftiniji nego pre godinu dana, pokazala je najnovija analiza Narodne banke Srbije.
24.08.2026
Podaci o inflaciji u evrozoni, koji će biti objavljeni u utorak, biće poslednji pre nego što ECB 10. septembra odluči o kamatama. Investitori i ekonomisti u velikoj meri očekuju drugo povećanje kamata, nakon sve jasnijih signala zvaničnika ECB. To je u suprotnosti sa Fedom, koji pod novim predsednikom Kevinom Warshem daje znatno manje naznaka o svom sledećem potezu.
"ECB je trenutno centralna banka sa najvećim kredibilitetom", rekla je Katharine Neiss, glavna ekonomistkinja za Evropu u PGIM-u. "To je jedina velika centralna banka koja je uspela da vrati inflaciju na cilj od dva odsto pre krize s Ormuzom. Osim toga, ECB je još na početku krize jasno predstavio okvir na osnovu kojeg donosi odluke o monetarnoj politici."
Za ECB je, međutim, ohrabrujuće to što skok cena goriva zasad nije uticao na baznu inflaciju. Taj pokazatelj, koji isključuje promenljive kategorije poput energije, u avgustu je verovatno ostao nepromenjen na 2,5 odsto, prema procenama većine ekonomista. Ipak, ukupna inflacija trenutno se kreće u pogrešnom smeru, a rast cena gasa mogao bi da produži tu tendenciju.
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da privredni rast, koji je snažniji nego što se očekivalo, dodatno podstakne inflaciju, na šta je ove nedelje upozorila članica Izvršnog odbora ECB-a Isabel Schnabel.
"Posebno u sadašnjem okruženju otporne ukupne tražnje, ključno je na vreme sprečiti pojavu sekundarnih efekata", rekla je za Bloomberg.
Niz novih ekonomskih podataka naredne nedelje počinje u ponedeljak objavom inflacije u Nemačkoj. Očekuje se da je godišnja stopa inflacije ubrzala na 3,1 odsto, što bi bio najviši nivo od početka 2024. godine.
Ekonomisti očekuju da će inflacija u Italiji, čiji podaci stižu dan kasnije, iznositi 3,4 odsto, što bi bio najviši nivo za gotovo tri godine.
"Postoje argumenti za povećanje kamata u septembru kako bismo zaštitili naš inflacioni cilj", rekao je guverner slovenačke centralne banke Primoz Dolenc u intervjuu u Džekson Holu. "Novi podaci pokazuju da se problem inflacije neće rešiti sam od sebe."
.webp){kind=icon}
