Ono što je nakon govora kineskog premijera Li Qianga jasno jeste da Kina nastavlja svojim putem ekonomskog i tehnološkog razvoja bez obzira na Donalda Trumpa i njegove carine - suštinu trećeg zasedanja 14. nacionalnog narodnog kongresa za Bloomberg Adriju istakla je stručnjak za Kinu i bivša dopisnica lista "Delo" iz Pekinga Zorana Baković.
Danas se završava centralni politički događaj druge najveće svetske ekonomije, na kojem je azijska sila definisala širok spektar državnih prioriteta iz oblasti ekonomije, tržišta kapitala, nacionalne bezbednosti i spoljne politike sve do međunarodne trgovine.
Međutim, ni najjača ekonomija Azije, koja proizvodi skoro 20 odsto svetskog BDP-a, nije potpuno izolovana od posledica Trumpovih carinskih ratova, kaže analitičarka. "Upravo održavanje prethodnog cilja ekonomskog rasta od oko pet odsto je delimično i odgovor na američke carine", navodi Baković.
Opširnije
Kina na godišnjim zasedanjima sprema kontranapad na Trumpa – kakav će biti
Premijer Li Qiang na Trumpove carine odgovara snažnim jačanjem potrošnje.
06.03.2025
Kineski politički vrh - šta možemo da očekujemo
Zasedanje kongresa će se odvijati u senci Donalda Trumpa, koji je početkom nedelje udvostručio carine na kinesku robu.
05.03.2025
Xi otvoren za razgovor sa Trumpom, ali samo ako je u 'odmerenom tonu'
Kineski odgovor vraća lopticu na američku stranu terena, s obzirom na to da se od Trumpa očekuje da u aprilu ispita usklađenost Pekinga sa prvim trgovinskim sporazumom.
04.03.2025
Trump najavio dodatnih 10 odsto carina na kinesku robu
Američki predsednik Donald Trump rekao je da će carine od 25 odsto Kanadi i Meksiku stupiti na snagu 4. marta i dodao da će uvesti dodatnu taksu od 10 odsto na kineski uvoz.
27.02.2025
Danas se završava centralni politički događaj druge najveće svetske ekonomije, na kojem je azijska velesila definisala niz državnih prioriteta iz oblasti ekonomije, tržišta kapitala, nacionalne bezbednosti i spoljne politike, kao i međunarodnu trgovinu.
Međutim, ni najjača ekonomija Azije, koja proizvodi skoro 20 odsto svetskog BDP-a, nije potpuno izolovana od posledica Trumpovog carinskog rata, kaže analitičarka. "Upravo zadržavanje prethodnog cilja ekonomskog rasta od oko pet odsto je delimično i odgovor na američke carine", navodi Baković.
Baković: Kinezi su identifikovali slabe tačke SAD
Juče, pretposlednjeg dana zasedanja Narodne političke konsultativne konferencije (CPPCC) i Nacionalnog narodnog kongresa (NPC), Kina je uvela kontramere - carine na određene poljoprivredne i prehrambene proizvode - i najavila istrage i ograničenja poslovanja nekih američkih kompanija.
Bloomberg Mercury
Kineski odgovor na Trumpove carine od 20 odsto na robu vrednu 440 milijardi dolara, koliko SAD godišnje uvoze iz Kine, prema mišljenju Baković, odlučan je i nikako suzdržan, kako smatraju neki analitičari. Peking, naime, uvodi povećane carine na brojne poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Država, za koje je Kina najveće prekomorsko tržište.
"Kinezi su otkrili slabe tačke SAD i upravo na njih ciljaju protivmerama", smatra stručnjak za Kinu Zorana Baković.
Pored toga, navodi da ne smemo zaboraviti ni to da je kineska vlada uz carine uvela i sankcije za 15 američkih kompanija, uključujući proizvođača dronova, dok je za 10 kompanija zabranila poslovanje u Kini. Radi se o velikom zaoštravanju trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, smatra stručnjak. "Peking je očigledno odlučio da primeni oštre protivmere", kaže, možda i zbog straha da kineski lider Xi Jinping ne bi delovao dovoljno odlučno prema politici SAD, jer su mu upravo to neki kritičari zamerali tokom Trumpovog prvog mandata, dodaje.
"Kinezi su otkrili slabe tačke SAD i upravo na njih ciljaju protivmerama", smatra bivša dopisnica, dok ekonomista Uroš Delević sa Univerziteta u Griniču u Ujedinjenom Kraljevstvu američke carine definiše kao "očajnički pokušaj ugrožavanja tehnološkog napretka Kine".
Privatni i državni novac za tehnologiju
Upravo tehnološki razvoj bio je glavni prioritet rastuće azijske sile na nedavno završenim zasedanjima. Na takozvana "dva zasedanja" ili Lianghui, Kinezi su sa aspekta ekonomske politike usvojili sledeću strategiju: "S jedne strane, odlučili su da ignorišu Trumpa kada je reč o planovima dugoročnog razvoja, nastavljajući sa ulaganjima u visokotehnološke proizvode poput čipova, električnih vozila, robotike, kvantne tehnologije, 6G mreža i veštačke inteligencije. S druge strane, zadržali su ciljeve rasta slične prošlogodišnjim", objašnjava sagovornica.
Kina je na zasedanju odlučila da poveća ulaganja u razvoj i istraživanja za 10 odsto. Prema podacima državnog zavoda za statistiku, Narodna Republika je prošle godine za pomenuta ulaganja izdvojila već 2,68 odsto BDP-a, odnosno nominalno skoro 495 milijardi dolara, što je za 8,3 odsto više nego godinu dana ranije.
"Ovi proizvodi predstavljaju novu fazu kineskog razvoja i otporni su na svakodnevne političke turbulencije, oni ujedno doprinose i samoodrživosti ključnih sektora u razvoju, štiteći ih od Trumpovih carina", objašnjava Baković.
"Stoga je kinesko rukovodstvo na zasedanju odlučilo da poveća ulaganja u razvoj i istraživanja za 10 odsto, što je ogromno", ističe sagovornica. Budući da se ove godine završava poslednji petogodišnji plan, tempo je pojačan i u poređenju sa prosečnim rastom petogodišnjeg plana od 2016. do 2020, i to za 0,10 procentnih poena. Kina je po ulaganjima u tehnološka istraživanja i razvoj druga u svetu, odmah iza SAD.
Kineska globalizacija u borbi protiv protekcionizma SAD
Naglašava da su veliku pažnju posvetili i privlačenju stranih direktnih investicija. To posebno važi za osnaživanje ulaganja rizičnog kapitala u razvoj veštačke inteligencije, gde država teži ka strateškom cilju - samostalnosti.
Bloomberg
Upravo privlačenje stranih investicija (FDI), pored podsticanja domaće potrošnje, postaje sve važniji – i problematičniji – cilj za partijsko rukovodstvo, jer zvanični državni podaci na koje se poziva Nikkei Asia pokazuju da je prošle godine u zemlju prispelo svega 4,5 milijardi dolara FDI. To je pad od 90 odsto u odnosu na godinu ranije i predstavlja najniži nivo stranih investicija u poslednje tri decenije. Razlog? Preterana državna kontrola privatnog sektora i tržišta kapitala.
"Država je na zasedanjima najavila i brojne poreske olakšice i druge mere kojima bi Kina ponovo trebalo da postane atraktivna investiciona destinacija", kaže, "ali ćemo konkretne detalje tek saznati". Međutim, kineska vlada koristi i deregulaciju tržišta kapitala i ekonomije kao PR oružje kojim pokušava da se razlikuje od SAD Donalda Trumpa. "Kina time želi da pokaže da se zalaže za otvorenu ekonomiju i globalizaciju, suprotstavljajući se carinskom protekcionizmu SAD", sagovornica ističe dvostruku funkciju povećanja stranih investicija.
Kina smatra da su Trumpove carine kontraproduktivan potez, kaže stručnjak, jer su zbog njih američka ekonomija i tržišta kapitala manje privlačni azijskim investitorima. "Ako pogledate iz ugla azijskih zemalja, kod njih je sve izraženija sumnja prema američkom dolaru i ulaganjima u akcije američkih kompanija, što doprinosi formiranju saveza koji nisu izričito antiamerički, ali koji ne uključuju ni SAD. Upravo na to računa Kina", objašnjava Baković.
I sama vlada će raditi na povećanju atraktivnosti kineske ekonomije za investitore, mobilišući kako strani, tako i domaći kapital. Shodno tome je prvi čovek Nacionalne komisije za razvoj i reforme (NDRC) Zheng Shanjie tokom zasedanja najavio da će Kina osnovati javno-privatni fond vredan 138 milijardi dolara za podršku tehnološkim startap kompanijama, poput DeepSeeka. Prednost će imati projekti iz oblasti veštačke inteligencije, čipova i obnovljivih izvora energije, navodi se u saopštenju za javnost.
Poljoprivreda kao kinesko tajno oružje?
Juče uvedene kineske carine su ciljane i uključuju porez od 15 odsto na pileće meso, pšenicu i kukuruz, te 10 odsto na soju, svinjetinu, govedinu i voće. SAD godišnje uvozi iz Kine 16,6 odsto ukupnog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Sinolog sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani Maja Veselič objašnjava da je poljoprivreda veoma važan segment kineske nacionalne bezbednosti, zbog čega ga država sistematski i strateški uređuje. "Od 2021. godine u Kini, zbog iskustava s poteškoćama u lancima snabdevanja tokom pandemije i usled klimatskih promena, ističu prehrambenu sigurnost kao segment nacionalne bezbednosti."
Ne samo da Kina, kako kaže Baković, zna kako najviše da naškodi SAD, već je u oblasti prehrambene bezbednosti i sama relativno dobro izolovana od negativnih posledica carinskog rata. To joj, prema oceni Veselič, omogućava strategija koju sprovodi od 2014. godine. "Tada su uveli novu nacionalnu strategiju koja, pored mera za povećanje efikasnosti domaće poljoprivredne proizvodnje, uključujući uvođenje visokih tehnologija poput ubrzane dronizacije, predviđa i sistematsko uključivanje u prehrambene proizvodne lance u inostranstvu", objašnjava profesorka.
Tome dodaje i zakupe poljoprivrednog zemljišta u inostranstvu i različite oblike saradnje kineskih agrokompanija s lokalnim proizvođačima, kao i povezivanje s prehrambeno-prerađivačkom industrijom.
A trgovinski rat u kome će se "Kina boriti do kraja", kako je rekao portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, daleko je od jednoznačnog stava Pekinga.
"Kinezi strogo razlikuju trgovinski rat od svega ostalog, jer to ne znači da Peking nije spreman na saradnju sa SAD i Zapadom u drugim oblastima međunarodne politike, kao što je, recimo, okončanje rata u Ukrajini", objašnjava Baković specifičnu poziciju Pekinga kako prema SAD, tako i prema Ukrajini i Rusiji.
.webp){kind=icon}
