Kina na godišnjim zasedanjima sprema kontranapad na Trumpa – kakav će biti

Kineski premijer Li Qiang održao je u sredu govor u monumentalnoj Velikoj dvorani naroda na zapadnom kraju Trga Tjenanmen, u kojem je ocenio stanje druge po veličini svetske ekonomije. Istovremeno je tri hiljade okupljenih delegata Trećeg nacionalnog narodnog kongresa dao do znanja šta čeka azijskog giganta.

Li je priznao da se kineska ekonomija suočava sa brojnim izazovima i da će biti potrebni ozbiljni napori da se postigne već uobičajeni cilj rasta od oko pet odsto. Ali za razliku od prošlogodišnjeg govora, on je ovogodišnja predviđanja predstavio optimističnijim tonom. "Fumentalni trend dugoročnog privrednog rasta nije se promenio i neće se promeniti. Veliki brod kineske privrede nastaviće da probija talase i plovi u budućnost", rekao je drugi čovek Kine, kome njegov pretpostavljeni Xi Jinping poverava ključne ekonomske zadatke.

Xijeva vizija uključuje jačanje tehnološkog razvoja, transformaciju privrede u ekonomiju sa visokom dodatom vrednosti i izgradnju samodovoljnosti u ključnim strateškim sektorima, koji su usko povezani sa nacionalnom bezbednošću. Upravo zbog toga Kina nastavlja da ulaže velika sredstva u svoju vojsku i svoje sposobnosti, sa krajnjim ciljem da pripoji Tajvan u narednim godinama.

O Trumpu bez Trumpa

Kao i uvek na pažljivo isplaniranim političkim ceremonijama, kakvima se smatra Kineska narodna politička savetodavna konferencija (Zhōngguó Rénmín Zhèngzhì Xiéshāng Huìyì) i Svekineski narodni kongres (Quánguó Réndà), premijer nije izgovorio reči "SAD", "Donald Trump" ili "carinski rat". "To nije iznenađujuće, jer se Kina i njeni lideri nikada ne spuštaju na lični nivo. "Umesto toga, oni izazove uvek tumače objektivno – u slučaju carina, kroz pravila globalne trgovine", rekao je za Bloomberg Adriju stručnjak za Kinu i geopolitiku Anastas Vangeli sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani.

Ipak, kineski politički vrh u svom izveštaju o radu o stanju u zemlji, koji označava početak najvažnijeg političkog događaja Dva zasedanja (Liǎnghuì), nije mogao da izbegne posledice Trumpovih carina od 20 odsto na kineski uvoz. Iako je Kina završila prošlu godinu ispunivši svoj cilj od pet odsto rasta, to je postigla korišćenjem nekih nekonvencionalnih metoda fiskalnog i monetarnog stimulisanja na kraju godine.

"Većina finansijskih mera bila je usmerena na dokapitalizaciju banaka, koje će, zahvaljujući nižim kamatnim stopama i manjim kapitalnim rezervama, moći da ponovo pokrenu investicioni ciklus", rekao je Matej Krajnik, menadžer imovine Generali Investmentsa, komentarišući poteze kineske vlade da stimuliše potrošnju, a time i privredni rast. "Zato je atmosfera u Pekingu na ovogodišnjem zasedanju mnogo prazničnija i optimističnija nego na drugim važnim političkim događajima širom sveta", dodaje Vangeli.

Kineske brige

Međutim, Li se u svom govoru osvrnuo na trgovinske tenzije sa SAD, upozoravajući da bi sve složenije i neprijateljskije spoljno okruženje moglo sve više da utiče na Kinu u oblastima kao što su trgovina, nauka i tehnologija. Carine su uporan problem za Kinu, posebno u kontekstu rastuće deflacije, visoke zaduženosti lokalne samouprave zbog stagnirajućeg tržišta nekretnina i rastuće nezaposlenosti, posebno među mladima. S obzirom na slabu domaću kupovinu moć, Kina postaje sve više zavisna od izvoza koji će pokretati svoju ekonomiju.

 

 

 

 

Ovo je i svetla tačka i ranjivost za kinesku ekonomiju, pošto je trgovinski suficit porastao na rekordne 992,2 milijarde dolara, prema vladinim podacima, dok je BDP porastao za 7,1 odsto godišnje, dostigavši 3,57 biliona dolara.

Iako taj odnos više ne dostiže 36 odsto BDP-a kao u zlatnoj 2006. godini, poslednjih godina se stabilizovao na nešto više od 20 odsto. Ali zbog slabije domaće tražnje i deflacije, uz povećanje carina, pritisak na kinesku ekonomiju raste. Vlada je sada i zvanično priznala problem tvrdoglave deflacije, što potvrđuje i smanjenje ciljanog praga inflacije od strane Levice sa tri na dva odsto. U protekle dve godine inflacija je porasla za skromnih 0,2 odsto.

Na to se nadovezuje i manjak odgovarajuće socijalne mreže, a kako ističe Zorana Baković, stručnjak za Kinu i bivša dopisnica lista "Delo" iz Pekinga, i neadekvatna zdravstvena zaštita. Zbog toga štedljivi Kinezi odvajaju čak 70 odsto svojih prihoda na štednju, dok je otprilike isti procenat imovine kineskih domaćinstava uložen u tržište nekretnina, koje stagnira i dodatno koči potrošnju.

 

 

Prioritet - jačanje potrošnje

Premijer Li nije pomenuo predsednika Trumpa u svom govoru, ali je najavom neviđenog povećanja državne potrošnje i zaduživanja radi podsticanja potrošnje jasno stavio do znanja da se NR Kina sprema za trgovinski rat i ublažava njegove posledice.

Država u taj izazov ulazi politikom jačanja domaće tražnje. Lingvistička analiza, jedan od ključnih alata za dekodiranje tradicionalno nejasnih govora partijskih funkcionera, otkriva promenu prioriteta. Prema podacima analize koje je preneo Rojters, reč "potrošnja" je u premijerovom izveštaju pomenuta 31 put, što je 21 više nego prošle godine, dok je "tehnologija" pomenuta 28 puta, što je otprilike isto kao i prošle godine (26 puta). To je prvi put da je povećanje potrošnje istaknuto kao glavni prioritet kineske ekonomske politike.

Bloomberg navodi da će budžetski deficit u odnosu na BDP sada iznositi četiri odsto, ili nominalno 780 milijardi dolara, najviše od 1994. godine. Prethodna granica od tri procenta bila je simbol stroge fiskalne discipline partijskog rukovodstva i smatrana je obeležjem veštog ekonomskog upravljanja. "Trumpove carine su dobar izgovor za kinesku vladu da uvede neke nekonvencionalne i nepopularne ekonomske mere, koje bi inače teško opravdala", rekla je za BBC Deborah Elms, stručnjak za trgovinu u Fondaciji Hinrich.

 

Vlada je, kao i prošle godine, najavila emisiju specijalnih državnih obveznica sa veoma dugim rokom dospeća, u vrednosti od 183 milijarde dolara, što je povećanje u odnosu na prošlogodišnjih 150 milijardi dolara. Oko 42 milijarde dolara biće usmereno u program "staro za novo", kojim se subvencioniše nabavka automobila, bele tehnike i proizvoda za dom – duplo više nego prošle godine.

Podsticanje potrošnje je neuobičajeno u smislu metoda kineske ekonomske politike, jer tradicionalno podstiče ulaganja u infrastrukturu i izgradnju velikih proizvodnih kapaciteta. "Sada su problemi i demografski i strukturni", rekao je Matjaž Dlesk, viši menadžer investicionih fondova u Triglav Skladi. "Kina razvija poslove u visokotehnološkim kompanijama sa većom dodatom vrednošću", dodao je on.

 

 

Razvoj vođen veštačkom inteligencijom

Preusmeravanje na proizvodnju tehnološki naprednih proizvoda, među kojima je poslednjih meseci u prvom planu i AI četbot DeepSeek, kinesko političko vođstvo naziva "proizvodne snage novog kvaliteta". Prema rečima Zheng Changzhonga, direktora Centra za partijski i državni razvoj na Univerzitetu Fudan, vlada će i ove godine nastaviti produbljivanje paketa ekonomskih reformi u skladu s tim konceptom. "Iako moramo podsticati dalji razvoj privrede ka "proizvodnim snagama novog kvaliteta", ne smemo zaboraviti ni druge delove društva. Očekujem i usvajanje novih mera za jačanje kineske modernizacije u narednom mandatu", ocenio je za Bloomberg Adriju.

S njim se slaže i Vangeli, koji predviđa snažan naglasak na tehnološkim inovacijama kao osnovu kineske razvojne strategije za 2025. godinu. Ističe da se ove godine završava poslednji petogodišnji plan, a navršava se i godina od kako su na prošlogodišnjem zasedanju "proizvodne snage novog kvaliteta" postale temelj ekonomske politike Kine. Tek pojavom DeepSeeka taj termin je dobio svoje pravo značenje, smatra stručnjak. Veštačka inteligencija (AI) ili, kako je Kinezi zovu, "inteligencija koju je napravio čovek", prema njegovim rečima, uveliko je uključena u proizvodnju, upravljanje i vođenje kineske ekonomije i stoga će biti glavna tema sesije.

U svom govoru, premijer Li je istakao ključnu ulogu veštačke inteligencije u pokretanju ekonomskog rasta i tehnološkog liderstva azijske sile. On je predstavio planove za podsticanje primene veštačke inteligencije u različitim sektorima, uključujući električna vozila, pametne telefone i robotiku. To je inicijativa koja je u skladu sa širim ciljem Kine da bude tehnološki samodovoljna i postigne globalnu konkurentnost u razvoju AI tehnologije.

Sve snage za odbranu

Očekuje se da će vojna potrošnja porasti za 7,2 odsto, slično kao i prošle godine, na 245 milijardi dolara. S obzirom na eksploziju investicija u odbranu, s obzirom na to da je Evropska komisija nedavno najavila 800 milijardi evra za jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta, to povećanje nije iznenađujuće. Kina je odlučna da formira modernu vojsku sposobnu da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. godine, kada će Narodna armija proslaviti stogodišnjicu.

 

 

Na tu osetljivu temu Li je očekivano izjavio da će Kina uložiti sve napore da ostvari postavljene ciljeve. "Odlučno ćemo podsticati napore za ponovno ujedinjenje sa Tajvanom", rekao je on, istovremeno najavljujući protivljenje bilo kakvom spoljnom mešanju.

Međutim, pre nego što se sledećeg utorka spusti zavesa u velikoj sali, jedno od ključnih pitanja biće ko će iz političkog vrha održati završnu konferenciju za novinare. "Ako je to Li, to će biti jasan znak da mu Xi veruje, što bi ućutkalo i kritičare koji veruju da predsednik jača centralizaciju vlasti i indirektno njegov uticaj", zaključuje Vangeli.