Godišnji u Srbiji ne može biti kraći od 10 radnih dana

Važna tema usred letnje sezone za zaposlene je svakako kako i pod kojim uslovima mogu da koriste pravo koje im je zakonom garantovano - pravo na godišnji odmor. Mnogi radnici ipak, zbog komplikovanih propisa, nisu svesni ili bar ne razumeju potpuno svoja prava - na koliko dana odmora imaju pravo, do kada, kao i da li za dane odmora imaju punu naknadu. 

Najmanji broj dana kojim jedan zaposleni u Srbiji raspolaže je 20 radnih dana - to je minimum utvrđen Zakonom, koji se može uvećati "po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma", pa neki dobijaju i više od 30 dana.

Za vreme koje provede odmarajući se, zaposleni ima pravo na isplatu naknade, a treba pomenuti i pravo na naknadu troškova za regres koje je uvedeno jer se podrazumeva da će radnik imati povećane troškove u tom periodu.

Šta je pravo na godišnji odmor?

Zaposleni u Srbiji prema Zakonu o radu imaju pravo na četiri vrste odmora: odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor.

Kako za Bloomberg Adriju kaže Svetlana Budimčević, rukovodilac sektora za pravne poslove i socijalni dijalog u Uniji poslodavaca Srbije, to pravo je jedno od osnovnih prava iz rada i po osnovu rada. Radnik je njime oslobođen radnih obaveza u određenom periodu uz punu naknadu zarade. Cilj je, kaže Budimčević, da zaposleni zaštiti svoje zdravlje, smanji izloženost rizicima posla, da mu se omoguće fizičko i intelektualno opuštanje, boravak sa porodicom, zabava i smanjenje akumulirane radne zamorenosti za jedan duži period. 

Dodaje da ovo pravo ima zaštitni karakter i spada u red univerzalnih i osnovnih socijalnih prava, zaštićeno kako domaćim zakonodavstvom, tako i međunarodnim radnim standardima.

Depositphotos

 

Kada stičete pravo na godišnji odmor?

Zakon o radu propisuje da zaposleni dobija pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Različiti principi važe u zavisnosti od toga kada ste zasnovali radni odnos (tekuće ili neke od prethodnih godina).

Ako je zasnovao radni odnos u prethodnoj ili nekoj od prethodnih kalendarskih godina i ako mu u tekućoj kalendarskoj godini ne prestaje radni odnos, zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u punom trajanju (minimum 20 dana).

Ako je sa poslodavcem zasnovao radni odnos u tekućoj godini ili ukoliko mu prestaje radni odnos u tekućoj godini, ima pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora. To se obračunava tako što se dobija dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je radnik zasnovao radni odnos. Recimo, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor od 24 radna dana, mesečno stiče pravo na dva dana.

Pritom, ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da iskoristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zašto dve nedelje neprekidno?

NALED je nedavno preporučio da se ovaj deo izmeni jer bi, kako kažu, radnicima u Srbiji trebalo omogućiti fleksibilniji način korišćenja godišnjeg odmora. To bi se postiglo ukidanjem obaveze da prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida. To je jedna od 18 novih preporuka Naledove Sive knjige 15.  

"Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u  susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora", rekao je šef sektora za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.  

Kako kažu iz Udruženja poslodavaca, naš zakon o radu bi mogao da se izmeni i da se izbriše ta odrednica da prvi deo mora biti neprekidno dve radne nedelje, ali je prethodno potrebno uraditi određene analize. 

Kako napominje Budimčević, SFRJ je ratifikovala, a Srbija preuzela Konvenciju Međunarodne organizacije rada o plaćenom godišnjem odmoru iz 1970. godine. Konvencija kaže da, ako se godišnji koristi u delovima, jedan deo se koristi bez prekida najmanje dve radne nedelje, ukoliko drukčije nije predviđeno sporazumom.

"Možemo samo da prepišemo Konvenciju i kažemo 'jedan deo', što znači da ne mora obavezno da bude prvi. Konvencija ima zaštitni karakter sa namerom da se istakne da manje od dve radne nedelje u kontinuitetu nije dovoljno za obnavljanje energije", kaže Budimčević.

Ipak, napominje da Konvencija predviđa da je u principu godišnji odmor jednokratan, a izuzetak je da se koristi u delovima. 

Depositphotos

 

"Može se razmišljati o fleksibilnosti, ali samo u okviru međunarodnih radnih standarda koje je Srbija prihvatila, ali to zahteva prethodno kvalitetnu analizu i uključenost u dijalog socijalnih partnera i države", ocenjuju iz Udruženja poslodavaca. "Ako socijalni partneri i vreme u kojem živimo, trendovi, a i pomenuta analiza, pokaže suprotno - da nekim zaposlenima odgovaraju kraći a češći dani godišnjeg odmora, možda se može od strane Republike Srbije, uz konsultaciju sa lekarskom strukom, predložiti izmena Konvencije kao zastarela."

Napominje da “i standardni radni odnos sve više postaje nestandardni”, a pojavljuju se raznorazni drugi oblici rada i angažovanja - van kancelarije, gde se predvidi samo očekivani rezultat i krajnji rok za izvršenje nekog posla, gde zaposleni ima mogućnost da sam organizuje svoje radno vreme, pa prema tome i pauze i odmore, te u tom kontekstu treba razmišljati možda i o drugačijim rešenjima.

Ima li maksimuma?

Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, pa poslodavci uglavnom opštim aktom ili ugovorom o radu propisuju maksimalan broj dana.

Država je isto učinila kao poslodavac za zaposlene u državnim organima i određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana.

Na koliku naknadu imate pravo?

Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Iznos naknade koju može da ostvari jednak je prosečnoj zaradi koju je ostvario u prethodnih 12 meseci.

Pritom, obračun tog proseka čine sva primanja koja imaju karakter zarade i koja su zaposlenom isplaćivana u prethodnih 12 meseci.

Treba imati na umu da zaposleni ima pravo i na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mada visina regresa koja se isplaćuje nije zakonom utvrđena, već poslodavci mogu samostalno da je odrede.

Depositphotos

 

Kada možete da uzmete godišnji odmor?

Zaposleni mogu koristiti godišnji odmor jednokratno ili u delovima. Poslodavac odlučuje o vremenu kada će se koristiti godišnji odmori, u zavisnosti od potreba posla, kao i uz prethodni dogovor sa zaposlenima.

Kada je u pitanju kolektivni godišnji odmor, poslodavac ima obavezu da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru. 

Šta ako ne iskoristite odmor?

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu.