Slovenija olakšava rad starijima - može li Srbija da prati trend

Radnici koje od penzije deli manje od 10 godina staža, u Srbiji i dalje rade punih 40 sati nedeljno, isto kao i njihove bar 20 godina mlađe kolege. Istovremeno, u mnogim evropskim zemljama uvode se modeli skraćenog radnog vremena za tu kategoriju radno angažovanih, kako bi se poboljšali i zadovoljstvo zaposlenih i produktivnost, ali i smanjili izostanci s posla.    

Najnoviji primer je Slovenija, koja od 1. januara 2026. godine planira da, po ugledu na Island, Irsku i Nemačku, uvede značajne promene na tržištu rada, među kojima se izdvaja novi model skraćenog radnog vremena za starije radnike. Zakon koji je usvojen 20. juna u parlamentu doneće i olakšice za mlade, studente i penzionere, ali i dodatne pogodnosti za nezaposlene.

Depositphotos

Prema najavljenim izmenama, radnici stariji od 58 godina, kao i oni sa najmanje 35 godina staža, moći će da izaberu između skraćenog radnog dana od šest sati, slobodnog petka ili produženog vikenda. Ovaj model, poznat kao 80-90-100, predviđa radno vreme od 80 odsto, platu od 90 odsto i pune doprinose kao da rade puno radno vreme.

Slaba šansa da se slovenački planovi ostvare u Srbiji

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, ukazuje na to da je Srbija daleko od uvođenja takvih mera.

"Ovo je odličan zakon, jer starijim radnicima olakšava rad i daje im mogućnost i da rade duže i da prenose znanje na mlade radnike. Mislim da i sindikati u Srbiji moraju da pokrenu inicijativu da se nešto slično uvede i ovde. Mada, nisam optimistična, mislim da će u ovim okolnostima to ići izuzetno teško, jer trenutno je u Srbiji sve podređeno investicijama, poslodavcima, kapitalu i profitu. Radnici su u Srbiji potrošna roba. Činjenica je da se u poslednje vreme taj stav malo menja, jer se i Srbija suočava sa manjkom radne snage, pa sada mnogi poslodavci više pažnje posvećuju zadovoljstvu zaposlenih nego što je to bilo do sada", objašnjava Savić za Bloomberg Adriju.

Povodom najava da će u Sloveniji od 2026. delimično stupiti na snagu novi model rada za starije radnike, obratili smo se i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna kako bismo saznali da li se i u Srbiji spremaju slične inicijative, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Savić ističe da je upravo starija radna snaga veoma značajna za srpsko tržište rada.

"Bez obzira na uvreženo mišljenje da poslodavci jure za mladim kadrovima, mislim da, pogotovu u Srbiji, to nije trend. Normalno zapošljavaju i mlade, ali im i te kako treba starija radna snaga koja ima veće iskustvo, a rado ga prenosi na mlade generacije, i koja je, prema svim anketama, koje smo i mi radili, više posvećena poslu", pojašnjava ona i napominje da misli da, kada se donose ovakvi zakoni, oni treba da se odnose na sve.

Kako dodaje, "radna nedelja od 40 sati je prevaziđena". "Nove generacije ne doživljavaju posao kao prioritet, oni posao doživljavaju kao mogućnost da imaju zaradu, ali pored toga imaju široka interesovanja, oni žele i slobodno vreme, i putovanje, i zabavu, i izlaske. Mislim da će sve više zemalja, pre svega Evrope, krenuti ka skraćenju radne nedelje. Tome, normalno, doprinose moderne tehnologije, robotizacija i ubrzavanje procesa rada, pre svega u fabrikama i proizvodnim halama", precizira Savić.

Šta donosi četvorodnevna radna nedelja

Rezultati dosadašnjih istraživanja, kaže Savić, pokazuju da, kada dođe do skraćenja radne nedelje, zaposleni imaju bolji fokus, efikasniji su, manji je nivo stresa i umora, a radnici su zadovoljniji.

"Pokazalo se da za manje vremena radnici mnogo više rade, jer skraćenjem oni dobijaju prostor za odmor, porodicu, sport. Manje je sagorevanje zaposlenih, a čim je to tako, onda je i znatno manje bolovanja", navodi ona.

Recimo, kompanija Toyota uvela je šestočasovno radno vreme još 2004. godine. Osim boljeg profita, tim potezom, kažu, dobila je produktivnije i zadovoljnije radnike. Može li se njen model primeniti kod svih poslodavaca i da li kraće radno vreme uvek znači veći radni učinak?

Kristina Jevtić, poslovni psiholog i direktorka firme PsyConsalting, u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da je ideja skraćenog radnog vremena privlačna i da može imati pozitivan uticaj na motivaciju zaposlenih, ali da je ne bi trebalo generalizovati i očekivati da odgovara svim industrijama i poslovnim modelima.

"Kompanije bi trebalo da prepoznaju i usvajaju one trendove koji zaista unapređuju njihove poslovne politike i čine ih atraktivnijim za buduće kadrove. Kod pozicija gde se uspeh meri prema rezultatima i ishodima, fokus može biti na učinku umesto na broju sati provedenih na poslu. Međutim, u poslovima gde se rad naplaćuje po satu ili prema vremenu utrošenom na projekte, skraćivanje radnog vremena može direktno smanjiti obim prihvaćenih projekata i prihode", pojašnjava ona.

Jevtić kaže da skraćivanje radnog vremena može biti koristan alat za povećanje zadovoljstva i privlačenje talenata, ali njegova primena treba da bude promišljena i prilagođena prirodi posla.

"Umesto slepog praćenja trendova, kompanije bi trebalo da testiraju i mere efekat takvih promena kako bi našle optimalan balans između dobrobiti zaposlenih i održivosti poslovanja", precizira ona.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar