Da li morate da prestanete da radite da biste otišli u penziju - ne uvek

Do pre nekoliko godina, pitanje ostvarivanja penzije nije izazivalo nikakvu nedoumicu – da bi neko postao penzioner, morao je da prestane da radi. Bez izuzetaka. Zaposleni su raskidali radni odnos, preduzetnici su zatvarali svoje radnje, brisali firme ili se odjavljivali iz udruženja. Jedino poljoprivrednici nisu morali ništa od toga da rade – dovoljno je bilo da podnesu zahtev, a osiguranje im se po službenoj dužnosti prekida sa danom koji prethodi ostvarivanju prava na penziju.

I danas za većinu osiguranika važi isto pravilo – prestanak osiguranja je uslov za odlazak u penziju. Ipak, u međuvremenu su donete zakonske izmene koje su uvele pojedine izuzetke, odnosno ne mora baš svaki zaposleni da prekida radni staž da bi se penzionisao.

"Svi oni pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju mogu da ostvare i bez prestanka osiguranja. Promene su uvedene iz praktičnih razloga. Zamislite samo decu koja bi ostala bez staranja zbog penzionisanja hranitelja ili zanatliju koji želi da radi i iz penzije, a koji bi morao da zatvori radnju i nekoliko dana kasnije ponovo da je registruje", kažu u PIO fondu.

Pored ovih kategorija, nakon penzionisanja mogu da nastave da rade i drugi penzioneri, ali uz određena ograničenja. Bez obzira na to da li se radi o starosnoj, prevremenoj ili porodičnoj penziji, postoje određeni uslovi koji se moraju ispoštovati kako korisnici ne bi izgubili pravo na penziju.

Depositphotos

Rad iz starosne penzije

Po ostvarivanju prava na penziju, svi korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade. Oni kojima prestanak nije uslov, sa radom svakako nastavljaju. Oni osiguranici koji su morali da prekinu osiguranje, takođe mogu ponovo da rade. Ipak, njima makar jedan kalendarski dan – onaj kada stiču penziju – mora da bude van osiguranja. U protivnom, dovodi se u pitanje utvrđeno pravo. Na taj način, ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem.

Rad iz invalidske penzije

Za invalidsku penziju osnovni uslov za sticanje prava je utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti, što podrazumeva da je za osiguranike koji ostvaruju pravo na ovu vrstu penzije prestanak osiguranja obavezan.

Ukoliko invalidski penzioner želi ponovo da radi, to može da znači eventualno preispitivanje utvrđenog gubitka radne sposobnosti kroz kontrolni pregled. U slučaju da se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka prava na invalidsku penziju.

"Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti, već samo gubitak sposobnosti za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova. Osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle ili da obavljaju samostalnu delatnost, osim u službi koju su prethodno obavljali. Međutim, ova lica nemaju pravo da im se odredi novi iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža", piše Glas osiguranika.

Depositphotos

Rad iz porodične penzije

Pravo na porodičnu penziju je najspecifičnije jer, za razliku od starosne i invalidske penzije, ostvarivanje prava na ovu prinadležnost nije uopšte uslovljeno prestankom osiguranja, ali jeste korišćenje tog prava.

To znači, ističu u PIO fondu, da članovi porodice umrlog osiguranika koji ispunjavaju opšte uslove za sticanje prava mogu da ga ostvare i u periodu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti.

"Lice može da ostvari pravo na porodičnu penziju, ali isplata porodične penzije počinje tek nakon prestanka zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti", pojašnjavaju.

Izuzetno, porodični penzioneri mogu da budu angažovani po ugovoru o delu ili po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova, uz uslov da je iznos ostvarene naknade niži od najniže osnovice za osiguranike zaposlene.

"Porodični penzioner koji želi da radi može i treba da proveri na najbližem šalteru Fonda da li će to uticati na isplatu penzije. Njima zakonski propisi ne ostavljaju puno opcija da rade a da izbegnu obustavu isplate, pa je bolje da se na vreme informišu i izbegnu neprijatna iznenađenja", savetuju.  

U Srbiji radi oko 32.000 penzionera

U Srbiji pravo na starosnu penziju mogu ostvariti muškarci sa 65 godina, a žene sa 63 godine i šest meseci života, s planiranim postepenim povećanjem na 65 do 2032. godine. Da bi se penzionisali, i jednima i drugima potrebno je minimalno 15 godina staža. Takođe, i muškarci i žene koji imaju 45 godina radnog staža mogu otići u penziju bez obzira na godine života.

U martu je u Srbiji 1.656.848 penzionera primalo penziju.

"Fond PIO ne vodi evidenciju o broju penzionera koji su ponovo stupili u osiguranje, ali prema broju zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje se da se broj penzionera koji su u osiguranju kreće oko dva procenta od ukupnog broja penzionera u Srbiji", navode za Bloomberg Adriju

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar