Da li žene u Srbiji teže dolaze do početnog kapitala za ulazak u preduzetničke vode

Na svaki dinar, koji žene u Srbiji dobiju na konkursima za podršku razvoju biznisa, muškarci dobiju pet dinara, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED). "Konkursi za razvoj biznisa su otvoreni za sve, ali nisu jednako dostupni svima, jer su uglavnom prilagođeni potrebama većih kompanija", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a za Bloomberg Adriju. 

U Srbiji je tek svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine, dok u ruralnim područjima u katastar upisana tek svaka šesta žena, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. "Žene ređe imaju imovinu, koju mogu da založe kako bi podigle kredit za pokretanje biznisa. Pošto je ženama teže da obezbede početni kapital, mnogo češće pokreću male biznise u sektoru usluga, dok proizvodnim delatnostima u Srbiji dominiraju muškarci", navodi Jovanović.

NALED je nedavno osnovao Savet za male biznise, koji će u narednom periodu analizirati regulatorni okvir,  identifikovati prepreke u poslovanju malih firmi i predloži konkretne mere za njihovo otklanjanje.

"Malim biznisima su uglavnom potrebna bespovratna sredstva, kako bi pokrenuli i razradili posao" ističe Jovanović.

Poslednjih godina raste broj programa institucionalne podrške ženskom preduzetništvu, upravo kroz bespovratni novac. Ministarstvo privrede je 2024. godine izdvojilo 100 miliona dinara za bespovratnu finansijsku podršku preduzetnicama i samohranim majkama. Zavod za ravnopravnost polova dodelio je ukupno 19 miliona dinara za razvoj 44 ženska biznisa u Vojvodini kroz program bespovratne podrške ženskom preduzetništvu. 

Koliko se žena u Srbiji bavi biznisom

Samo trećina registrovanih samostalnih preduzetnika u Srbiji su žene, a tek četvrtina privrednih društava ima žene na pozicijama osnivača i u upravnim odborima, pokazuju poslednji javno dostupni podaci Privredne komore Srbije (PKS).

U poljoprivrednom sektoru ih je još manje – samo 19,5 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima žene kao nosioce, dok upravljaju tek sa 15,3 odsto gazdinstava, navodi se u rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine. 

"Žene čine većinu radno sposobnog stanovništva u Srbiji, a u proseku su obrazovanije nego muškarci, ali ih je i dalje manje među donosiocima odluka", primećuje Jovanović. Žene u proseku ređe imaju zanimanje nego muškarci - u Srbiji čine 57 odsto ekonomski neaktivnog stanovništva, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). 

Nejednak položaj žena i muškaraca na tržištu rada prepoznala je i Vlada Srbije Strategijom za rodnu ravnopravnost od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji najniže razlike u platama između žena i muškaraca

Ipak, postoje dve oblasti u kojima se Srbija veoma dobro kotira u odnosu na evropski i globalni prosek. Podaci institucija i nevladinog sektora pokazuju da se platni jaz između žena i muškaraca u Srbiji kreće između 8,8 i 11 odsto, formalno je svrstavajući među zemlje sa najnižim razlikama u platama u Evropi. Osim toga, među osnivačima tehnoloških startapova u Srbiji ima 19 odsto žena, dok u svetu čine između 15 i 20 odsto osnivača, pokazala je analiza Digitalne Srbije. 

privatna arhiva/Anđela Kanjo

 

 

Žene u Srbiji češće osnivaju tehnološke startapove nego u svetu

Jedna od njih je Anđela Kanjo iz Mladenovca, koja ima dvadeset i jednu godinu, suosnivačica i direktorka startapa Moveably, onlajn platforme za povezivanje prevoznika i ljudi koji traže usluge transporta.

Startap je osnovala u decembru 2024. godine zajedno sa vršnjakom iz generacije Z, Filipom Oketićem – doskorašnjim drugom iz srednjoškolske klupe, a sada biznis partnerom, ali i kolegom na Fakultetu organizacionih nauka (FON), gde oboje studiraju.

"Mi smo ravnopravan tim, imamo iste ciljeve za razvoj firme, a različite zadatke – on je fokusiran na produktivnost, ja na prezentaciju i netvorking, ali na biznis događajima primećujem da je muškaraca više u prostoriji, naročito u svetu tehnologije", kaže Kanjo za Bloomberg Adriju.

Kanjo i njen poslovni partner su početni kapital za Moveably, u iznosu od 25.000 američkih dolara, obezbedili kroz StartTech program podrške inovacijama.

"Ideju smo razvili za jedno srednjoškolsko takmičenje, a grant smo dobili kada smo oboje bili na drugoj godini fakulteta", kaže Kanjo.

"Za mene je bilo važnije što smo imali dobro testiranu ideju, koja je nudila novo rešenje na tržištu – osnivanje startapa je došlo kao logičan sledeći korak", dodaje.

Da li je danas lakše nego nekada  

Inspira grupa, koja stoji iza prepoznatljivih sajtova kao što su Infostud, Polovni automobili i 4zida, danas ima više od 300 zaposlenih. Početak pre skoro četvrt veka je bio skroman - Branislava Gajić Stanojević, osnivačica i članica upravnog odbora Inspire, imala je svega 19 godina kada je sa prijateljima sa studija u Subotici  pokrenula prvi studentski sajt – Infostud.

Bilo je to na prelazu iz 1999. u 2000. godinu. "U tom trenutku, manje od odsto ljudi u Srbiji je koristilo internet, nudili smo onlajn prostor za oglašavanje, a potencijalni oglašivači su nas neretko pitali da li ćemo štampati reklamne banere", priča Gajić Stanojević za Bloomberg Adriju. Kako dodaje, početni kapital bio im je potreban za fotokopiranje letaka kako bi se reklamirali, kao i za plate saradnika malog osnivačkog tima.

Međutim, to je dugo delovalo kao teško dostižan san - bilo im je potrebno oko pet godina da pređu pozitivnu nulu. "U međuvremenu, ja sam gradila karijeru u bankarskoj industriji, pa smo iz tih prihoda u kontinuitetu mogli da finansiramo početne troškove Infostuda", kaže Gajić Stanojević.

Kako ocenjuje, danas ima "mnogo više prilika za pristup fondovima za dobijanje početnog finansiranja, nego kad sam ja počinjala". 

Gajić Stanojević kaže da, iako podaci do dan danas pokazuju da su žene manje zastupljene na rukovodećim pozicijama, njoj smeta insistiranje na rodnim kategorijama. "Mi smo ljudi u preduzetništvu, treba se fokusirati na biznis, a ne toliko na rod", ističe. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar