Startapovi u regionu - koga šta muči, a gde su šanse

Regionalni startap ekosistemi i dalje traže načine da se bolje pozicioniraju na svetskoj sceni, a iako se razlikuju po svojoj vrednosti i uspehu u pogledu privlačenja što većeg broja investitora, čini se sa su neke tendencije svim zemljama Adria regiona zajedničke. Većina kompanija gleda ka Zapadu kao odskočnoj dasci za skaliranje, bilo da u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i razvijenijem delu Evrope traže suosnivača, partnera, investitora ili lokaciju na kojoj bi formalno registrovali svoju firmu. Uz to, sa opštom euforijom oko veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), startapovi takođe istražuju načine da novu tehnologiju integrišu u svoje proizvode i usluge.

U Srbiji broj startapova godišnje poraste za petinu, a procenjuje se da ih u zemlji trenutno posluje nekoliko stotina i da bi taj broj u skorijoj budućnosti mogao da se popne na 1.000. U različitoj su fazi razvoja, ali skokovi u njihovom ukupnom broju ukazuju na to da se povećava udeo onih kompanija koje se nalaze u najranijoj fazi, što negativno utiče na zrelost samog ekosistema.

Prošlogodišnji izveštaj organizacije koja prati razvoj svetskih inovacionih ekosistema Startup Genome očitao je pad vrednosti ovdašnjeg startap ekosistema ispod milijardu dolara (na 910 miliona dolara), u poređenju sa 1,1 milijardom dolara, koliko su naveli u svojoj prethodnoj analizi. Direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" Tanja Kuzman ranije je za TV Bloomberg Adria ocenila da poslednje dve godine vrednost srpskog ekosistema stagnira i da startapovi očekuju veću podršku zajednice.

Ono što je ovih dana privuklo pažnju tog sektora jeste i vest da američka Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (engl. United States Agency for International Development - USAID) zaustavlja finansiranja svojih brojnih projekata širom sveta, pa i u Srbiji. Odluku o privremenom prekidu rada te agencije, dok se ne revidira koliko je novca ona trošila i u koje svrhe, donela je nova američka administracija s predsednikom Donaldom Trumpom na čelu.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, USAID se smatrao jednim od partnera ovdašnje startap zajednice, budući da je učestvovao u njihovom razvoju i povezivanju srpskih kompanija sa svetskim tržištem. Pokrenuli su brojne inicijative na tom polju, uključujući programe kao što su "Srbija Inovira", koji je realizovao ICT Hub pomoću USAID-a i "Preduzmi ideju", koji je vodila "Digitalna Srbija".

Osnivačica Haos Community Spacea koji u Srbiji iznajmljuje zajedničke kancelarije za rad nezavisnim licima Blanka Šupe ocenila je da će ukidanje USAID-a imati veliki uticaj na domaću startap scenu. 

 

"USAID finansira veliki deo svih programa podrške startapovima. Ja nisam korisnik nikakvih grantova USAID-a, ali se o tome dosta priča i mislim da će u narednih mesec-dva biti jasno kakav će taj uticaj biti", rekla je Šupe za TV Bloomberg Adria, dodajući da se nada da neće baš svi programi biti ukinuti.

Pomenuti AI jedan je od izrazitih tendencija koje se vide među domaćim startapovima. Prema podacima poslednjeg Startap skenera koji je objavila "Digitalna Srbija", svaki treći startap u zemlji (preciznije, 36 odsto ispitanika) razvija proizvod u oblasti primene AI-ja, dok se cela planeta utrkuje u pogledu usvajanja te tehnologije u svim industrijama i sektorima usluga.

Bloomberg Adria je pisala i o najuspešnijim AI startapovima u Evropi, gde se Francuska izdvaja kao ključni akter koji se pozicionira strateškim ulaganjima, najnaprednijim istraživanjima i razvijenim ekosistemom startapova.

Detaljnije o toj temi možete pročitati na LINKU.

Očekivano, sem Srbije, u AI trku uključili su se i predstavnici drugih zemalja Adria regiona. Tako, na primer, među oko 500 startapova u Hrvatskoj nedavno se istakao i Ulpian, koji je razvio AI alat sa složenom bazom hrvatske i evropske pravne regulative koja advokatima i drugim pravnicima štedi vreme u pretraživanju gomile zakona i propisa.

Suosnivač Sandra Ćatović Stručić, govoreći za TV Bloomberg Adria, navela je da je Ulpian nedavno proslavio prvi rođendan, a zadovoljni su konverzijom od čak 70 odsto korisnika iz testne u komercijalnu verziju svog proizvoda.

 

"Ulpian bismo kolokvijalno mogli nazvati ChatGPT-jem za advokate. On pruža pouzdane odgovore na pravna pitanja uz pomoć AI-ja. Trenutno smo na tržištu u Hrvatskoj, ali imamo plan širenja u regionu. Ulpian pomaže na način da značajno smanjuje vreme pretraživanja nacionalne i evropske pravne regulative koja se često menja. Korisnici nam kažu da su vreme utrošeno na kompleksnija istraživanja smanjili sa 80 na četiri sata. Ulpian vam daje odgovor na upit kroz 40 sekundi", naglasila je Ćatović Stručić.

Osnivač i predsednik Startap Makedonije Igor Madžov takođe je istakao da su primene AI-ja u finansijskom sektoru, ali i kripto i zelena tranzicija sektori sa najvećim potencijalom za razvoj startapova.

 

U Severnoj Makedoniji je početkom ove godine došlo do povećanja izvora finansiranja i rasta investicija, a fokus startapova bi u narednom periodu trebalo da bude na osvajanju regionalnih tržišta.

Mada postoje izuzeci - uključujući akceleratorski program NINJA u Srbiji, koji startapove spaja s azijskim tržištima - regionalne kompanije dominantno su usmerene na zapadne zemlje, što im se neretko zamera, budući da svoje potencijale razvijaju u nekoj dalekoj zemlji, a ne na domaćem tržištu.

Takav je slučaj i sa slovenačkim startapom Salesqueze, koji razvija platformu za vizuelnu konfiguraciju proizvoda iz proizvodnje (kao što su mobilne kućice ili vrtni paviljoni, na primer). Prošle je godine prikupio 1,5 miliona dolara rizičnog kapitala. Više od četiri godine odvijali su se pregovori i uveravanje investitora. Poslednjih godina pretežno su ulagali u razvoj univerzalne platforme za proizvodne firme, gde scenariji korišćenja mogu biti dosta različiti. U to su uložili više od 2,5 miliona evra. Iz Slovenije su se proširili na više od 15 tržišta, uključujući SAD.

"Prošle godine utrostručili smo naše ponavljajuće prihode", rekao je Leon Panjtar, izvršni direktor Salesquezea. Zahvaljujući postignutim poslovnim rezultatima već imaju ponude i za dalje finansiranje. 

 

Najveći potencijal za dalji razvoj i ulaganja vide na američkom tržištu, gde su morali da premeste i sedište kompanije, odakle će se odvijati ključni razvoj biznisa, što je, prema rečima Panjtara, šteta za Sloveniju. "Na slovenačkom tržištu poslovni sistem je postavljen tako da funkcioniše u Sloveniji, s određenim prilagođavanjima za Evropu, ali je daleko od pogleda ostatka sveta", rekao je sagovornik TV Bloomberg Adria.

Uprkos kritikama slovenačkog startap okruženja i činjenici da su se preselili u inostranstvo, Panjtar i dalje savetuje mladim preduzetnicima da krenu u svom domaćem okruženju i grade odatle.

 

Kada je reč o startap ekosistemu u Bosni i Hercegovini (BiH), i on - slično okolnim zemljama - napreduje na svetskoj startap mapi, ali i dalje ima dosta prostora za dalji rast. Prema listi Startup Blinka, BiH je napravila mali korak unapred, popevši se sa 100. na 96. mesto, čime je prekinuta negativna petogodišnja tendencija. Ako se posmatra samo istočna Evropa, BiH je na 26. mestu, a među samo balkanskim zemljama se nalazi na devetoj poziciji.

Tamošnju startap zajednicu još uvek karakterišu nedovoljna sistemska podrška i niz strukturnih izazova. Startapovi nisu prepoznati kao jedan od elemenata privrednog razvoja zemlje, a nedostatak strateškog planiranja rezultovao je fragmentisanim razvojem. Za razliku od nešto razvijenijih startap ekosistema u regionu, poput Srbije, Hrvatske i Slovenije, u BiH nedostaju integrisani programi podrške koji bi omogućili da se inovativne ideje transformišu u održive biznise.

 

"Najveći problem startap ekosistema u BiH je nedostatak edukacije. Startapovi se najčešće vezuju za male preduzetnike u BiH, a neophodno je njihovo povezivanje sa investitorima. Zakonodavani procesi su vrlo opterećujući za male privednike u našoj državi, tako da investitori nakon razrađivanja nekog posla sele ga van granica naše zemlje. I dalje ne postoji sistemska podrška", rekla je vlasnica kompanije za podršku startapovima i preduzetnicima Hexagon Startup Design Maja Miljević.