Pogledi srpskih startapova uglavnom ne dobacuju dalje od regiona

Oni koji dobro poznaju srpske startapove neretko će reći da ih je velika većina i dalje nedovoljno zrela i da je malo onih sa jasnom vizijom poslovanja. U tom pogledu, kao jedno od glavnih pitanja u ovoj fazi razvoja domaćeg ekosistema nameće se i to na koja tržišta bi kompanije trebalo da se fokusiraju u svom rastu.

 

Da li cilj treba da bude lokalno ili regionalno prisustvo ili pak ambiciju u startu valja postaviti visoko i usmeriti napore da se uspe na svetskoj sceni? Trenutno se čini da su i sami pokretači startapova, ali i predstavnici šireg ekosistema naklonjeniji razvitku na domaćoj ili regionalnoj nego na globalnoj osnovi. Svetski uspešni startapovi iz Srbije još su malobrojni.

Između ostalog, kao razlog za to navode se poteškoće pri komercijalizaciji proizvoda, to jest manjak veština među osnivačima ovih kompanija u oblasti marketinga i prodaje. Konkurencija na razvijenim tržištima je mnogo veća, a uz to, pokretanje poslovanja u dalekoj zemlji zahteva mnogo više napora da se to tržište razume i napravi dobra procena u vezi s tim treba li na njemu biti prisutan i kako.

Izvršna direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" Tanja Kuzman je na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu upravo skrenula pažnju na to da se vode diskusije o tome kako domaći osnivači startapova nisu dovoljno ambiciozni. Prema njenim rečima, poslednjih godina je primetno da srpski startapovi teže izlaze na strana tržišta. "Često u razgovoru sa njima i kada slušamo njihove prezentacije, na pitanje gde žele da se šire, dobijemo odgovor: 'Krenuli smo iz Srbije, tu testiramo stvari i onda ćemo da idemo na region'. Nema ništa pogrešno u tom pristupu, ali je onda globalno tržište baš daleko."

Daleko od stranih kompanija - daleko od njihovog novca

Najčešće se startap definiše kao kompanija koje se bavi nekom inovacionom delatnošću i ima potencijal brzog i velikog rasta, što teorijski u perspektivi za konačni cilj ima širenje po svetskom tržištu. Međutim, jasno je da to nije uvek tako i da praksa pokazuje da se može voditi uspešno poslovanje nekog startapa uz ograničenje na samo lokalno ili regionalno prisustvo. Ali sužavanje tog parametra po pravilu znači i sužene mogućnosti za privlačenje investicija ili ostvarivanje saradnje sa većim firmama.

"Ukoliko kreirate proizvod koji je za kompanije i korporacije, obično na drugim tržištima koja su razvijenija te korporacije i kompanije imaju neke potpuno drugačije potrebe, koje su različite od onoga što se dešava u našem lokalnom ili regionalnom ekosistemu. U realnosti veliki deo naših industrija i primene tih tehnologija u tim industrijama dosta kaskaju za onim što se dešava na razvijenim tržištima", kazala je Kuzman tokom obraćanja na jednom od panela kopaoničkog foruma.

Tanja Kuzman; Foto: Savez ekonomista Srbije

Mada se uglavnom govori da je potencijal za saradnju srpskih startapova i velikih poslovnih sistema ogroman, praksa zasad ne obiluje takvim slučajevima. Možda je najpoznatiji primer uspeha na tom polju HTEC, domaća kompanija koja je u proteklim godinama prikupila najviše investicija među srpskim startapovima i stekla poverenje velikih svetskih korporacija, pa im je već prvi klijent bio Intel.

Treba reći i da na partnerstva između startapova i velikih grupacija dosta utiču umrežavanja kroz različite javno-privatne programe i inicijative, pa je tako, na primer, program Start Me Up - koji je centar za inovacije i tehnološko preduzetništvo ICT Hub pokrenuo uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj - podstakao više uspešnih saradnji na tom polju, uključujući one između OTP banke i startapa Neural factory ili telekomunikacionog operatera A1 i startapa B2Bee.

"Neophodno je da pogledamo iskustva koja postoje na razvijenim tržištima, gde su praktično i startapovi i inovatori naučeni da od prvog trenutka traže svog takozvanog kritičnog korisnika. Moramo se fokusirati da svoj proizvod prodamo najboljoj korporaciji, jer u tom slučaju mi dobijamo određenu vrstu sertifikata ili potvrde kvaliteta, potrebe i svega ostalog. Onda ide mnogo lakše sa svim drugim kompanijama", kazala je izvršna direktorka Inicijative "Digitalna Srbija".

Suosnivač i izvršni direktor startapa OTA Sync, koji je razvio softver za hotele i privatne smeštaje i pokriva više svetskih tržišta, Đorđe Jevtić izjavio je da je svaki put, kada su birali neko tržište na koje žele da plasiraju svoj proizvod, bilo neophodno proveriti da li postoji tražnja i da li to zadovoljava njihove interne usluge, to jest da li to tržište može da plati njihov proizvod.

Đorđe Jevtić; Foto: Savez ekonomista Srbije

"Sledeće pitanje je kako mi možemo da prodamo taj proizvod. Imamo dva načina prodaje - direktna ili ćemo da idemo kroz distributivnu mrežu. Kada sve proverimo, onda možemo da idemo na tržište sa tim proizvodom", rekao je Jevtić na istom panelu.

Podrška domaćih investitora

Direktor TS Venturesa, koji je osnovao Telekom Srbija, Davor Sakač u razgovoru za Bloomberg Adria TV pozvao je sve privredne subjekte iz Srbije da daju šansu osnivačima domaćih startapova.

"Oni nisu samo kompanije koje pričaju priču, oni su kompanije koje zaista rešavaju jedno kompleksno poslovno rešenje na neki inovativniji, bolji način i dodaju vrednost, samo nam treba malo više poverenja i da im damo šansu da oni to i dokažu", rekao je.

 

Prvi jednorog (uvrežen termin za startap čija vrednost premašuje milijardu dolara) Srbiji može da se desi svakog meseca, naglasio je Sakač, jer "imamo i neke 'deep tech' startapove (kompanije koje rade na tome da pruže tehnološka rešenja povezana sa velikim naučnim ili inženjerskim izazovima, za šta je potreban dugotrajan istraživački i razvojni proces, prim. aut.), koji zaista razvijaju neke stvari koje u ovom trenutku ne mogu da se mere nekim trakcijama, u smislu njihov prihod puta neki multiplikator, nego ako proizvedu to što su krenuli da rade taj startap u startu može da vredi više desetina ili stotina miliona ili čak i milijardu dolara".

Predsednik M&I Systems Groupa Vladan Balaban ocenio je da srpska privreda sve više prepoznaje potencijale ne samo autsoringa, nego i firmi koje zasnivaju svoja poslovanja na originalnim proizvodima. "A to su startapovi. I sa ovom veštačkom inteligencijom (engl. artificial intelligence - AI) i digitalnom transformacijom mnogo je interesantnih firmi, ali prvo mi to moramo da podržimo - naša privreda, pa naš region - da te firme budu finansirane iz nekih lokalnih i regionalnih VC (engl. venture capital - rizični kapital) fondova i da naprave neku trakciju i penetraciju tržišta prvo ovde u regionu, da bi kasnije mogli da nastave dalje."

Vladan Balaban; Foto: Savez ekonomista Srbije

U suprotnom, kako je dodao, domaće poslovne ideje praktično postaju tuđe.

"Startapovi, zato što su opterećeni nedostatkom finansijskih sredstava u ranim fazama, traže sredstva negde drugde i onda to postaju ideje nekog drugog ili firme nekog drugog. Ja mislim da je naša mladost jako talentovana, imaju dobrih proizvoda i ideja i ako država to prepozna, sigurno će doći i jednorog", zaključio je Balaban, koji je u ranijem gostovanju na Bloomberg Adria TV priznao da mu je odluka o prodaji 70 odsto svoje kompanije emotivno teško pala.

 

​Bloomberg Adria je nastala kao regionalna saradnja kompanija Bloomberg Media i Mtel Swiss. Mtel Swiss je deo grupe Telekoma Srbije.