SEE UP se sprema za novu grupu startapova, dok akceleratorska scena oživljava

Prvi privatni akcelerator u Srbiji SEE UP sprema se za treću kohortu startapova, gađajući šire tržište ovog puta, dok, kako kažu, svedoče ostvarenju svojih očekivanja da će 2025. biti godina povratka akceleratora u fokus ulagača i startapova. Oporavak investicione klime dolazi posle dužeg perioda neizvesnosti izazvane svetskim ekonomskim potresima.

SEE UP je prve godine, tokom prve dve kohorte, najviše bio fokusiran na jugoistočnu Evropu i malo širi region, ali sa trećom grupom otvaraju se za prijave iz celog sveta. "U međuvremenu, značajno smo proširili naš bazu partnerstava. Danas imamo aktivne veze sa investitorima, korporacijama, naučnim institutima i ekspertima širom Evrope, a ceo naš region sve više postaje kvalitetna odskočna daska za globalne startapove koji žele da testiraju i plasiraju svoja rešenja kroz SEE UP ka Evropi i svetu", kaže izvršni direktor akceleratora Dušan Obradović.

Njihov industrijski fokus pretežno ostaje na oblastima u kojima smatraju da imaju najveću ekspertizu: Health, BioTech, Pet i FMCG (engl. Fast-Moving Consumer Goods - brza potrošna roba), a novost je uvođenje FinTech vertikale.

"Primetan je porast broja timova i ideja u ovoj industriji i smatramo da je pravi trenutak da im pružimo strukturu, kapital i pristup partnerima jer smo za tu oblast više nego relevantno 'opremljeni'. Naš cilj nije samo da stimulišemo razvoj startapa, već i interesovanje kompanija i korporacija da aktivno usvajaju inovativna rešenja. Partnerstva sa vrhunskim mentorima, ali i sa bankama i sjajnim pratećim fintek kompanijama daje nam za pravo da pitamo najbolje svetske startape iz ove oblasti da apliciraju kod nas", navodi Obradović.

Fokus na nefinansijskim komponentama

Foto: Boris Nikolašević

Program akceleratora traje šest meseci i zasnovan je na "equity-based" modelu, što znači da ulaze u kompaniju kao partneri. "Na taj način pokazujemo da verujemo u rešenja koja podržavamo i da želimo da imamo 'skin in the game': postajemo njihovi akcionari i pružamo podršku i nakon završetka programa kroz naše snažno post-program umrežavanje i podršku", kaže sagovornik, dodajući da su za novu kohortu već na polovini procesa aplikacija (koji traje do 31. avgusta) imali preko 100 prijava.

Startapovi koji budu odabrani dobijaju:

• 50.000 evra direktne investicije od SEE UP-a;

• dodatnih minimum 50.000 evra od domaćeg VC (engl. venture capital - rizični kapital) koinvestitora uključenog u program;

• do 200.000 evra vrednosti u 'non-cash' podršci: mentorski rad, prodajna i marketing podrška, pravni i finansijski savetnici, povezivanje sa investitorima i ključnim korporativnim partnerima širom Evrope...

Prema Obradovićevim rečima, najveća vrednost programa je upravo 'non-cash' komponenta, to jest mreža i konkretne prodajne prilike koje startapovi dobijaju, a što im omogućava da plasiraju svoje proizvode mnogo brže nego sami.

"Za treću kohortu planiramo da investiramo u četiri startapa, a već četvrtu kohortu planiramo da raspišemo odmah nakon Nove godine", najavljuje on.

Obradović podseća da je druga kohorta (koja je i dalje u toku) bila više softverski orijentisana u odnosu na prvu i činili su je sledeći timovi: ZenHire, Salute 360, P3 Therapeutics i Valyrion. Prema rečima izvršnog direktora, ono što ih povezuje jeste spremnost i agilnost, pa su za kratko vreme neki već zatvorili dodatne runde finansiranja, dok su drugi uspostavili kontakte sa značajnim klijentima i partnerima.

Iskustvo predstavnika akceleratora sa osnivačima startap kompanija u regionu pokazalo je da su prodajne veštine i dalje jedan od najvećih izazova, ali da se uz intenzivnu podršku mentora i partnera može postići značajan napredak. "I to je upravo ono gde naš model donosi najveću vrednost."

Ovogodišnji Startap skener Incijative "Digitalna Srbija" istakao je da se iz godine u godinu primećuje rast udela osnivača sa ekspertizom u marketingu (sa 17,2 odsto u 2021. godini na 36,3 odsto u 2024. godini) i prodaji (sa 16,6 odsto u 2021. na 33,1 odsto u 2024). "Ovaj porast osnivača sa relevantnim znanjima iz oblasti prodaje i marketinga uklapa se sa većim oslanjanjem na znanja osnivača i konceptom prodaje koju vode osnivači. Dodatno, ovaj podatak može ukazivati na prepoznavanje neophodnosti ovih znanja i ekspertize za osnivačke timove koji žele da sa svojim startapom kreiraju globalni uspeh", kaže se u njihovom izveštaju

Oživljavanje akceleratora

Obradović navodi da su akceleratori, kao što su i predvideli, ponovo došli u fokus, i to ne samo u Srbiji već i širom regiona.

"Samo u poslednjih šest meseci pokrenuto je nekoliko izuzetnih inicijativa: u Srbiji beležimo rast i javnih i privatnih akceleratora, sa tradicijom Katapulta kao najvažnijim domaćim akterom, ali i nizom manjih, specijalizovanih programa. Jedna komercijalna banka upravo registruje svoj VC fond fokusiran na fintek, što je važan signal da VC tržište jača", zapaža on.

 

Kada je reč o regionu, Obradović skreće pažnju na to da je jedan od najuglednijih svetskih startap akceleratora TechStars ušao na tržište Bosne i Hercegovine, dok Crna Gora zatvara međunarodni tender za regionalni akcelerator.

"Akceleratori se vraćaju u centar pažnje, što je posledica novog talasa optimizma u investicionoj klimi, nakon perioda zatišja uslovljenog globalnim turbulencijama. Iskustvo pokazuje da tamo gde nema aktivnih akceleratora, lokalna startap scena beleži pad: to je model koji jednostavno mora da postoji da bi se obezbedio kontinuitet razvoja i investicija", ocenjuje.

Govoreći o stanju u srpskom ekosistemu, Obradović ističe da je trenutno primetan pad podrške za ranu fazu razvoja startapova, što vidi kao rezultat prirodnog procesa, to jest završetka ranijih programa koje su podržavale međunarodne i domaće institucije, kao i povlačenja nekih privatnih aktera iz ovog segmenta.

"Posledica toga je da u ovom momentu, i u bliskoj budućnosti, u Srbiji praktično ne postoje programi koji sistemski podržavaju ideju u najranijem stadijumu razvoja", napominje.

Depositphotos

Zbog toga sve veći broj timova traži podršku van zemlje: ne samo kroz međunarodne akceleratore, već i kroz premeštanje pravnog lica u jurisdikcije koje nude bolje uslove za rast. Prema Obradovićevom mišljenju, ovo nije dobra tendencija jer se gube talenti i potencijal, umesto da se gradi lokalna vrednost.

"Ipak, broj prijava na programe poput StarTecha govori da interesovanje i entuzijazam nisu nestali - čak suprotno. Skoro 300 prijava, među kojima je gotovo 100 neformalnih timova, pokazuje da postoje snažan impuls i ideje koje traže svoje mesto na tržištu. Ljudi žele da prave, grade i probaju", smatra on.

Gledano globalno, najizraženija tendencija koju ovih dana detektuju jeste pomeranje fokusa evropskih fondova i institucija, pogotovo onih koje podržava Evropska investiciona banka, ka oblastima sajber-bezbednosti i odbrane.

"Taj pomak nije slučajan, već je odgovor na sve izraženije geopolitičke tenzije i potrebu Evrope da ojača svoje sigurnosne kapacitete kroz inovacije. Sve više kapitala se usmerava u taj sektor, a to značajno oblikuje i prioritete VC ekosistema", kaže Obradović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar