Američki BDP eksplodirao, ali da li je zaista održiv

Američka ekonomija je u trećem kvartalu zabeležila snažan zamah. Rast bruto domaćeg proizvoda od 4,3 odsto predstavlja najbrži rast u poslednje dve godine i na prvi pogled deluje kao trijumf koji briše sve sumnje o usporavanju, recesiji i zamoru potrošača. Ali ovaj rast ima dve strane medalje i upravo se tu krije priča koju tržišta ne smeju da ignorišu.

 

 

 

 

Podaci su pokazali da je privreda nadmašila sva očekivanja ekonomista koji su prognozirali rast oko 3,3 odsto. Potrošnja domaćinstava skočila je za 3,5 odsto, najviše u gotovo godinu dana, dok su izvoz i državna potrošnja, pre svega odbrana, nakon što je Donald Trump potpisao gotovo bilionski budžet za odbranu, najveći u istoriji. To podrazumeva velike vojne nabavke, pomoć saveznicima i održavanje američkih trupa u Evropi, što je snažno povećalo državnu potrošnju i dodatno  doprinelo rastu BDP-a. Čak je i manji trgovinski deficit dodao 1,6 procentnih poena ukupnom rastu.

Na papiru stoje sjajni rezultat, ali da li je baš sjajno za sve?

Rast koji ne osećaju svi

Američka privreda u trećem kvartalu nije napredovala ujednačeno. Ekonomski zamah nosili su bogatiji slojevi stanovništva i velike korporacije poput Nvidije, Microsofta i Amazona, koje agresivno ulažu u AI infrastrukturu od izgradnje data centara i nabavke naprednih čipova do razvoja klaud platformi, što se direktno prelilo u rast BDP-a. Dok je veliki deo manje imućne populacije ostao po strani, bez vidljivog poboljšanja životnog standarda.

Domaćinstva sa visokim primanjima nastavila su da troše bez zadrške - na putovanja, vozila, rekreaciju i zdravstvene usluge. Berzanski bum i visoke cene nekretnina amortizovale su inflaciju za one na vrhu. Istovremeno, niži i srednji sloj suočava se sa skupljom hranom, energijom i zdravstvom, uz sve tanju finansijsku rezervu.

Ista slika važi i za biznise. Velike kompanije imaju kapital, cenovnu moć i tehnologiju da apsorbuju šokove. Dok s druge strane mali preduzetnici, pritisnuti višim troškovima, carinama i manjkom radne snage, jedva ostaju iznad vode.

Uticaj carina

Predsednik SAD Donald Trump nije propustio priliku da snažan BDP pripiše sopstvenoj trgovinskoj politici. Na društvenim mrežama poručio je da su carine ključ uspeha, tvrdeći da donose "velike brojke, bez inflacije i uz jaču nacionalnu bezbednost".

Međutim, podaci ukazuju da je priča složenija.

Pad uvoza i oporavak izvoza pomogli su rastu. Ali sve poskupljuje. Indeks cena domaće potrošnje skočio je na 3,4 odsto, najviše od početka 2023, dok je PCE inflacija (mera rasta cena dobara i usluga koje domaćinstva u SAD kupuju - predstavlja glavni pokazatelj inflacije koji prati Fed) viša na 2,8 odsto. Carine deluju kao porez koji se ne vidi odmah, ali se na kraju preliva na potrošače kroz skuplje proizvode i usluge. Drugim rečima, carine kratkoročno podižu BDP, ali dugoročno testiraju izdržljivost potrošača.

 

 

 

 

Fed u klopci: snažan rast, ali pomešani signali na tržištu rada

Ovakav rast dodatno komplikuje posao Fedu. Iako je Fed ove godine već tri puta smanjivao kamatne stope, inflacija se ponovo zagreva, dok tržište rada šalje pomešane signale.

Zanimljivo je da je rast sa prihodne strane ekonomije bio znatno skromniji, svega 2,4 odsto, što sugeriše da je produktivnost skočila, ali bez proporcionalnog rasta zarada. To dodatno produbljuje jaz između snažnog BDP-a i "mlake" percepcije ekonomije među građanima.

Pogled unapred: šta očekivati u 2026.

Treći kvartal bio je jasna demonstracija snage američke privrede. Ipak, pitanje koje tržišta sada postavljaju nije da li je rast bio impresivan, već koliko je on održiv. Pogledi se već pomeraju ka 2026. godini, za koju projekcije ukazuju na usporavanje rasta BDP-a ka nivou od oko dva procenta.

Takav scenario oslanja se na nekoliko ključnih faktora. Investicije u veštačku inteligenciju i automatizaciju nastavljaju da podupiru produktivnost i korporativne marže, dok snažni bilansi i rast profita velikih kompanija i dalje daju stabilnost ukupnoj slici. Istovremeno, potrošnja domaćinstava pokazuje znake zamora, pod pritiskom iscrpljenih ušteđevina i uporno visokih cena, što ograničava prostor za nastavak potrošačkog buma.

Dodatni rizik leži u trgovinskoj politici. Ukoliko carine ostanu na snazi ili budu dodatno pooštrene, one bi mogle prerasti u kočnicu rasta, umesto u faktor koji ga podstiče.

Privreda koja se u velikoj meri oslanja na bogatije potrošače, velike korporacije i fiskalne impulse, dok širi deo sistema oseća sve jači pritisak, nije nepobediva. Ona je snažna, ali istovremeno podložna pritisku.

I upravo na toj liniji, između euforije i realnosti, oblikovaće se priča koja će definisati 2026. godinu.